Računari u obrazovanju

Od ove godine, u britanskim školama, jedanaestogodišnjaci počinju da programiraju pomoću specijalnog malog računara

Najmlađima nove tehnologije jednostavno idu od ruke. Ako ste okruženi malom decom možete da primetite da neki od njih opslužuju naprednu elektroniku mnogo ranije od nas. Dete od dve godine ne zna da sklapa kompleksne rečenice, ali mu nije problem da žonglira sa dva daljinska upravljača i sâmo menja diskove u plejeru kako bi pustilo crtani koji želi. Trogodišnjak koristi tablet bez problema i na YouTubeu zna da nepogrešivo nađe klip koji mu se sviđa bez ukucavanja pojmova već prateći lanac predloženih snimaka sa početne strane koji može da bude dugačak i preko deset koraka. Četvorogodišnjakinja zna da sedne za laptop i ukuca u Google „dora game” kako bi dobila flash igru sa likom iz crtanog filma. Svi govore da ovakve stvari nisu za čuđenje jer deca upijaju nove informacije kao sunđeri i mnogo su fleksibilnija od nas starijih koji smo robovi utabanih staza i navika. Budući da je računarska industrija ona kojoj je potrebno najviše novih kadrova, zašto ne iskoristiti te ogromne kapacitete mališana za njihovo ciljano usmeravanje ka računarima? Uostalom, Mocart je naučio da svira sa tri godine i počeo da komponuje sa pet, zamislite kakav softver može da razvije neko ko nauči da programira pre škole kada mu je sve to igra, a tek šta može da napravi grupa takvih ljudi zajedničkim radom. Naravno, niko neće da počne organizovano da obučava veliku populaciju predškolske dece da programira, ali osnovci su već druga priča.

BBC

U Ujedinjenom kraljevstvu BBC nije samo nacionalna televizija, već je deo svakodnevice na gotovo svakom zamislivom nivou. Tako je jedna epizoda emisije „The Computer Programme” emitovana pre tri godine (sam serijal postoji već više od trideset godina) prerasla u projekat koji je ovog jula urodio plodom. Proizveden je micro:bit, računar koji ove školske godine besplatno dobija svako dete koje pohađa sedmu godinu britanskog školskog sistema (deca od jedanaest ili dvanaest godina), što je oko milion đaka i milion računara. Ovo nije prvi put da BBC pomaže računarskom opismenjavanju populacije i stvaranju novih računara. Krajem 1981. godine je, u okviru do tada nečuveno ambicioznog Computer Literacy Projecta, razvijen kompjuter BBC Micro (videti odvojeni deo). Kao pre više od trideset godina, BBC je i ovu akciju nazvao tim imenom. Za ovako ambiciozan projekat, slavna medijska kuća je morala da nađe partnere, a velike svetske kompanije nisu propustile priliku da postanu deo ovako smelog i pozitivnog projekta.

Na razvoju micro:bita učestvovalo je skoro trideset kompanija i obrazovnih ustanova. Stručnjaci iz Microsofta su stvorili softversku platformu za interakciju sa micro:bitom, u Samsungu je napravljena aplikacija za povezivanje micro:bita sa smartfonima i tabletima. ARM Holdings je obezbedio mbed platformu, razvojne pakete i kompajliranje, Freescale Semiconductor je obezbedio senzore i USB kontroler dok je Nordic Semiconductor proizvođač procesora ARM Cortex-M0 koji je srce svakog micro:bita.

Sâm micro:bit, na prvi pogled, ne može da izgleda preterano impresivno, naprotiv. U pitanju je štampana pločica dimenzija 4 x 5 cm koja pre svega izgleda kao veoma mlađi i malo tamniji brat popularnog single-board kompjutera Raspberry Pi. Ipak, na ovako mali prostor je stavljeno više nego dovoljno funkcionalnosti da njegov mladi korisnik može da se zanima i kroz eksperimentisanje uči. Najbitnije, micro:bit nije začauren u hermetički zatvoreno kućište koje ne može da se otvori. Vidljiva elektronika je bila jedna od ključnih stavki dizajna jer, iako mladi bez problema koriste modernu tehnologiju, to su najčešće smartfoni i konzole koji ne zahtevaju upućenost u samo funkcionisanje uređaja.

