Pitajte bilo kog igrača koji je stasavao početkom i sredinom osamdesetih godina prošlog veka – The End (1980) je tipičan primer svemirske pucačke igre! Upravljate brodom koji može da se kreće isključivo levo-desno, od oružja je na raspolaganju običan „jednopuc”, dok neprijatelje predstavljaju nekakve mutirane živuljke kojima je zajednička stvar agresivnost i glad za osvajanjem vasione. Naravno, na sve to treba da se dodaju i upečatljive tehničke karakteristike koje predvode jezivi zvuci eksplozija i tamanjenja neprijatelja.

Ipak, ovo Konamijevo ostvarenje ostaje upamćeno zbog još nekoliko stvari. Kao u Space Invadersima, i ovde imate zaštitne kućice koje vam mogu sačuvati glavu u odlučujućim momentima. S druge strane, napasnici imaju svoj mothership, baš kao u Phoenixu, s tim što neće čekati poslednji nivo da ga upotrebe. Igra je kontinualna i cilj je tamaniti gamad dokle god pokažu smelost da izleću iz matičnog broda ili da se pojavljuju iz obližnje „crvotočine”.

Zanimljiva je stvar i sa zaštitnim kućicama. One su sazidane od cigala (!) i neprijatelji imaju nezgodan običaj da ih kradu. Nose ih sve do vrha ekrana i od njih pokušavaju da ispišu reči „The End”. Ako to učine – gotovi ste, vaša misija spašavanja univerzuma od još jednog naleta razgoropađenih aliensa završava se u momentu. The End je, bez ikakve sumnje, zanimljiva pucačka igra koju je od većeg uspeha na tržištu odvojio podatak da se u isto vreme pojavilo desetak legendarnih ostvarenja.

Vladimir PISODOROV