TP-Link TL-PA8030P (komplet)

Ovaj put od TP-Linka nam na test stiže jedan zanimljiv i dinamičan duo sa scene Powerline računarskih mreža. Radi se o kompletu TL-PA8030P koji je izrađen po HomePlug AV2 standardu sa maksimalnim propusnim opsegom od 1200 Mbit/s kroz lokalnu električnu mrežu.

Tako veliki propusni opseg postignut je zahvaljujući primeni tehnologija MIMO (Multi-Input Multi-Output) i Beamforming. Iako smo za ove termine već čuli ranije kod nekih Wi-Fi standarda, u slučaju Powerline uređaja implementacija je nešto drugačija. MIMO tehnologija u ovom slučaju prenosi dva nezavisna strima podataka putem sva tri električna voda („faza”, „nula” i „uzemljenje”). Što se Beamforminga tiče, on optimizuje opšte performanse i smanjuje smetnje i tako pozitivno utiče na povećanje propusnog opsega.

U pakovanju pored dva Powerline LAN adaptera stižu još dva LAN kabla dužine dva metra (RJ45), CD sa softverom i dokumentacijom u PDF formatu, kao i kratko štampano uputstvo. Powerline adapteri su prijatnog izgleda, ako zanemarimo sjajnu završnicu prednjeg panela („magnet” za otiske prstiju, mada šta ima da ga pipkate posle instalacije?). Kućišta adaptera imaju po jednu ulaznu i po jednu izlaznu šuko utičnicu, koja omogućava pravilno povezivanje adaptera u mrežu. Naime, najbolje performanse mreže kroz struju obezbeđuju se tako što se Powerline adapteri uključuju direktno u utičnicu u zidu, pa se onda po potrebi produžni kabl (ili direktno neki potrošač) uključuje u šuko utičnicu na adapteru. Signalna sekcija adaptera sastoji se od tri LED koje daju status napajanja, PLC-a (Programmable Logic Controller) i mreže. Sa leve, desne i donje strane nalaze se rashladni otvori u obliku mrežice, dok se sa donje strane takođe nalaze i po tri gigabitna LAN porta, a sa desne taster za uparivanje.

Na disku pored uputstva u PDF formatu dolazi i instalacioni softver sa nazivom Management Utility. Za rad mu je potreban WinPcap softver (www.winpcap.org), koji je takođe obezbeđen. Management Utility od opcija ima prikaz statusa lokalno povezanog uređaja, skener mreže sa prikazom detalja pronađenih adaptera (tip, naziv, MAC, pass, brzina) sa mogućnošću izmene određenih parametara i dodavanja uređaja, Advanced, gde se podešava QoS i System, gde se može ažurirati firmver, resetovati uređaji i postaviti naziv mreže za uređaje.

Test smo uradili u realnim uslovima, sa dva povezana računara pri brzini konekcije ka uređajima od jednog gigabita. Brzine su se kretale oko 12 MB/s za preuzimanje, i oko 11 MB/s za slanje podataka. Iako je brzina postignuta na testu tek ispunila maksimum klasične 100 Mbit/s računarske mreže, moramo naglasiti da ovaj rezultat dosta zavisi od kvaliteta naponske instalacije (te naš uzmite sa rezervom jer smo probali u zgradi sa veoma starom električnom instalacijom), ali je ovo najbolji do sada ostvaren rezultat sa Powerline adapterima u našim uslovima (SK 3/2015, SK 7/2014, SK 7/2010). Smatramo da se pun potencijal ovog modela deklarisanog na 1200 Mbit/s može ostvariti tek sa više povezanih uređaja, te ga komotno možemo preporučiti za upotrebu u situacijama gde je Powerline jedino isplativo rešenje, kao što je na primer nemogućnost izmene enterijera (razvlačenjem mrežnih kablova) zbog cene i/ili drugih razloga.

Petar LONČAREVIĆ