HTC One M8

Prošle godine, tajvanska kompanija HTC pokazala je pomalo zaboravljenu stranu svog karaktera – inovativnost i smelost koje nisu mogle ostati nezapažene. HTC One listom je očarao mnogobrojnim kvalitetnim hardverskim i softverskim rešenjima koja su odanim ljubiteljima brenda ponovo probudili borbeni duh, a kritičarima uskratili prostor za negativne komentare koji su se na račun posrnulog giganta ređali već po inerciji. Ove godine Tajvanci treba da krenu trakom za preticanje u punom gasu ako žele da kapitalizuju povraćen ugled i poverenje ne bi li ih pretočili u konkretne prodajne cifre koje će napuniti slamaricu i obezbediti opstanak do sledećeg „fajnal fora”.

Biti ili ne biti ove sezone je One M8, nova HTC-ova uzdanica i jamačno jedan od najimpresivnijih mobilnih uređaja ove godine. Kao i njegov prethodnik, M8 je telefon s karakterom, čvrstim kao njegovo estetski besprekorno uobličeno aluminijumsko kućište koje krasi još više metalnih komponenti nego lane (službeni podaci navode da metalna površina obuhvata 90 odsto kućišta, što je 20 odsto više u odnosu na prethodnika). Novi model je i nešto izduženiji i zaobljeniji i, mada nije previše težak (tek 17 grama više od M7), biće prilično nepraktičan za korišćenje jednom rukom za većinu korisnika. Konfiguracija tastera se nije menjala: taster za regulaciju jačine zvuka je na desnoj strani, gde je i slot za microSD karticu kapaciteta do 128 GB, dok je leva strana rezervisana za slot koji je prilagođen nano SIM karticama, koje su još uvek retka zverka na našem tržištu. Taster za otključavanje je na vrhu, dok se 3,5-milimetarski konektor za slušalice preselio na donju ivicu, neposredno uz microUSB port. S prednje strane su nezaobilazni dvostruki Boom Sound zvučnici opremljeni novim pojačalom, za koje proizvođač jemči da pruža do 25 odsto bolji zvuk u odnosu na originalni HTC One. Na vrhu prednje strane su još i svetlosni senzor i prednja kamera respektabilne rezolucije od 2,1 megapiksela, namenjena prevashodno „selficentričnim” korisnicima (njih će posebno obradovati poseban Selfie režim snimanja).

Zadnja strana ima prepoznatljivo ergonomsko zaobljenje i oble ivice, dok polirani aluminijum na ovom delu ima manji sjaj od prethodne generacije. Pri vrhu zadnje strane nalazi se dvostruki objektiv (kamera ima dva sočiva), kao i dvostruki LED blic sa dve različite nijanse osvetljenja, koje obezbeđuju hladnu ili toplu temperaturu boje. Otvori sočiva nalaze se oko jedan milimetar ispod nivoa kućišta, što bi trebalo da im obezbedi zaštitu od grebanja kada je telefon položen na leđa. Svoje mesto na ovom delu pronašli su još i NFC antena i „prozori” za prijem mobilnog signala, uobličeni u vidu dve tanke horizontalne trake koje propuštaju elektromagnetne talase. Što se tiče zagrevanja kućišta, kao i kod drugih modela u metalnom oklopu i ovde može doći do osetnijeg zagrevanja tokom dužeg korišćenja (naročito pri radu s procesorski zahtevnijim aplikacijama), ali ne i do pregrevanja koje bi značajnije poremetilo udobnost korišćenja.

Sa hardverskog aspekta, M8 je veliko unapređenje u odnosu na originalni One. Kao i kod top modela drugih proizvođača, zvezda parade je Snapdragon 801, čija četiri jezgra galopiraju frekvencijom od 2,3 GHz; procesor je potpomognut sa 2 GB DDR3 RAM-a, dok je za izvanredne grafičke performanse zadužen provereni Adreno 330 (nalazimo ga kod mnogih high-end uređaja, kao što su Galaxy S5, Xperia Z2, G3, Lumia 1520...). Integrisana memorija od 16, odnosno 32 GB umanjena je za oko 6 GB koji su alocirani za operativni sistem i softverske nadogradnje, čime microSD dodatno dobija na vrednosti (HTC se posle salve kritika na račun odsustva microSD slota u modelu M7 vratio memorijskim karticama, ali je zato izostala ponuda besplatnog prostora na DropBox cloud servisu). Opcije za povezivanje uključuju sve poznate modele bežičnih konekcija (3G, LTE, BT 4.0, Wi-Fi, GPS/GNSS, MHL, DLNA, NFC). Kapacitet baterije povećan je za 300 mAh i sada nudi 2600 mAh, što bez većih problema može da obezbedi standardnih 24 časa bez punjača. Kao i ranije, zbog jednodelne konstrukcije kućišta baterija se ne može izvaditi bez pomoći servisera ili čekića.

