HTC One A9

Šta garantuje uspeh jednog mobilnog uređaja? Dizajn, specifikacije, marketing i cena ili armija poštovalaca koji u maniru vatrenih navijača prate svaki korak omiljenog brenda, spremni da progutaju i poneku gorku pilulu? Na ovo pitanje najbolje će odgovoriti Apple, koji godinama piše taktove po kojima pevaju svi akteri u mobilnoj areni. Ova formula nije bila strana ni HTC-u, koji je u ranim danima Androida munjevito grabio ka vrhu top liste popularnosti. Postepeno zasićenje potrošača i ulazak ozbiljne konkurencije na scenu raslojio je tržište tako da proizvođači manjeg kapaciteta nisu mogli da prate tempo i proizvodni kvantitet velikih igrača. HTC se i u ovim okolnostima koliko-toliko snašao, oslanjajući se udobno korisničko okruženje, inovativan hardver i vrhunski kvalitet izrade.

Letargični period prekinut je pre dve godine, kada je u okviru nove serije One predstavljen M7, komercijalno uspešan model koji je najavio bolja vremena. Dva potonja naslednika nisu donela mnogo toga novog, pa je u strahu od nove krize i dodatno motivisan iznenađujuće mlakim prijemom modela One M9, HTC pribegao drugačijem rešenju. Umesto novog premium uređaja kojim bi rizikovao kanibalizaciju M9-ke, predstavljen je One A9 (oznaka potiče od kodnog imena Aero), aparat više srednje klase koji liči na iPhone više i od samog Ajfona. Uz dizajn koji skreće poglede, A9 nudi par vrlo dobrih kamera, praktičan čitač otiska prsta, osmojezgarni procesor (Snapdragon 617) i BoomSound zvuk (samo kroz slušalice), kao i svež Marshmallow Android. Jedino što u ovoj kombinaciji ne pripada srednjoj klasi je cena.

Da li se oslanjanje na dizajn najpoželjnijeg pametnog telefona današnjice može nazvati dobrim potezom? Verovatno da. Samsung je svojevremeno osetio boljitak kada je svoj Galaxy S obukao u jabukoliko ruho, pa nije bilo razloga da HTC ne pokuša slično, sledeći naravno dobre smernice iz One linije (podsećamo da je iPhone 6 često prozivan zbog kopiranja modela HTC One M7, pa je red da Tajvanci sada uzvrate uslugu). Osim po logotipu proizvođača i centralno postavljenoj kameri na zadnjoj strani uređaja, elegantno zaobljeni A9 izgledom se ne razlikuje od iPhonea 6s – čak su i trake za antene koje presecaju metalnu poleđinu postavljene na isto mesto. Prednosti HTC-ovog modela ogledaju se u većem izboru raznobojnih kućišta i bolje rešenom kapacitivnom Home tasteru, koji reaguje već na ovlašni dodir (nije ga potrebno pritisnuti da bi se aktivirao). Završna izrada je u skladu sa renomeom proizvođača: relativno lagano aluminijsko unibody kućište prošarano polikarbonatnim trakama koje pored funkcionalne imaju i estetsku ulogu, lepo uobličeni i precizni mehanički tasteri, rebrasta površina tastera za uključivanje – svakom detalju je posvećeno dosta pažnje, i to se oseti u ruci.

Čitava prednja strana telefona pokrivena je Gorilla Glass 4 zaštitnim slojem, ispod koga su postavljeni standardni senzori, signalni LED, otvor sočiva UltraPixel kamere, 5-inčni AMOLED ekran. Na desnoj ivici raspoređeni su tasteri za podešavanje jačine zvuka i uključivanje ekrana; nasuprot njima nalaze se slotovi za microSD i nano SIM kartice, dok je donja strana rezervisana za zvučnik, micro USB port i audio priključak. BoomSound zvučnici u ovom modelu izostali su zbog ultratankog profila kućišta i to svakako nije dobra vest, ako se u obzir uzme činjenica da su ovi zvučnici ono čime se vlasnici One modela najviše hvale. Dimenzije aparata su, ako se može tako reći, idealne – telefon je manji i lakši od većine drugih modela u klasi i veoma dobro leži u ruci. Zbog glatke površine, kao i iPhone 6s, A9 zahteva pažljivo rukovanje jer u ruci klizi kao pastrmka na spidu.

