Iako imamo automatsku odbrambenu reakciju prema svemu što nosi „insta” u imenu i što je hip, Instapaper nam se veoma dopao, možda zato što ne koristi heštegove. Instapaper pre svega treba posmatrati kao cross-platformski servis, a ne isključivo kao aplikaciju za mobilne, što će još biti jasnije kada se pogleda sistem naplate. Koncept je sledeći: šetate Internetom i nailazite na zanimljive članke koje želite da pročitate kasnije. Pritiskom na taster ih čuvate u svojoj arhivi na Instapaper sajtu (prijava i korišćenje sajta je besplatno, mada postoji i opcija izuzetno niske premium pretplate za sajt). Mobilni uređaj se sinhronizuje sa sajtom i skida sve članke koje ste sačuvali, ali u formi koja omogućava offline čitanje i to vidu teksta i slika, oslobođeno suvišnog sadržaja. Prilikom čitanja, moguće je menjati tip fonta, njegovu veličinu, boju pozadine i markirati zanimljive delove teksta. Sve se to opet sinhronizuje sa sajtom, tako da možete koristiti razne uređaje (podržan je čak i Kindle i automatizovano slanje tekstova na njega putem e-maila). Snimanje zanimljivih tekstova se na računaru obavlja putem plug-ina za browser, a na telefonu putem opcije share u browseru telefona, a zatim izbora Instapaper servisa kao načina šerovanja. Moramo da priznamo da nam se Instapaper veoma dopao, baš zbog toga što je čitanje vratio nazad na crna slova na beloj podlozi, praćeno pokojom sličicom. Na taj način naglasak se vraća na sadržaj, a ne formu, što i jeste poenta kvalitetnog teksta.

Ivan ČABRILO