Šta sve sadrži micro:bit? Sa jedne strane pločice su diode raspoređene u kvadratnu mrežu 5 x 5, a sa svake strane polja sa diodama je po jedan taster čija funkcija može da se programira. Na jednoj ivici je pet prstenastih I/O konektora za povezivanje sa drugim uređajima, senzorima, motorima ili izvorima napajanja putem krokodil štipaljki ili 4-mm banana džekova. Na pločici su i senzori, akcelerometar koji razlikuje kretanje, vibracije, padanje i nagib, a tu je i magnetometar koji pomaže u detekciji orijentacije uređaja, ali može da služi i kao kompas ili detektor metala. Mali micro:bit ima i mikro USB priključak, a može da se povezuje sa drugim uređajima putem Bluetootha.

Upotrebna vrednost micro:bita zavisi pre svega od mašte njegovog korisnika. Možete da koristite diode kao displej za ispisivanje poruka ili da ga povežete sa bilo kojim uređajem i preko njega izdajete komande. Istina, svaki komercijalni uređaj verovatno ima jednostavniji i elegantniji način upravljanja, ali ovde se radi o principu, o tome da je mlada osoba uz pomoć svoje mašte, dovitljivosti i ovog malog računara preuzela kontrolu nad drugim uređajem. Bitnije od svega, ako milion dece dobije milion računara i date im slobodu da nesmetano i neusmereno testiraju granice njegovih mogućnosti, samo je pitanje vremena dok stvore nešto o čemu dizajneri micro:bita nisu ni sanjali. Proširivanje horizonata mladog uma je nemerljiv resurs.

Pi, Uno, Galileo...

Čemu odjednom tolika frka oko pobuđivanja interesovanja za programiranjem? Pa zar nismo svi ekstremno kompjuterski pismeni u 2015. godini? Ironično, deo problema počeo je upravo zbog Microsofta tokom devedesetih godina prošlog veka. Popularnost Windowsa je tokom pretprošle decenije spojila više korisnika sa računarima nego ikada pre, ali su upravo jednostavnost i lakoća korišćenja koje je Win 95 doneo sa sobom bile mač sa dve oštrice jer su deca na časovima informatike širom sveta prestala da uče osnove programiranja i programske jezike, nego su se okrenuli obučavanju u korišćenju paketa Office i ostalih popularnih programa neophodnih za osnovni rad na računaru. Programiranje je tako, do početka ovog milenijuma, gotovo potpuno potisnuto iz škola, dok su retki izuzeci ostali specijalizovani predmeti posvećeni programskim jezicima, i to samo u malom broju škola.

U avgustu 2011. godine Erik Šmit iz Googlea je održao prestižno predavanje „Džejms Mektagart” na Edinburškom međunarodnom televizijskom festivalu i tom prilikom je kritikovao britanski obrazovni sistem jer dozvoljava da nasleđe kompjuterskih pionira iz te zemlje propadne. Brojni ljubitelji informatike su tokom godina primećivali ovaj problem i pokušali da se uhvate u koštac sa njim na ovaj ili onaj način. Neki od njih su, uz lepe uspomene na BBC Micro, kontaktirali upravo ovu medijsku kuću radi potencijalne saradnje i pomoći da dođu do šire publike. Tako je iste godine grupa naučnika sa Univerziteta Kembridž rešila da stvori novi mali računar, veličine kreditne kartice, koji bi bio BBC Micro za novu generaciju, sa radnim imenom BBC Nano. Saradnja nije uspela iz dva razloga. Brojni novi zakoni nisu dozvoljavali BBC-u da podržava privatni proizvod kao što je to bio slučaj tokom osamdesetih (Ser Klajv Sinkler je često kritikovao da BBC Micro nekonkurentski podržava Acorn). Takođe, BBC se 2007. godine opekao sa besplatnim portalom za digitalno obrazovanje zvanim BBC Jam koji je pre gašenja napravio više od 150 miliona funti dugova. Ipak, ova grupica naučnika nije želela da odustane i nastavila je sa razvojem svoje platforme koja je danas široko poznata kao Raspberry Pi, mali računar za entuzijaste koji je do sada kupilo više od pet miliona presrećnih korisnika po ceni od 25 do 35 dolara, zavisno od modela.

