Nakon nekoliko minuta provedenih uz Sky Dancer, pomislićete da su dizajneri ove igre sklopili pakt sa nečastivim; nakon nekoliko sati, dok frustrirani glasno psujete, ali i dalje ne možete da prestanete sa igrom, bićete potpuno sigurni da je đavo imao veze sa njenim stvaranjem. Zašto? Zato što je u pitanju endless runner, koji je istovremeno fantastično lep i promišljeno dizajniran, ali i infernalno težak, da nema ni najmanje sumnje da u nekom krugu pakla, dok čuče u lavi, grešnici igraju upravo Sky Dancer. Naslovni nebeski plesač je ekstremni sportista koji trči po lebdećim platformama i, u duhu klasičnih endless runnera, pomera se levo-desno i skakuće, kako bi na svom putu sakupio što više novčića. Ovu igru iz mnoštva izdvajaju dve stvari. Prva su „analogne” kontrole, odnosno naš plesač nema klasične „staze” između kojih se prebacuje pritiskom u levo ili u desno, već postoji postepena gradacija pokreta, u skladu sa tim koliko dodirujete desnu ili levu stranu ekrana. Druga stvar je graciozno skakanje između platformi što, povezano sa pomenutim načinom upravljanja, podiže izazov na novi nivo. Ti čudni trenuci, tokom kojih ste rastrzani između hipnotičke kombinacije prizora i ambijentalne muzike sa jedne strane i, sa druge, gotovo mučne neizvesnosti da li ćete uspeti da tačno aterirate na sledeću platformu, jesu ono što vas zove da se vratite ovoj igri na još jednu partiju.

Dragan KOSOVAC