Babolat Play

U SK 4/2014 pisali smo o Personal Coachu, ubavoj spravici francuske kompanije Artengo koja se putem dve čičak trake postavlja na bilo koji tip reketa za tenis i snima radnje korisnika za vreme treninga ili odigravanja mečeva. Naročiti opto-mehanički senzor vraća podatke o brzini serve, broju odigranih forhend i bekhend udaraca, a na raspolaganju je čak i mogućnost detekcije kojim delom žica udarate lopticu. Podaci se momentalno mogu videti na sportskim satovima kompanije Geonaute koji se bežičnim putem uparuju sa senzorom. Više informacija dobija se po uploadovanju podataka u cloud, odnosno korišćenjem naročite web aplikacije za analizu treninga.

Već tada smo nagovestili da još jedna francuska kompanija (doduše, nešto poznatija širem auditorijumu) – Babolat (en.babolatplay.com), radi na svom rešenju. Umesto eksternog senzora, oni su došli do zaključka da je rešenje za „nadzor” bolje integrisati u okviru samog reketa. Na taj način ne dolazi do narušavanja navika igrača jer je reket kojim igra identičnih performansi kao i onaj bez senzora. Iako Personal Coach teži svega 25 grama, u tenisu je to kao zaostatak od pet sekundi po kvalifikacionom krugu u Formuli 1. Reket se teže kontroliše, ruka se brže zamara, poremećen je balans, što sve dovodi do zaključka da Personal Coach nije namenjen svakodnevnom korišćenju. Senzor možete povremeno da stavite na reket, obavite merenja, uporedite podatke sa onima u bazi i iz toga izvedete zaključke.

Kada se ovako postave stvari, Babolatovo rešenje čini se zgodnijim, pogotovo što ga možete koristiti svakodnevno i uživati u obilju informacija koje vam nudi. Međutim, šta ako inače ne koristite običan Babolat reket za tenis i niste početnik koji će lako izvršiti promenu reketa (znate za onu urbanu legendu: ko igra Head reketom teško može preći na Babolat, i obrnuto)? Još gore, šta ako igrate Babolat reketom, ali to nije model Pure Drive koji podržava Play tehnologiju? Stvari se odjednom komplikuju i tas na vagi počinje da se koleba. Odgovorni ljudi u Babolatu su nakon inicijalnog uspeha odlučili da izađu zainteresovanima u susret, ali ne tako što će senzor „iščupati” iz reketa i na prodaju ga ponuditi odvojeno. Odlučeno je da se proširi lepeza kompatibilnih Play reketa koja sada uključuje i modele AeroPro Drive, odnosno Lite verziju pomenutog Pure Drive modela. Sledeća stvar koja je urađena je saradnja sa profesionalnim teniserima u svrhu promocije, koji su listom dobili nove verzije reketa za korišćenje na mečevima na touru. Rafa Nadal, Karolina Voznijacki, Julija Gerges, Ana Konjuh i Janina Vikmajer samo su neki od igrača koji koriste blagodeti Play tehnologije na zvaničnim takmičenjima.

Kako smo već nagovestili, Play tehnologija podrazumeva integrisano rešenje koje senzore „skriva” u dršci reketa. To automatski znači da nikakvo prilagođavanje gripa (čitaj: promena njegove veličine) nije moguće jer bi to dovelo do prestanka funkcionisanja ugrađene elektronike. Važno je navesti da se gama Play reketa, osim po boji, ni po čemu ne razlikuje od svojih „neinteligentnih” ekvivalenata. Ista je težina, isti je balans, isti je raspored žica, isti je osećaj tokom igranja... Sve dok ne pogledate čep drške na kojem se nalaze kontrolna LE dioda, dva tastera i microUSB priključak sa pripadajućom zaštitnom kapicom, mislićete da se radi o nekakvoj limited seriji reketa koja je „naštancovana” za posebnu, svečanu priliku. Da biste reket koristili kako je predviđeno, prvo ga morate napuniti, što se obavlja uz pomoć klasičnog microUSB-USB kabla koji može da sa računarom ili nekim punjačem za mobilni telefon. Ugrađena litijum-jonska baterija izdržaće do šest sati treninga bez dopunjavanja, dok skladišna memorija omogućava pamćenje preko 100 sati prebacivanja loptice preko mreže. Reket se stavlja u pogon jednostavnim pritiskanjem Power dugmeta, što će biti propraćeno plavim isprekidanim svetlom LE diode. Veći taster služi za tagovanje naročitih sesija tokom treninga/meča (na primer, kraj svakog seta), odnosno za aktiviranje ugrađenog Bluetooth predajnika kako bi se snimljeni podaci prosledili na dalju obradu. U prvom slučaju, potreban je kratak pritisak na taster koji će biti propraćen crvenim svetlom, dok se, u drugom slučaju, taster drži sve dok LE dioda ne počne da daje neprekidnu ružičastu svetlost.