Slični projekti su razvijani i pre Pija, italijanski open-source mini računar Arduino i njegove razne varijante razvijaju se već deset godina, a tokom protekle decenije udomljene su kod oko milion korisnika. Značaj ovakvih računara potvrdio je i Intel pre dve godine kada je predstavio Galileo, Arduino-compatible računar zasnovan na Intel x86 arhitekturi.

Zašto onda BBC sa micro:bitom pokušava da konkuriše već ustanovljenim povoljnim računarima? Odgovor je da konkurencije uopšte nema, micro:bit nije zamišljen kao zamena nego kao dopuna, kao nešto drugačije. Ovo nije kompletna računarska platforma, na njemu ne možete da pokrenete Linux ili Windows kao na raznim varijantama Pija, ali možete da ga koristite kao daljinski upravljač za svoj računar, da ga pretvorite u pedometar umesto da kupujete neki specijalizovani fitness tracker ili ga iskoristite kao kontrolni procesor nekog uređaja koji ste sami sastavili. Programiranje micro:bita može da se obavi preko desktop računara ili smartfona korišćenjem jednostavnih programskih jezika prilagođenih mladima kao što su Blocky, TouchDevelop ili Python. Ipak, dizajneri micro:bita na prvo mesto stavljaju kompatibilnost i lakoću povezivanja svog sistema sa bilo kojim drugim računarom. Štaviše, oni se čak nadaju da će najveći entuzijasti među mladim korisnicima njihove platforme organski naći put do nekog naprednijeg kompjutera kao što su Arduino, Raspberry Pi i Galileo za koje mogu da nastave da programiraju na naprednijem nivou i koriste ih za još kompleksnije namene i projekte.

Crvena traka

Iz svega navedenog čini se da ovakav projekat prosto ne može da omane. Mlade generacije se usmeravaju ka bitnom tehničkom znanju na veoma organski način. Štaviše, tridesetak kompanija koje su postavile micro:bit na noge planiraju da osnuju neprofitnu organizaciju čija će glavna svrha biti olakšavanje komunikacije između korisnika i dalji razvoj ove open-source platforme. Sem toga, radilo bi se i na koordinaciji između novih kompanija koje su zainteresovane za proizvodnju i distribuciju novih micro:bit računara i u drugim zemljama. Jedini problem ovom planu ponovo mogu da budu specifični britanski zakoni putem kojih određene komercijalne kompanije mogu da ukoče i zaustave dalju proizvodnju micro:bit računara ako se proceni da postojanje i popularizacija te platforme nekonkurentski ometa komercijalne, često skuplje proizvode. Poučeni prethodnim, nažalost ne uvek uspešnim pokušajima da stanu na stranu edukacije naspram kapitalizma, odgovorni iz BBC-a zato, za svaki slučaj, pokušavaju da u projekat micro:bit uvuku svaku kompaniju koja bi mogla da potegne crvenu birokratsku traku protiv ovako plemenite ideje.

• • •

Kao što se za najvrednije useve čeka mnogo godina pre nego što njihovi plodovi krenu da donose veliki profit, tako će seme znanja koje je posejano projektom micro:bit početi da daje svoje rezultate tek za deceniju ili čak dve. Budućnost će neprestano da donosi nešto novo, ali je bitno da se sem na razvoju tehnike radi i na razvoju stručnjaka. Na obrazovanju ljudi neće samo da se koriste, već će i da nastave sa razvojem postojećih tehnologija ili čak da smisle nešto što će iz korena da promeni način na koji koristimo računare. Zato, sledeći put kada vas neko malo dete iz neposredne okoline iznenadi svojom upućenošću u tehniku, razmislite o tome da mu nabavite nešto kao micro:bit ili Raspberry Pi, možda je baš ono sledeći kompjuterski genije.

Dragan KOSOVAC