Minimalizam gotovo uvek „radi posao”, posebno kada su igre na telefonima u pitanju. Na centralnom delu ekrana je svojevrsni stub sa blokom koji se kreće dijagonalno preko bloka, a vaš cilj je da blok zaustavite tačno na stubu ne bi li vam napredak bio potpun. Ako blok malo „štrči” van stuba, taj deo će podleći zakonu gravitacije što smanjuje dimenzije budućeg bloka. Ukoliko blok promaši onaj prethodno postavljeni u potpunosti – dočekaće vas ekran sa ostvarenim skorom koji označava kraj igre. Što se gejmpleja tiče, to je sve. Ovaj dragulj minimalizma neopisivo je zarazan, kao što to verovatno možete i da naslutite. Druga glavna uloga u Stacku pripada minimalističkoj grafici koja podseća na maestralni Monument Valley. Blokovi će graditi prelaze između nijansi boja kako ih slažete, a sve je propraćeno odličnom audio podlogom. Takođe, prikaz možete menjati tako što možete ugasiti senke, što će prelaze glatkijim. Može se učiniti da su autori preterali sa minimalizmom i da u igri ne postoji dovoljno opcija/modova, ali i ovo što postoji je sasvim dovoljno za ubijanje velike količine vremena i vežbanje refleksa. Ako vas smore reklame (a neće), možete platiti no ads verziju, za čim apsolutno nema potrebe. Igra je pravi mali trijumf minimalističkog pristupa nad kitnjastim AAA ostvarenjima od kojih možete da dobijete epi-napad i koji će vam izvući pesos iz novčanika za dva-tri puta brži napredak.

Miloš CVETKOVIĆ