Play reketi podatke mogu da sinhronizuju sa bilo kojim Android uređajem koji koristi 4.0 ili noviju verziju ovog operativnog sistema. Postoji podrška i za iOS, odnosno Appleov iPhone (od Četvorke pa nadalje), koji rade pod minimalno sedmom revizijom ovog mobilnog OS-a. Naravno, podaci mogu da se prebace i na računar na kom je Windows ili Mac OS X, dok se korisničkom nalogu može pristupiti i iz browsera. Mnogima će najzanimljivije biti sinhronizovanje sa mobilnim uređajima jer su tada podaci dostupni odmah, praktično dok još niste zamenili znojem natopljenu majicu. Inače, jednom prebačeni podaci automatski se sinhronizuju sa cloud bazom i bivaju dostupni iz web okruženja. Sinhronizacija je veoma brza i jednostavna, a podrazumeva preuzimanje naročite Babolat Play aplikacije iz prodavnice mobilnog softvera ili downloadovanje odgovarajućeg Windows/Mac OS X programa i „kačenje” reketa za računar.

Šta zapravo Play tehnologija pruža zainteresovanim igračima? Odgovor je – mnogo toga! Jasno je da se mere osnovne stvari kao što su dužina trajanja meča/treninga, broj načinjenih udaraca i broj utrošenih kalorija. Međutim, stvari ovde tek postaju zanimljive pošto se pravi razlika između forhend i bekhend udaraca, servi, kao i smeč udaraca. Senzori su dovoljno sofisticirani da će bez ikakve pomoći sa strane određivati procenat prvog i drugog servisa, a jedino što trenutno nije podržano su voleji. Dalje, Play razvrstava udarce i po načinu (tehnici) njihovog izvođenja – za svaki bekhend, forhend, pa i servu dobićete informacije da li je izveden u spin/slajs maniru ili ste lopticu opaučili ravno. Na skali od jedan do pet meri se intenzitet implementiranog spin/slajs efekta, a čak postoji i podatak kojom jačinom udarate lopticu! Iz nekog razloga Play ne koristi klasične merne jedinice (km/h), već se snaga „obračunava” u procentima. To važi i za servu i za osnovne udarce. Po rečima ljudi iz ove francuske kompanije, ekvivalent 80 procenata jačine udarca je brzina kretanja loptice od 220 km/h. Ako je već tako, mogli su da ubace rutinu koja će izvršiti automatsku konverziju vrednosti. Konačno, nakon svake igračke sesije dobija se uvid u to kojim delom reketa izvodite udarce. Podaci su „razbijeni” na servu, forhende i bekhende, a ono što je zanimljivo je da Play prepoznaje čak pet različitih oblasti na reketu (Personal Coach, s druge strane, „vidi” samo tri), što je i više nego dovoljno da steknete uvid u preciznost napadanja loptice. Sve igračke sesije skladište se u memoriji i možete da im pridodate prateće podatke, s kim ste igrali, na kojoj podlozi, da li je u pitanju otvoren ili zatvoren teren, kako ste se osećali za vreme meča i slično.