Posle Epla, Samsunga, OnePlusa i Sonyja, i HTC je počeo da ugrađuje senzor otiska prsta, što je u skladu i sa poboljšanom podrškom za ovaj vid zaštite u okviru operativnog sistema. Za razliku od Ajfona i Galaksija, A9 funkciju skeniranja obavlja i u režimu pripravnosti – dovoljno je nežno prisloniti prst na Home taster i telefon će se otključati (uređaj prepoznaje do pet različitih otisaka i lako se kalibriše). Možda zvuči trivijalno, ali u praksi značajno ubrzava najčešću operaciju koju obavljamo na telefonu (istraživanje kompanije Locker pokazuje da za pametnim telefonom posegnemo svakog dana u proseku 110 puta). Osim toga, skeniranjem otiska može se izvršiti i autorizacija tokom Android Pay transakcija.

HTC se posle dužeg vremena vratio AMOLED ekranima, što će prijati korisnicima naviknutim na bogat kolorit i širok dinamički kontrast (doduše, razlika u kvalitetu prikaza i energetskoj štedljivosti između ekvivalentnih Super LCD i AMOLED panela danas je više od akademskog nego praktičnog značaja). Full HD matrica na dijagonali od 5 inča daje više nego dovoljnu gustinu od 441 ppi, uglovi vidljivosti su odlični, a boje upečatljive, ali ne i prenaglašene (što je relativno čest slučaj kod ovih panela). Redovan problem gubitka verodostojne reprodukcije boja pri nižem nivou osvetljenja rešen je solomonski – najniži nivo osvetljenja je na nešto većem nivou od uobičajenog, ali sa druge strane nije dodatno „nasviran”, tako da i sa najjačim nivoom osvetljenja ekran gubi bitku sa sunčevim zracima (daleko od toga da je nečitljiv, ali ipak treba napregnuti oči da bi se svi elementi razaznali). Kratko rečeno, One A9 ima natprosečno kvalitetan ekran za svoju klasu, i po njemu više odgovara najvišoj kategoriji.

Za dobru kondiciju na test poligonu zadužen je novi Snapdragon 617, unapređena varijanta 615-ice sa osmojezgarnim procesorom na 1,5/1,2 GHz i podrškom za Qualcomm Quick Charge 3.0 tehnologiju brzog punjenja, koja obećava četvorostruko brže „tankovanje” telefona (ovo će biti važno, s obzirom na bledu autonomiju). Za grafičke operacije zadužen je ne naročito moćni Adreno 405, dok 2 GB radne memorije obezbeđuje dovoljno prostora za komotan multitasking, ukoliko je on u granicama pristojnosti (sa zahtevnijim aplikacijama može biti manjih usporenja). Interna memorija broji 16 GB, što ne deluje mnogo, ali nova mogućnost Androida da prostor sa microSD kartice adresira kao internu memoriju ovaj problem rešava jednom za svagda. Sintetički testovi nisu bili ni izdašni niti škrti, ali u praksi sve radi kako Bog zapoveda, i nema bojazni od mogućeg gubitka snage pri radu sa aplikacijama i casual igrama (za ozbiljnije 3D naslove biće potreban uređaj koji postiže više od skromnih 9000 poena na 3DMark testovima). Zagrevanje procesora pri većem opterećenju jedva da se primećuje, što je važan pomak u odnosu na ranija izdanja ovog čipseta. Prijem mobilnog signala je solidan, dok WiFi veza obezbeđuje svu potrebnu stabilnost i vanserijski domet, uz novu mogućnost za postavljanja hotspota na frekvenciji od 5 GHz (kroz 802.11a standard), gde je manja „gužva” u odnosu na standardnih 2,4 GHz. Kvalitet zvuka u slušalici je odličan, dok je spoljašnji zvučnik dovoljno glasan i precizan, ali ipak lošiji od BoomSound varijante na koju smo navikli (za potpuno uživanje u vrhunskom zvuku preporučuje se par kvalitetnijih slušalica, npr. HTC Pro Studio, koje se prodaju odvojeno).

