Samsung Galaxy A3 (2016) i A5 (2016)

Od kako je ukinuo mini seriju svojih flegšip aparata, Samsung eksperimentiše sa oznakama i performansama uređaja u srednjoj klasi, pokušavajući da ubode slatku tačku između cene i snage. U tom procesu nekada omaši za kilometar (Samsung Galaxy Alpha), a nekada ubode veoma blizu centra, za šta su dobar primer prošlogodišnji modeli Galaxy A3 i A5. Sa ovogodišnjim modelima srednje klase Samsung je evidentno ustalio oznaku A, dodavši joj sufiks sa godinom u zagradi, što je značajno jer se na lagerima domaćih i stranih mobilnih provajdera nalaze i prošlogodišnji modeli, a neiskusne majke i očevi operisani od tehnike često sami potpisuju ugovore.

Kada u ruke uzmete Samsung Galaxy A3 (2016), prvo što vam upadne u oči jeste superiorna, visokobudžetna izrada. Telefon je sa obe strane presvučen Gorilla Glassom 4, a oble ivice su u celosti izrađene od metala. Sa estetske strane je super, ali sa ergonomske baš i nije jer je ova kombinacija pravi poster boy (poster phone?) za proklizavanje – iako Gorilu nećete tako lako slomiti, na sivim metalnim ivicama se i te kako primećuje svaki zing. Staklena pozadina je i magnet za otiske prstiju, ali ako ste ikada koristili neku Xperiu iz više klase, refleksni kliz telefona o košulju i pantalone nakon vađenja iz džepa vam je postao druga priroda.

Uređajem dominira odličan Super AMOLED ekran sa moćnim kontrastom, zasićenim bojama i najširim uglovima gledanja, a kombinacija razumne dijagonale od 4,7 inča i 720p rezolucije je OK ako niste gadljivi na pikselizaciju iz blizine. Ako uzmete skalpel i zavirite u creva, videćete da je telefon opremljen četvorojezgarnom verzijom Samsungovog Exynos čipseta (za američku verziju telefona rezervisan je Qualcomm Snapdragon 410) koji radi u sprezi sa 1,5 GB radne memorije. Dotični čipset nije šampion brzine, stoga se mobilni igrači neće naigrati zahtevnih igara, ali „normalni” naslovi koji ne forsiraju 3D grafiku će raditi zadovoljavajuće. Gigabajt i po radne memorije dovoljan je za normalno korišćenje ukoliko vam ne smeta povremeno zapinjanje interfejsa, zbog kojeg ćete često posezati za ručnim gašenjem aktivnih aplikacija. Baterija od 2300 mAh, koju nije moguće samostalno vaditi, savršeno je dovoljna za jedan dan normalne upotrebe telefona. Galaxy A3 raspolaže internom memorijom od 16 gigabajta koju je moguće proširivati microSD karticama, što će obradovati korisnike koji kompletnu kućnu MP3 biblioteku vole da nose sa sobom.

Primarna kamera od 13 Mpx opremljena je auto fokusom i LED blicem, ali joj akutno fali optička stabilizacija slike, tako da fotografisanje ovim aparatom liči na nišanjenje iz snajpera – mirna ruka, pola sekunde zadržavanja daha i klik uz nadanje najboljem. U uslovima dobrog osvetljenja, telefon pravi sasvim solidne slike, ali kada sunce zađe za horizont a veštačka svetla utule, rezultati će biti mnogo manje impresivni.

Gotovo sve što je generalno rečeno za A3 (2016) važi i za A5 (2016), uz razlike koje se mahom tiču snage i veličine. Petica je opremljena većim ekranom koji daje sliku više rezolucije (5,2 inča u 1080p), opremljen je čipsetom sa osmojezgarnim procesorom, a ima pola gigabajta RAM više. 2 GB vs 1,5 GB RAM je značajnije nego što možda mislite, jer je taman toliko dovoljno da predupredi zapinjanje interfejsa usled dužeg rada. Još jedna razlika leži u kameri, koja je kod petice opremljena optičkom stabilizacijom, mada su performanse u uslovima slabijeg svetla ekvivalentno loše.

Krupan kamen spoticanja u vezi ova dva telefona su cene: A3 (napolju) košta 280 evra, dok za A5 treba izdvojiti čak 380 evra! Za cenu A3 komotno može da se kupi Galaxy S4, a A5 košta kao Galaxy S5 – iako su u pitanju modeli iz 2013. i 2014. godine, po pitanju performansi i hardverskoj snazi sasvim fino šiju korespondentne nove modele. Naravno, ukoliko šoping obavljate u Srbiji i telefon uzimate na ugovor, ta cenovna prednost nije toliko relevantna, a ni S4 više ne može da se nađe na oficijelnim lagerima, ali svakako stoji da za te pare postoje daleko razumnije alternative.

Miodrag KUZMANOVIĆ