Prva igra studija Deck 13 nije samo omaž jednom poznatom serijalu već od njega pozajmljuje štošta i zbog toga se uopšte ne stidi, naprotiv. Čitava reklamna kampanja je nagoveštavala da će igra biti „kao Dark Souls samo malo drugačija”, a sada kada je pred nama puna verzija to možemo i da proverimo.

Generička pričica iza Lords of The Fallen neće osvojiti nagrade, ali će biti dovoljan povod za dvadesetočasovno druženje sa igrom. Demonska rasa Rogar otvara portal ka našem svetu i tamani sve što joj se nađe na putu. Sveštenik Kaslo oslobađa našeg protagonistu Harkina iz zatvora kao jedinog sposobnog da zaustavi invaziju. Kako i zašto je namrgođeni Harkin završio u zatvoru nije objašnjeno, ali je počinio nekakve grdne zločine te mu je ovo prilika za iskupljenje. Sem runa istetoviranih po licu (kojima se obeležavaju svi zatvorenici), čovek nema naročitu ličnost i uglavnom je stereotipni grunt koji gazi lobanje i ne postavlja suvišna pitanja. Nešto više dubine u priči ćete nalaziti u audio logovima razbacanim po raznim budžacima, hintovima mogućeg obrta, kao i pričom sa omanjim brojem NPC-eva.

S obzirom na to da je igra više nego očigledno klon Demon’s/Dark Soulsa, poređenja sa tim igrama su neminovna. Borbeni sistem je nešto sporija verzija onog iz Souls igara, sa staminom koju trošite svakim napadom, blokom ili skokom. Udarci imaju težinu, naročito u slučaju masivnih bojnih čekića i sekira koji manje protivnike odbacuju po nekoliko metara. Protivnici vas neće nimalo štedeti i ginućete kao zec ako ste nesmotreni i srljate u borbe, naročito sa „kraljicama”. Pogibija vas vraća na poslednji kristal na kom ste sačuvali poziciju dok na mestu pogibije ostaje plava izmaglica koju možete pokupiti kako biste povratili exp bodove sakupljene do tog trenutka. Twist – količina expa u oblaku se polako smanjuje te je potrebno brzo izbeći respawnovane monstrume i pokupiti preostalo iskustvo. Sitna razlika u odnosu na Souls igre je da u LotF postoje tutorijali i jasna objašnjenja raznih sistema na koje se nailazi, zbog čega je određeni broj igrača igru odmah okarakterisao kao „lagani Dark Souls”. Istina, ovim su nestali momenti oduševljenja iz Dark Souls kada otkrijete neku novu caku, ali isto tako se olakšava početnicima da se naviknu na gameplay bez da moraju da „alt-tabuju” na wiki stranu sa uputstvima. U stvari, ovo ima smisla kada se napomene da igrom ne vlada teskobna i depresivna atmosfera kao u njenom uzoru jer joj to uopšte nije poenta – ne igrate kao sveže probuđeni leš već šifonjer koji je već sposoban da isecka gadne face koje mu prepreče put.

LotF pred igrača od samog početka postavlja zanimljiv sistem kockanja experience poenima – svaki ubijeni protivnik povećava množilac iskustva (do 2.00) dok snimanje pozicije na crvenim kristalima resetuje taj broj, ali dopunjuje zdravlje i zalihu health napitaka. Na ovim mestima možete preliti iskustvo u atribute ili magiju, čime dobijate poene za trošenje na skillove. Klasa koju izaberete na početku samo određuje početne statistike i opremu i nije nikakav problem da od krhkog maga vremenom napravite tenk sa dvoručnom sekirom. Šteta je što su dostupne samo tri klase, kao i tri škole magije od kojih samo jednu možete da izučavate. Ovo nije igra za igrače koji preferiraju magijski pristup, jer su 4 magije iz svake škole uglavnom okrenute ometanju protivnika, dok je za konkretniji demidž potrebno okrenuti se hladnom oružju ili gauntletu koji ispaljuje projektile.

Štap i šargarepa, tj. loot, dolazi u vidu tzv. shardova sa opremom, napicima ili runama. Kod misterioznog kovača otpakivaćete rune i dobijati elemente za slotovanje u opremu ili gauntlet. Ovde je takođe moguće kockati iskustvene bodove zarad dobijanja boljih elemenata. Istraživački nastrojeni igrači će nailaziti na portale ka challenge zonama u kojima je garantovana dobra oprema, ako uspeju da otkriju uslov za otvaranje portala (za svaki je potrebno eliminisati nekog mini bossa). Zbog skaliranja opreme sa atributima, Harkin vremenom postaje dosta moćniji i većinu demona ćete pobeđivati kroz 2-3 udarca. Boss fajtovi srećom nisu boza i svaki od deset glavonja može da zada gadnu glavobolju nepažljivim i nestrpljivim igračima. Uspete li da bossa pobedite na specijalan, skriveni način, dobijate komad unikatne opreme sa neretko moćnim specijalnim napadom. Tu je naravno i New Game+ posle prvog prolaska kroz igru, kao i New Game++ za igrače željne dodatnog izazova.

Lords of The Fallen je vizuelno vrlo impresivan, stilski najsličniji Warhammeru sa gotskom arhitekturom i snegom prekrivenim utvrđenjima. Igra je optimizovana za Nvidia grafičke kartice i podržava gomilu njihovih fensi tehnologija (PhysX Cloth, Turbulence...) koje zahtevaju moderan GPU, ali vizuelno oduševljavaju.

Malobrojna okruženja (zamak, katakombe i demonska dimenzija) su povezana uskim prolazima, prečicama i platoima tako da vam suštinski jako sličan dizajn svih nivoa neće brzo dosaditi. Engine koji pokreće igru ima plejadu modernih efekata i namučiće mnoge konfiguracije donekle i zbog loše optimizacije. U trenutku pisanja ovog teksta, igra je patila od nestabilnosti na nasumičnim konfiguracijama i sitnih bagova zbog kojih određen broj igrača nije mogao da je završi. Nama je na jednoj konfiguraciji igra odbijala da se pokrene prvih nedelju dana nakon izlaska, dok je glatko radila na drugoj i tek posle osmog sata igre pukla na desktop, nakon čega je radila stabilno do samog kraja. Čačkanje fajla settings.ini i gašenje VSync je rešenje koje je mnogima pokrenulo igru, ali nije garantovani lek do nekog većeg patcha. Sa kontrolama, srećom, nismo imali problema i igranje na tastaturi i mišu je odlično izvedeno u odnosu na Dark Souls gde je gejmped bio obavezan.

Kao prva u moru potencijalnih klonova Dark Souls, ali i prva igra mladog studija, Lords of The Fallen je sasvim pristojna akciona igra kojoj nedostaje dubine i ličnosti da bude odlična. Ukoliko patchevi otklone tehničke probleme, neće biti razloga da joj ne date šansu, naročito ukoliko tek uplovljavate u ovaj podžanr.

Bojan JOVANOVIĆ