Korisničko okruženje Sense potpuno je „pripitomljeno” i u zagrljaju sa novim Androidom gradi skladnu celinu koja minimalno odudara od stock varijante. Treba istaći da je A9, posle Nexusa, prvi komercijalno dostupan Marshmallow telefon, a proizvođač obećava i znatno bržu nadogradnju na buduće verzije sistema – unutar 15 dana od trenutka kada Google objavi novu verziju (to je najverovatniji razlog dodatnog uprošćavanja korisničkog interfejsa). Nema nikakvih suvišnih detalja niti funkcionalnih modifikacija koje bi pokvarile prijatno korisničko iskustvo. Praktičan lock ekran omogućuje brzo pokretanje brojčanika, poruka, pregledača i kamere, dok je krajnji levi ekran rezervisan za Blinkfeed, HTC-ovu varijantu Flipboarda koja prikuplja sve relevantne vesti i informacije sa društvenih medija i prikazuje ih vidu praktičnog e-magazina (može da se ukloni). Opcije za personalizaciju omogućuju postavljanje željenog tapeta, kolorne šeme i standardnih ikonica, ali nedostaju naprednije opcije koje nudi Samsungov ToucWiz.

Tretirajući A9 kao telefon srednje klase, veoma pozitivno smo iznenađeni kvalitetom fotoaparata, naročito njegovim performansama u mračnom okruženju. Kamera je opremljena senzorom rezolucije 13 megapiksela i efikasnom konstrukcijom za optičku stabilizaciju koja pravi razliku kada se kamera koristi u pokretu. Količina detalja, bogatstvo boja (naročito u zelenom i crvenom delu spektra), odsustvo šuma i dubinska oštrina prevazilaze očekivanja za dve dužine. Pohvale idu i na račun blica, koji je taman toliko snažan da ravnomerno obasja objekte u kadru a pri tome ne naruši njihov prirodni kolorit. Video zapisi u Full HD rezoluciji su glatki, oštri i sličnog kvaliteta kao fotografije (4K video nije podržan zbog sporijeg procesora, ali on većini korisnika ionako nije potreban). Prednja UltraPixel kamera od 4 megapiksela je takođe na visini zadatka i obezbeđuje oštre, lepo eksponirane selfije sa mnoštvom detalja kakvih se ne bi postideli ni digitalni fotoaparati. Aplikacija za rad sa kamerom je intiutivna i stabilna, nudi različite kreativne režime kao što su Hyperlapse (snimci se mogu ubrzati do šest puta), usporeno snimanje, panorama i drugi. U Pro režimu fotografije se mogu snimati i u RAW formatu (snimanje, zbog veličine fajlova, u tom slučaju traje nešto duže), a ručno se mogu podešavati vrednosti ISO osetljivosti, balansa bele boje, ekspozicije i otvora blende (sve do f/2.0). Mnoštvom korisnih opcija izdvaja se i program za obradu fotografija, u kome se fotografije mogu dodatno urediti pre nego što se nađu na društvenim mrežama.

Na vest da će se One A9 napajati baterijom kapaciteta 2150 mAh reagovali smo sa podozrenjem, i to se pokazalo opravdanim. Više od jednog dana bez punjača nismo mogli da izvučemo ni uz sve mere štednje i paganske obredne radnje. Iako merenja pokazuju da je autonomija u granicama proseka za ovu klasu – a tome je u najviše doprineo domaćinski odnos Marshmallowa prema potrošnji energije – ne možemo se oteti utisku da se telefon prebrzo prazni. Pravdanje tankim kućištem u kome se nije moglo naći mesta za više baterijskih ćelija donekle se može uvažiti, ali ostaje utisak da se moglo uglaviti još nekoliko stotina miliamper časova koji bi sigurno popravili rezultat. Nekakvu utehu predstavlja podrška za brzo punjenje, ali za to zadovoljstvo potreban je punjač od 15 W koji se ne isporučuje u standardnom pakovanju.

Modelom One A9 HTC je izašao u susret učestalim zahtevima da osveži portfolio i pokaže „nešto novo”, a da li će to biti dovoljno da se zaustavi ili barem uspori nepovoljan trend prodaje pokazaće narednih nekoliko meseci. Šanse za to su dosta dobre, jer kada se sve sabere i oduzme, A9 ima nekoliko dobrih „mamaca”: upečatljiv i dokazano prijemčiv dizajn, vrhunski kvalitet izrade, odlične kamere, precizan senzor otiska prsta i pedantno ispeglan softver. S druge strane, slabiji procesor i multitasking performanse u odnosu na M9 teško će opravdati visoku cenu, čak i u očima najvatrenijih poštovaoca HTC-ovog lika i dela.

Gradimir JOKSIMOVIĆ