Menadžerske simulacije, poznatije kao tycoon igre, ne tako davno žarile su i palile top listama igara, obradivši toliko veliki broj tema da su se igrači često šalili kako je jedino preostalo da neko napravi „baba sera Tycoon” (koji, verovali ili ne, zaista i postoji, samo pod drugačijim nazivom). Da li zbog prezasićenosti tržišta (često jako sličnim igrama), da li zbog opadajućeg interesovanja igrača za cerebralni izazov ovog žanra ili zbog nečeg trećeg, ove igre sve ređe viđamo, a još ređe kvalitetnu izvedbu ove formule. Jedno prijatno iznenađenje nas je nedavno dočekalo na Steamu i ime mu je Big Pharma.

Ukoliko niste već iz naslova naslutili o čemu se radi, u BigPharma ćete biti na čelu farmaceutske kompanije. Za razliku od ne baš sjajne slike koju danas imaju farmaceutske kompanije i mutnih radnji koje su sada već poslovične i nećemo ih nabrajati, fokus igre je isključivo na pozitivnim stranama farmacije – proizvodnji lekova i spasavanju sveta od raznih bolesti. Nekada je dovoljno samo izlečiti svet, kao što kaže developer igre Twice Circled, inače tim koji čini jedan jedini čovek (Tim Vistid). Ako pritom zaradite i koji evro – sjajno!

Kako biste uopšte pravili lekove, potrebno je prvo da nabavite sastojke koje ćete dalje obraditi dok na kraju ne napravite tablete, kreme i slično. Svaki sastojak ima jedno pozitivno dejstvo i jednu do tri nuspojave koje negativno utiču na kvalitet dobijenog leka. Da bi se aktivirao pozitivni efekat supstance, potrebno ju je dovesti na određenu koncentraciju koja je naznačena u njenom opisu (nasumično je svaki put). Ovo je glavna glavolomka u igri, balansiranje pozitivnim i negativnim svojstvima lekova kroz menjanje njihove koncentracije i mešanje sa drugim elementima. Kada plasirate lek na tržište, biće mu dodeljen rejting po poznatom sistemu F-S gde je F oznaka katastrofalno lošeg, a S ocena za najbolji mogući lek. Logično, što je bolja ocena, to ćete bolje zarađivati od prodaje tog leka.

Vaša imperija će početi skromno, od jako male zgrade u kojoj imate mesta da proizvodite samo jedan lek. Nakon što izaberete supstancu za lek, pravićete „vozić” pokretnih traka preko kojih ćete prevoziti vaš budući lek do mašina u kojima povećavate ili smanjujete koncentraciju leka dok ne dobijete željeni efekat. Kao i vaša fabrika, proizvodna linija će biti jednostavna, sa nekoliko mašina. Glavobolju će, s druge strane, praviti pravilno iskorišćavanje prostora koji vam je na raspolaganju. Naime, mašine su velike i imaju jasno naznačena mesta gde ih je moguće povezati sa proizvodnim trakama, tako da će vam prostorno planiranje često biti najveći prioritet. Napravite li loš raspored mašina eto hiljada evra troška dok sve ponovo ne izgradite i optimalno podesite. Sam proces stvaranja leka je čisto baratanje brojevima, stalno kalkulisanje i smanjivanje proizvodne trake tako da što manje mašina proizvede željeni lek. Vremenom ćete istražiti naprednije mašine koje će raditi posao većeg broja jeftinijih ili čak mešati sastojke tako da se eliminišu neželjeni (loši) efekti lekova.

Na početku svakog od scenarija dostupno vam je vrlo malo sastojaka za lekove i nove morate otkriti tako što ćete angažovati istraživače. Jedan od tabova prikazuje trenutnu potražnju za lekovima i rasprostranjene simptome kako biste mogli da isplanirate koje sastojke da nabavljate. U svakom od scenarija efekti supstanci, lekova i potražnja tržišta su nasumično generisani, tako da je vrednost ponovnog igranja velika, a pritom je smanjena šansa da igrači nauče igru napamet i završavaju misije po automatizmu. Nasumično je generisana i vaša početna fabrika, tj. njena šema, i mesta na zidovima kroz koje importujete/prodajete lekove. Koliko god da je taj podatak sjajan, neretko može da dovede do neujednačene težine scenarija. Dešavalo nam se da smo morali da restartujemo ceo scenario jer u fabrici nikako nije bilo moguće uglaviti celu proizvodnu traku za najosnovniji lek, ali nam se isto tako desilo i da smo dobili prostranu fabriku sa dovoljno mesta za proizvodnju dva leka. Veći broj scenarija vam za protivnika postavlja AI rutinu, sa istim početnim resursima i zadacima. AI je solidan i ima nekoliko varijanti ponašanja, pa je tako jedna od njih zla megakorporacija koja će prodavati ogromne količine lekova lošijeg kvaliteta kako bi zasitila tržište pre nego što vaši potencijalno bolji lekovi stignu do kupaca. Logikom ponude-potražnje, posle nekog vremena više nećete moći da prodajete isti lek i moraćete da ga menjate, dodatno ulazeći u minus i preslažući mašine po fabrici. Iako kompjuterski vođen protivnik ne može da bankrotira (nadamo se da će ovo biti patchovano), možete mu doskočiti tako što ćete patentirati lek i onesposobiti sve sem vas da taj lek prodaju određeno vreme.

BigPharma je igra ne koju jednostavno ne možete da se naljutite. Konstantno pozitivan ton kojim odiše svaki bit igre, pastelne boje i nenametljiva muzika zaokružuju generalno opušteno iskustvo koje ćete imati sa igrom, posebno kada se podsetimo da je ovo projekat jednočlanog tima. Ipak, ovo je igra koja „sedi na dve stolice”, koja istovremeno pokušava da postavi ekonomsko-menadžerski izazov i apstraktnije logičke probleme, dok ne nudi potpuno iskustvo za ljubitelje jednog od ta dva tabora. Sem toga, ume da zada glavobolju svojim random elementima. Najbolje je zato posmatrati je kao puzzle igru koju lagano konzumirate uz kafu ili čaj, barem dok ne pogledate na sat i vidite da se partija od sat-dva pretvorila u višesatni maraton. Ima nečeg hipnotišućeg u pokretnim trakama koje lagano prevoze raznobojne flašice po fabrici.

Bojan JOVANOVIĆ