LaTeX 2e

U svakodnevnoj upotrebi, kada je kucana reč u pitanju, svi smo koristili ili koristimo MS Word, OpenOffice ili LibreOffice Writer programe. Međutim, to svakako nisu jedine opcije koje postoje. Jedan od programa koji radi po drugačijem principu je LaTeX. Nudi drugačije iskustvo od klasičnog pisanja, imate potpunu kontrolu nad sadržajem, a predviđen je za stručnjake koji se bave naučnim poljima poput fizike, hemije ili matematike, kao i onima koji plivaju u ekonomskim ili vodama političkih nauka. Pored ljudi koji se bave naukom, namenu je pronašao i u izdavačkim kućama, jer one mahom barataju glomaznim fajlovima.

Prva razlika koju ćete primetiti u odnosu na rad sa Wordom, jeste da imate pred sobom jedan prozor u kome kucate, dakle kreirate dokument, ali ne vidite kako će taj dokument izgledati. Za to je potrebno da kliknete na dugme Typeset ili pritisnete ’Ctrl + T’ kada će se, nakon kraćeg procesiranja, s desne strane pojaviti drugi prozor za pregled dokumenta. Tu ćete videti kako će on izgledati u PDF obliku. Tokom rada ćete pred sobom praktično uvek imati dva prozora: jedan u kome su kodovi koji oblikuju izgled dokumenta i sam tekstualni sadržaj dokumenta, i drugi, u kome možete videti krajnji proizvod svog rada.

Na sličan način se ubacuju i slike, formule i tabele – kodiranjem. Ako za primer uzmemo sliku, treba je prvo postaviti u isti folder gde je i .TEX dokument (format koji koristi LaTeX), a zatim se ubaci jednostavan kôd kojim se, najpre slika ubacuje u dokument, a onda se opet kodovima uređuje mesto, veličina i ostale karakteristike slike koje želite da ona ima.

Deluje komplikovanije nego ono na šta ste navikli, pa je prirodno da se zapitate, zašto onda uopšte koristiti LaTeX? Kao prvu prednost LaTeX-a možemo izdvojiti estetiku. I to dvojako. Prvi estetski momenat je to što imate kontrolu nad sadržajem. Slike i formule ne beže ili nestaju nekim prokletstvom ili magijom kao što se to dešava u Wordu. Kada postavite sliku, formulu ili već neki ne čisto tekstualni element sigurni ste da će oni biti tu, i to ne samo zato što ga kôd drži na mestu, već i zato što LaTeX bolje podnosi glomaznije fajlove i potpuno je stabilan.

Bolja estetika se manifestuje i kada odmah po prvoj komandi ’Ctrl + T’ vidite kako će vaš dokument izgledati u PDF obliku, sređenih margina, prilagođenih naslova i podnaslova i ostalih parametara koji su unapred određeni u templejtu. U LaTeX bazi podataka ćete pronaći nekoliko osnovnih templejta koji će vas poštedeti početnog kodiranja i uštedeti vreme. Naravno, ukoliko imate potrebu, templejt možete menjati i prilagođavati.

Još jedna prednost koju ističu dugogodišnji korisnici LaTeX-a, a oni su mahom matematičari i fizičari, jeste lakoća i dobra estetika kada je u pitanju pisanje formula. Naročito onih složenih.

Najteža stvar pri radu sa LaTeX-om je period privikavanja, odnosno učenje. Navikli na Word, gde mnogo toga radi po drag and drop principu, i gde su sve komande ili opcije tu negde po padajućim menijima, verovatno ćete tražiti slične opcije i u LaTeX-u. Međutim, sve što vam bude potrebno, naslovi, podnaslovi, ubacivanje slike, formule ili tabele, u LaTeX-u se dobija kodom. Dakle, umesto klasične zamene za pisaću mašinu dobijate program u pravom smislu te reči, koji zahteva i da se angažujete oko kodiranja. Ništa od toga, verujte nam na reč, nije teško, ali zahteva da pronađete kodove ili pakete koji vam trebaju za rad.

Za sve što vam može zatrebati prilikom sastavljanja dokumenata postoje takozvani paketi, koji u stvari predstavljaju gotove kodove i sadrže komande neophodne za rad. Lako se ubacuju, jednostavnim kopiranjem, a LaTeX komuna je velika i izdašna u uputstvima tako da vam proces učenja i prilagođavanja neće teško pasti.

Kao što pretpostavljate, iz svega do sada pročitanog, LaTeX zahteva malo veći angažman pre početka rada. To mu se često uzima kao mana i moramo priznati da tu ima istine. Dok u Wordu ubacujete slike i odmah vidite gde je slika, kako izgleda i možete drag and drop metodom da je namestite, u LaTeX-u je neophodno da to iskodirate. Teže se uči, ali kada ga savladate u budućnosti će vam štedeti vreme. Krajnji rezultat je ono što opravdava uložen rad tako da mi, iako ukazujemo na potreban angažman, nećemo to uzeti kao manu.

Ono što nam jeste zapalo za oko, zaparalo uši i od čega nas je zabolela glava jeste instalacija. Postoji nekoliko internet adresa i načina na koji možete dobaviti ovaj program. Mi smo se odlučili za Full Tex distribution, koja je rezultovala zauzimanjem preko četiri gigabajta prostora na hard-disku i instalacijom koja trajala preko sat vremena. To jeste previše, naročito kada se uzme u obzir to da u stvarnom radu koristite oko 300 megabajta, što je otprilike koliko zauzima i prosečan editor (MS Word ili OpenOffice Writter).

Kao zaključak, prenećemo vam namenu programa kako je osmislio tim kreatora, a to je da je on namenjen za pravljenje tehničke i naučne dokumentacije. Ukoliko se vaše polje delovanja sastoji od sastavljanja upravo ovakvih radova onda, ukoliko već niste, obratite pažnju na ovaj program. S druge strane, za neke „obične” dokumente Word i njegovi rođaci će biti sasvim dovoljni. Valjda, na kraju, sve zavisi od toga koliko se osećate „naučno”.

Gordana RADOVIĆ