Vreme... nikada ga nemamo dovoljno. Verovatno jedini resurs na svetu koji neumitno beži iz naših ruku šta god da radimo. Zato se i kaže da je vreme kao reka, da stalno teče i menja se. A šta bi bilo da je vreme kao jaje? Sapletete se, ispustite ga i razbije se. Možda zvuči čudno ovakvo poređenje, ali verujte nam da će vam biti savršeno jasno kada zaigrate Quantum Break.

Kao mnoge priče o katastrofama, i ova počinje iz čiste ljudske radoznalosti za neistraženim i legendarnim „a šta ako pritisnem ovo?”. U ulozi ste Džeka Džojsa koji je došao u posetu institutu na kom radi njegov dobar prijatelj Pol Sirin. Pozvani ste da prisustvujete nečemu neverovatnom, ali misterioznom. Vrlo brzo otkrivate da je Pol napravio vremensku mašinu, nalik na Large Hadron Collider po pitanju prostora koji zauzima. Prvi test prolazi odlično, međutim tokom drugog dolazi do problema sa mašinom i stvari polaze po zlu – Pol nestaje, a svet oko vas biva zamrznut u vremenu. Malo nakon toga vreme počinje ponovo da teče, ali ne bez posledica u vidu glitchovanja predmeta i ljudi. Saznaćete i da je vaše petljanje sa vremenskom mašinom pokrenulo lavinu događaja koji ultimativno vode do kraja vremena kakvog znamo i pritiskanja pauze na čitav svet.

Kataklizmični događaji ne ostavljaju ni Džeka netaknutog i on dobija čitav paket vremensko-manipulatorskih moći, od zamrzavanja jedne mete do munjevito brzog kretanja. Međutim, tokom cele igre će vam za petama biti kompanija Monarch na čijem je čelu Pol, takođe „obogaćen” moćima za kontrolu toka vremena, samo na grandioznijoj skali. Ne bismo da vam otkrijemo baš sve, sem da će zaplet biti vrlo fin triler u kome ima dovoljno napetih situacija da vas stalno drži u neizvesnosti. Veliki selling point igre, koji su Remedy i Microsoft pominjali u svim promo materijalima pred izlazak, je igrana serija koju pratite tokom igranja i na koju delom utičete svojim akcijama i odlukama u ključnim momentima priče. Kako sad to? Na kraju svakog poglavlja igre dobićete priliku da na kratko igrate kao Pol Sirin i donesete binarnu odluku koja će dalje graditi odnose među likovima. Ove odluke su ispraćene njegovim internim monolozima i ne postoje loši ili dobri izbori kao u mnogim igrama već svi imaju jednako dobrih, ali i loših posledica. Ove igrive sekvence dalje ustupaju binu epizodi serije u kojoj ćete iste likove i glasove videti i čuti uživo, a glumačka postava je sastavljena od veterana televizijskih serija poput „Fringe” i „True Blood”. Cela ideja sa igranom serijom koja popunjava pauze između poglavlja igre je mnogo više od gimmicka i znatno produbljuje priču sporednih likova sa detaljima koji se menjaju u zavisnosti od vašeg izbora u sekvenci koja je prethodila, a pritom je odlično producirana i ne bismo imali ništa protiv da je pratimo na televiziji.

Priče ima zaista mnogo u Quantum Break, štaviše dizajneri se nisu plašili da usporavaju tempo igre kako bi igraču dali priliku da istraži prostor i pročita brojne dokumente kako bi stekao veći uvid u to šta se sve dešava iza kulisa kompanije Monarch koja mu je za petama. Preporučujemo da ovim delovima igre posvetite pažnju jer ćete zaista mnogo saznati o likovima i njihovim odnosima, a tekstovi su napisani veoma uverljivo i „ljudski”. Međutim, kada ne čita tuđe mejlove, Džek mora da ostane sa glavom na ramenima u vatrenim okršajima sa snagama korporacije Monarch. Pucačke deonice su klasične third-person shooter akcione sekvence koje smo do sada nebrojeno puta viđali. Hvatanje zaklona i iskakanje da biste naređali headshotove nesmotrenim protivnicima, sve to jeste već viđeno, ali funkcioniše sasvim pristojno da ne bude dosadno. Ono gde igra briljira i zbog čega je napucavanje bilo zanimljivo do samog kraja igre je upotreba Džekovih moći za kontrolisanje vremena. Nema ih puno, ali je svaka izuzetno korisna u različitim situacijama, laka i jasna za korišćenje i pritom vrlo zabavna. Za razliku od drugih igara iz žanra, ove mehanike vas ohrabruju da izlazite iz zaklona i jurite po bojnom polju umesto da se zabarikadirate na jednom mestu i očekujete novi talas. Težina igre na Normal je lepo izbalansirana i vremenom će se povećavati kada u priču dođu oklopnici, ali i vojnici koji takođe mogu da manipulišu vremenom. Ti okršaji su definitivno najzabavniji i pritom mogu poprilično da vas namuče.

Ukoliko nije već jasno sa screenshotova, Quantum Break izgleda fenomenalno. Najnoviji engine iz Remedyjeve kuhinje zadržava grafički stil koji nam je poznat iz njihove prethodne igre Alan Wake, samo sa novom glazurom efekata, a ni pokoja ultra detaljna tekstura nije na odmet. Posebno impresioniraju efekti korišćenja moći pa ćete tako napraviti „prostorni talas” kada koristite Džekovo brzo trčanje, gužvajući prostor ispred vas i povlačiti sa sobom sve omanje predmete. Jednako impresivni su efekti vremenskih glitcheva na koje često nailazite, kao i prostornih ehoa. Sve to, očekivano, sa sobom nosi veliku hardversku zahtevnost, ali i ne baš sjajnu optimizaciju u PC izdanju pa nam se dešavalo da framerate misteriozno oscilira u scenama bez mnogo dešavanja. Remedy uveliko radi na patchu koji bi ovo trebalo da sanira i koji se očekuje da bude dostupan u trenutku kada ovo čitate. Xbox One verzija je jednako grafički impresivna, ali zakucana u 30fps i 720p rezoluciju pa nema problema sa performansama.

Iako po mnogo čemu drugačiji od Alan Wake, upravo sličnoj publici će leći i Quantum Break, doduše uz napomenu da se malo spuste očekivanja od priče. Igra ipak uspeva da klasičan gameplay koji viđamo u pucačinama iz trećeg lica podigne iz sivila generičnosti zanimljivom upotrebom moći i zapletom koji je dovoljno napet da ne želi da pravite pauze već gurate napred i tražite još. PC verzija ima poprilično rupa na fasadi, ali će to najavljeni patch (nadamo se) srediti. I pored toga, Quantum Break je još jedan biser iz studija Remedy i igra kojom su još jednom pokazali da su majstori akcionih igara iz trećeg lica.

Bojan JOVANOVIĆ