LG Zero

Krajem prošle godine, LG je najavio svoj prvi smartfon u kompletno metalnom kućištu. Predstavljen najpre domaćoj publici u Koreji, LG Class se smestio u srednji cenovni rang Androida, a osrednjim specifikacijama pomalo je razočarao korisnike koji su uz metalnu konstrukciju očekivali i vrhunske performanse. Ipak, LG Zero, kako je ovaj telefon kršten na Evropskom tržištu, donosi neka poznata rešenje iz više klase, pre svih kvalitetne kamere i prateći softver, tačnije, mogućnost upravljanja gestikulacijama.

Ovaj aluminijumski „Koreanac” opremljen je 5-inčnim ekranom pristojne rezolucije (720p), a pod haubom krije Qualcommov Snapdragon 410 na 1,2 GHz, u narodu poznat kao „sirotinjska sreća”. Prednja kamera snima fotografije u iznenađujuće visokih 8 megapiksela, dok zadnja koristi senzor od 13 megapiksela i podržava funkcije koje krase seriju G, kao što su Gesture Shot, Gesture View i Gesture Interval Shot. Kvalitetni materijali i fensi opcije za „selfiranje” trebalo bi da opravdaju ne tako malu razliku u ceni između ovog i srodnih modela srednje klase.

Što se spoljašnjosti tiče, LG Zero na prvi pogled ostavlja veoma dobar utisak. Čvrsto, vojnički utegnuto metalno kućište od bronzanog aluminijuma mami poglede – naročito dobar utisak ostavljaju „šmekerski” detalji kao što su sićušni, ali jasno vidljivi zavrtnji na gornjoj i donjoj strani (oni ujedno svedoče da kućište nije izliveno u jednom komadu), diskretno savijene ivice ekrana koje su utisnute u ram i filigranskom preciznošću obrušeni tasteri za regulaciju jačine zvuka (smešteni na zadnjoj strani, kao kod modela G serije). Pedantna izrada proteže se i na teren ergonomije, koja je na visokom nivou: mehanički tasteri su uvek na dohvat prstiju, konektori za slušalice i USB priključak nalaze se na donjoj ivici kućišta, što se pokazalo kao praktično rešenje, a masa uređaja (nekih 150 grama) raspoređena je tako da telefon u ruci leži stabilno – otežavajući faktor ovde predstavlja samo glatka poleđina, zbog koje se može dogoditi da telefon sklizne iz ruke. Međutim, solidna konstrukcija i Gorilla Glass 3 zaštita ulivaju dovoljno poverenja u otpornost na mehanička oštećenja; pad u vodu, s druge stane, jamačno će mu doći glave. Onima koji traže dlaku u jajetu skrećemo pažnju i na dva manje bitna detalja koji ruže sliku o ovom telefonu, a to su debela zaštitna folija čije ivice ne dopiru sasvim do ivica ekrana i nedovoljno zaštićeno staklo glavne kamere, koje je samo oko pola milimetra utisnuto u istureni pravougaoni greben na gornjem delu zadnje strane telefona.

Kapacitivni tačskrin je brz i precizan, a detektuje istovremeni dodir najviše deset prstiju (taman koliko ih broji prosečni homo sapiens). Osetljivost ne opada kako se ide prema ivicama ekrana, a i drag&drop funkcioniše bez greške; fabrička tastatura je udobna, doduše ne preterano brza, što će svakako primetiti korisnici sa brzim prstima. Ekran sa HD IPS panelom obezbeđuje vrlo dobrih 294 piksela po inču, natprosečno snažno osvetljenje i odličnu vidljivost pod naletom sunčevih zraka (tu jedino može da zasmeta refleksija sa stakla), zatim besprekorne uglove gledanja i kontrast i kolornu reprodukciju kakvih se ne bi postideli ni skuplji modeli.