Super LCD3 ekran od 5 inča nudi full HD rezoluciju i više nego dovoljnih 441 piksela po inču. HTC je ostao dosledan izboru IPS matrica za svoje ekrane, kao što Samsung preferira Super AMOLED; razlike između ova dva tipa displeja su minorne, a podatak da IPS nudi verniji prikaz boja, šire uglove gledanja, brže osvežavanje i bolju preglednost na dnevnom svetlu ima više akademski nego praktičan značaj. U ovom konkretnom slučaju, važnije je to što je ekran tanji, lakši i osetno štedljiviji od starijeg, što bi svakako trebalo da se odrazi na autonomiju. Kvalitet zvuka koji se probija iz spoljašnjih zvučnika je izvanredan, dobro balansiran i sa velikim dinamičkim opsegom unutar koga je očuvan odličan kvalitet reprodukcije. Sve to još bolje zvuči sa slušalicama u ušima, gde BoomSound endžin dolazi do punog izražaja. Nedostatak fabrički integrisane opcije za podešavanje ekvilajzera možda je jedini nedostatak na planu reprodukcije zvuka, ali i to se može lako rešiti nekim od namenskih programa.

Nova verzija famozne Ultra Pixel kamere, koja propušta daleko veću količinu svetlosti na senzor veće površine i tako nudi bolji kvalitet slike (oštrinu, detaljnost, osvetljenje, dinamički opseg...) pri nižoj rezoluciji slike, i ovoga puta nudi samo 4 megapiksela, što One M8 čini verovatno prvim smartfonom čija prednja kamera ima veću rezoluciju od glavne. Optička stabilizacija slike u novom aparatu zamenjena je softverskom varijantom (rezultati su sigurno isti, ali hardverska stabilizacija je ipak nekako ulivala više poverenja). Uz brojne opcije i predefinisane režime, kao i mogućnost snimanja profila sa različitim korisničkim postavkama, novi softver nudi do sada najveći stepen kontrole funkcijama kamere u jednom mobilnom telefonu. U manuelnom režimu mogu se podešavati balans bele, ISO, brzina blende, ekspozicija, pa i manuelno fokusiranje. Najvažniji novitet svakako je sistem dva sočiva (Duo Camera), kod kojeg druga kamera služi za ocenjivanje prostornih odnosa objekata na slici, kako bi docnije, prilikom obrade fotografija, efekti imali bolji učinak. Na primer, opcija UFocus omogućuje naknadno zamućenje pozadine koje dodatno ističe objekat u fokusu (tzv. bokeh efekat), odnosno poboljšava oštrinu slike tamo gde je to potrebno. Rezultati, uz malo vežbe i eksperimentisanja, mogu biti fenomenalni, gotovo kao kod DSLR aparata.

Od drugih novotarija treba istaći pomenuti dvobojni blic, koji svoje svetlo boji u skladu sa ambijentom (Smart Flash), kako bi obezbedio prirodniji izgled objekata (uspeh je na ovom planu polovičan). Tu su u opcije za slikanje kompletnih panorama u 360 stepeni (Pano 360), funkcija za upoređivanje fotografija, a na broju su i sve Zoe opcije iz prošlogodišnjeg modela, uključujući i novi Zoe Reality album. Što se nedostataka u vezi s kamerom tiče, pored niske rezolucije senzora problem može predstavljati i određivanje adekvatnog balansa koji u nekim situacijama može smanjiti verodostojnost kolorne reprodukcije, kao i gubitak detalja u svetlijim delovima kadra. Ovom spisku dodali bismo i izostanak hardverskog tastera za okidanje.

Moćan hardver obezbeđuje savršenu fluidnost u radu i više nego dovoljno potencijala za ambiciozne igrače. Za pohvalu su i unapređena baterija koja nudi dosta bolju autonomiju u odnosu na prethodnika, kao i ekran koji je jedan od najboljih na tržištu i zvučnici koji su sigurno najbolji. Svakako, ne treba zaboraviti ni izuzetno prijatno i funkcionalno korisničko okruženje Sense, kao ni taze KitKat Android koji je umotan u njega. Kamera je možda malo podbacila, ponajviše na planu rezolucije, ali uz sve mogućnosti koje nude opcije za naknadnu obradu slike, ova zamerka može ostati po strani.

Gradimir JOKSIMOVIĆ