Huawei Honor 7

Dosadašnji modeli Honor serije su gađali na visoki srednji segment, tj. na korisnike koji žele mogućnosti vrhunskih telefona ali ipak nameravaju da izdvoje nešto manju sumu novca za uređaj, a Honor 7 prati upravo taj koncept. Kako smo u prethodnom broju imali prilike da opišemo novi Huawei Mate S, nemoguće je ne primetiti velike sličnosti u dizajnu ova dva telefona: osim nedostajućeg logoa kompanije Huawei na leđima dizajn je gotovo istovetan, uključujući i nijanse raspoloživih boja. Okvir, kao i veliki deo leđa izrađeni su od aluminijuma, što iako donekle podiže težinu uređaja čini da deluje robusno, kvalitetno i veoma dobro leži u ruci. Moderni trend gde su leđa telefona presečena sa dve plastične linije zarad boljeg prijema signala prisutan je i kod Honor 7 modela, a u ovom slučaju kompletni krajevi leđa telefona izrađeni su od plastike. Kako su i plastični delovi i aluminijum presvučeni „keramičkom” farbom prelaz se gotovo ne oseća, a sama tekstura keramičkog nanosa pruža jako siguran osećaj u ruci kada je potencijalno klizanje u pitanju. Veliko sočivo kamere definitivno dominira zadnjom stranom uređaja, a svojim četvrtastim oblikom i činjenicom da donekle štrči van okvira maske dodatno privlači pažnju. Ispod sočiva kamere je smešten senzor otiska prsta na čiju lokaciju smo se jako brzo navikli kod Mate S modela. Spreda, revolucionarnih ideja nema, štaviše iznenadila nas je relativno velika neiskorišćena površina ispod ekrana, uzevši u obzir to da telefon nema hardverske tastere već navigacija funkcioniše isključivo preko samog ekrana. Ekran dijagonale 5,2” je sposoban da prikaže Full HD rezoluciju, a upotrebljen je IPS-Neo panel koji dolazi iz japanskog JDI-a. IPS-Neo tehnologija je specifična po daleko manjem IPS glow efektu koji crnu čini sivom pri menjanju horizontalnog ugla gledanja i prednosti se i te kako mogu primetiti: nema one dubine koju nudi AMOLED, ali boje su generalno veoma prijatne, živahne a opet ne i prezasićene. Nivo osvetljenja je jako dobar a sam ekran ostaje sasvim upotrebljiv i pri jakoj sunčevoj svetlosti, mada smo primetili da senzor za automatsku regulaciju ima tendenciju da previše obara nivo osvetljenja u pojedinim uslovima. Interesantno rešenje je svakako i taster za uključivanje telefona smešten maltene na pola visine telefona umesto pri vrhu (za šta se dizajneri obično odlučuju). U ovom slučaju, to rešenje je pohvalno: uprkos tome što su spoljne dimenzije pristoje za telefon ove dijagonale ovakav položaj power tastera je jako zgodan pri baratanju telefonom jednom rukom. Donekle nas je zbunilo prisustvo još jednog sličnog tastera sa suprotne strane uređaja, ali ispostavilo se da je u pitanju takozvano smart dugme kome korisnik može dodeliti željenu funkciju, poput otvaranja kamere, poruka ili neke aplikacije po želji, pa iako ponekad postoji šansa da ga zamenite za power taster, veoma je funkcionalna prečica. Senzor otiska prsta radi veoma brzo te korišćenje power dugmeta nije ni neophodno kada se otisak programira, a kao i kod Mate S modela, može se prevlačenjem koristiti za otvaranje notifikacija, ili „hvatanje” selfija bez prstiju po ekranu koji samo smetaju.