Osim metalnog kućišta, postoji još jedan razlog zbog koga će mnogi korisnici sa ograničenim budžetom ozbiljnije razmisliti o ovom telefonu. Glavna kamera nudi rezoluciju od 13 megapiksela, sa otvorom blende od f/2.2, automatskim fokusiranjem i četvorostrukim digitalnim uvećanjem slike. Njene performanse su nedvosmisleno iznad proseka klase i, premda nisu na nivou klase G i drugih vrhunskih modela, za uloženi novac nude više od konkurenata. Donekle tromo automatsko fokusiranje (naročito u mraku) jedini je vidljivi nedostatak, dok se manja oštrina i kontrast uočavaju tek pažljivijom analizom i direktnim poređenjem sa superiornijim aparatima. Prijatno iznenađenje predstavlja i prednja kamera, kako zbog rezolucije i sočiva (8 Mpx f/2.0) tako i zbog skalabilnog filtera za „ulepšavanje” (peglanje) portreta. Drugim rečima, svoje selfije možete mirne duše postavljati na društvene mreže direktno iz telefona. Rezultati bi bili još bolji da je i ova kamera osposobljena za automatsko fokusiranje.

Od Qualcommovog Snapdragona 410, odnosno njegova četiri ARM Cortex A53 jezgra dobro znamo šta se može očekivati – to su prosečne performanse, bez nekog posebnog „uskog grla” kada su 2D operacije i multitasking u pitanju, ali sa jasnim granicama kada je reč o grafički zahtevnijem softveru i najzahtevnijim 3D igrama (za grafičke operacije zadužen je Adreno 306, koji je bez problema izlazio na kraj sa svim casual naslovima koje smo mu servirali, uključujući i neke ozbiljnije simulacije vožnje). Tokom intenzivnog rada telefon se ne zagreva previše (po slobodnoj proceni, temperatura kućišta ni u jednom delu ne prelazi 40 stepeni Celzijusa), a višak toplote se ravnomerno raspoređuje kroz metal. Za skladištenje podataka u telefonu predviđen je prostor od 16 gigabajta, a dodatni prostor moguće je obezbediti micro SD karticama kapaciteta do 128 gigabajta. Svojim kapacitetom od 2050 mAh, integrisana baterija obezbeđuje standardnu 24-časovnu autonomiju tokom uobičajenog korišćenja, i po tome se ne izdvaja od konkurenata, ali ni ne zaostaje za njima. Jedino što nam nije sasvim jasno je razlog zbog koga se proizvođač odlučio da radnu memoriju evropskog modela „ošiša” za celih pola gigabajta (Class na raspolaganju ima dva gigabajta, a Zero jedan i po gigabajt).

LG Zero se isporučuje sa Androidom 5.1.1 i nenapadnim korisničkim interfejsom koji se neznatno razlikuje od osnovne varijante, jer praktično nema značajnijih vizuelnih modifikacija niti beskorisnog softvera koji bi zagušio ionako ograničenu memoriju. Zgodna mogućnost za otključavanje ili zaključavanje ekrana tapkanjem prstima po ekranu implementirana je i u ovaj model. Kvalitet zvuka tokom razgovora je vrlo dobar, mada se čini da mikrofon uzrokuje laganu distorziju i prigušenje zvuka. Spoljni zvučnik nije osvetlao obraz, pa ga zbog izobličenja i nejasne reprodukcije verovatno nećete često koristiti.

Odgovor na pitanje vredi li zarad metalnog kućišta izbrojati koju novčanicu više, budući da je LG Zero skuplji od prosečnog pripadnika svoje klase, daće sami korisnici. Odličan dizajn, udobni gabariti i besprekorna završna obrada mnogima će biti dovoljan razlog da daju prednost ovom modelu u odnosu na konkurente sa sličnom cenom, pogotovo jer su među njima retki oni koji su napravljeni od tako kvalitetnog materijala. S druge strane, ništa nije savršeno, pa ni Zero: neubedljiv zvučnik, osrednji kvalitet zvuka u slušalici i prosečna autonomija su najvažniji nedostaci, ali nijedan od njih nije ultimativni deal breaker. U svakom slučaju, svoju osnovnu ulogu – da bude solidan „srednjak” u vrhunskom kućištu – Zero je pošteno odradio.

Gradimir JOKSIMOVIĆ