Jedna od najlepših stvari je takozvani Pulse dijagram koji vizuelno reprezentuje vaš učinak na terenu „razapet” između tri ose: izdržljivost, snaga i tehnika. Iz sesije u sesiju reket „posmatra” sa kojom preciznošću udarate loptice, koliko jako, odnosno koliko dugo traju poeni i koji su vam najduži reliji. Sve te informacije koriste se da bi nastao Pulse dijagram na kome se u svakom momentu poslednja sesija može uporediti sa srednjom vrednošću svih prethodnih treninga/mečeva. Kako bi vas motivisao, Play zadaje pojedinačne zadatke (udari određen broj servisa, dostigni naznačenu snagu udarca, odigraj toliko i toliko bekhenda...) i za njihovo uspešno kompletiranje dodeljuje iskustvene poene koji se koriste za napredovanje kao u nekoj video-igri. U pitanju je izuzetan motivacioni faktor. Kad smo već kod motivacije, vašu statistiku možete uporediti sa ostalim igračima na svetu koji koriste Play rekete, pa čak i sa profesionalcima. Nažalost, nama ovo poslednje nije pošlo za rukom iako je autor ovih redova tako žarko želeo da ukrsti bitove sa Rafom.

Na papiru zaista sve zvuči savršeno, ali ostaje da vidimo kako se Play tehnologija pokazala u praksi. Ne možemo da kažemo da je u pitanju idealan sistem koji funkcioniše po formuli „ključ u ruke”. Ipak, veoma smo zadovoljni onim što smo iskusili. Još ako ste geek koji zavisi od kljukanja informacijama, za vas će Play biti prava nirvana. Senzori veoma precizno rade i u većini slučajeva svoj posao obavljaju baš onako kako je to predviđeno. Za vreme testiranja mi smo ipak naišli na nekoliko nepravilnosti koje su nas bacile u rebus. Iako autor teksta gotovo 30 godina pika loptice preko mreže i ima izgrađenu tehniku, iz nekog razloga reket je prijavljivao odigravanje slajs forhenda u odnosu fifti-fifti sa top spin komplementima. To ne bi bilo ništa čudno da je na terenu sve bilo propraćeno čop napadima i brzim istrčavanjima na mrežu ili „vađenju” loptice iz ograde uz full strech, kao što nije. Gotovo u svakoj sesiji broj odigranih forhenda na ravne časti delio se između top spin, slajs i ravnih udaraca, iako to zapravo nije bilo tako. Druga stvar je ponašanje senzora prilikom izvođenja početnog udarca – puna petlja + udarac praćen snažnim izmahom = nula servisa. Svaki put! Probali smo različite tehnike serviranja, manje pauze, duže pauze, tapkanje loptice, bez tapkanja loptice – i ništa nije urodilo plodom. S druge strane, smeč udarci su prilično precizno detektovani. Naredna zamerka odnosi se na mušičavu Android aplikaciju koja je pod Lizalicom radila kad joj se prohte – nekad iz prve, nekad posle pet učitavanja, nekad nas je naterala da odustanemo i sinhronizaciju obavimo kasnije.

Babolat Play je pravi primer kako je moguće napraviti miks modernog i tradicionalnog. Tenis je igra koja se godinama nije menjala, sport u koji novine možda i najsporije ulaze. U tom smislu, Babolat Play neće od vas napraviti boljeg tenisera zato što će izmeniti fizionomiju reketa i dodati mu turbo, već zato što će vam pomoći da steknete bolji uvid u vašu igru i lakše uočite segmente u kojima su potrebna poboljšanja. Bonus je što je sve to lepo zaokruženo i prezentovano tako da i osobe sa veoma malo tehničkog znanja mogu da koriste ovu tehnologiju. Pažnju jedino morate da obratite na „zaraznost”, jer kada se jednom latite reketa sa Play tehnologijom, poželećete da ne silazite sa terena. Možda vas ohladi podatak da su Play reketi gotovo duplo skuplji u odnosu na njihove komplemente bez ugrađenih čipova. Na ovu skupoću to je podatak koji vas brzinom Novakove serve može dovesti u dealbreak situaciju...

Vladimir PISODOROV