Odabir procesora takođe jasno daje do znanja ko stoji iza ovog uređaja. Huawei verzija Cortex A53 procesora izvedena u HiSilicon Kirin 935 varijanti nam je već poznata i iako performanse koje se mogu očekivati nisu u vrhu, dovoljno su blizu. AnTuTu benchmark daje oko 51.000 poena, a očekivano najslabija stavka tog SoC-a je grafički čip koji kaska 20-30% za Snapdragon 800/810 konkurencijom. Ipak, osmojezgarni procesor i 3 GB RAM su više nego dovoljni da telefon leti u gotovo svim zadacima osim igranju najzahtevnijih 3D igara, a jedino bi se moglo zameriti na skromnih 16 GB skladišne memorije, mada uzevši u obzir male cene microSD kartica, ni ovo se ne može uzeti kao veliki nedostatak. EMUI interfejs je presvučen preko Android 5.0.2 operativnog sistema – iako veoma podseća na iOS i tu i tamo se može naći pokoja nedorađenost, minimalistički pristup, izbegavanje korišćenja app drawera i originalni estetski dizajn definitivno imaju svojih čari.

Primarna kamera je jedan od velikih pluseva ovog telefona, sa rezolucijom od 20 Mpx, dvo-tonalnim blicom i safirnom zaštitom sočiva na papiru jako mnogo obećava i u praksi zapravo puno i daje. U lošem osvetljenju ume da gubi fokus i povisi šum, ali pri dnevnoj svetlosti slike su izuzetno oštre i pune detalja, mnogi bi rekli i preoštre, ali uvek je bolje više detalja koje je moguće ublažiti naknadno nego imati mutne fotografije. Prednja kamera ne zaostaje puno – 8 Mpx garantuje odlične selfije, a već pomenuti senzor na leđima dodatno olakšava njihovo snimanje. Iako je HDR režim prisutan, nasuprot trendovima obe kamere imaju tendenciju da boje čine neutralnim pa će oni koji su navikli na prezasićene režime šarenih aktuelnih telefona možda uputiti zamerku na ovaj račun, mada je po nama zapravo nema. Izlaz sa slušalice je solidnog kvaliteta, veoma dobre jačine, a isto se može reći i za integrisani zvučnik koji je iznenađujuće glasan te je prazan prostor ispod ekrana koji smo pominjali očigledno poslužio kao zvučna kutija i podigao akustične mogućnosti telefona. Od netipičnih „dodataka”, tu je i IR kontroler koji omogućava da se telefon ponaša kao daljinski upravljač televizora ili drugih uređaja koji koriste IR talase, a pritom je sposoban da „nauči” komande od postojećih daljinskih upravljača i sačuva ih u okviru Smart Controller aplikacije. Naš kućni Sony televizor je radio sa ponuđenim predefinisanom profilom, međutim, za kontrolu satelitskog risivera smo se već pomučili jer je dolazilo do mešanja komandi. Ali sveukupno, ako želite da objedinite više daljinskih upravljača u jedan uređaj ceo sistem može veoma dobro da posluži.

Baterija kapaciteta 3100 mAh na papiru zvuči dobro, ali nažalost pruža isključivo jednodnevno korišćenje osim ako ne koristite neki od agresivnijih režima štednje energije koji EMUI nudi. Za kraj, naravno, ostavljamo cenu koja na evropskoj Honor prodavnici iznosi oko 350 evra, na šta treba dodati carinu i porez, dok je u Srbiji trenutno dostupan po ceni od oko 480 evra. Ukoliko se kupuje preko, rekli bismo da je jako dobar izbor. Ovde je, ipak, za taj novac konkurencija veoma jaka, pogotovo u vidu Meizu MX4 modela koji je slične klase, a gotovo 100 evra povoljniji. Ipak, Honor 7 svakako izdvaja dobra kamera, veoma dobar kvalitet izrade i svakako ne treba zaboraviti odličan čitač otiska prsta, te ukoliko cena padne na neki pristupačniji nivo kada se telefon zvanično pojavi na tržištu, svakako možemo preporučiti da na njega obratite pažnju.

Mario PAVIĆEVIĆ