Novi život starog računara (11)

Ukoliko u kući imate više od jednog računara, a pritom imate puno fajlova razbacanih svuda po njima, pravi je trenutak da vašu kućnu mrežu obradujete centralizovanim skladišnim sistemom – NAS serverom.

NAS (skraćenica od Network Attached Storage) je server na kome ćete centralizovati sve vama bitne fajlove, istima moći da priđete kako sa kućne mreže, tako i u slučaju velike nužde i s interneta, a upravljanje fajlovima radićete s jednog mesta. Iako se mnogima čini strašan pojam servera, ne treba na njega gledati sa strahopoštovanjem – to je, u suštini, samo običan računar koji je tu da nama služi ono što od njega zahtevamo, kada nama to treba.

Iako na tržištu već godinama unazad postoje i komercijalne varijante NAS sistema renomiranih proizvođača, postoji par razloga zašto bi smo se opredelili za samogradnju jednog ovakvog sistema. Pre svega, tu je komercijalna perspektiva problema. Ukoliko u kući imate neki stariji računar, velike su šanse da baš on, uz male ili nikakve zahvate, može da postane naš novi server. Drugi razlog zašto bi smo se upustili u projekat samogradnje svakako je i mogućnost da sami dodatno dograđujemo sistem spram naših potreba – što je nešto što na komercijalnim sistemima uglavnom ne postoji. Treći, možda i najvažniji, razlog jeste da ćemo uz jedan ovakav projekat dodatno savladati neke nove stvari i sitnice sa kojima se do sada nismo sretali. Pa krenimo redom.

Naravno, prvo treba razmotriti hardversku stranu jednog ovakvog sistema. Ukoliko imate neki računar koji je star između pet i deset godina, a roditelji na njemu ne slažu pasijans, već jedan ovakav računar može biti i više nego dovoljan. Izraženo u brojkama, računar bi trebalo da ima procesor koji radi na barem 1 GHz i da ima minimum 512 MB radne memorije. Ovakav računar, sam po sebi bi mogao da opsluži bez problema manje zahtevnu mrežu. Naravno, potrebno je da računar ima dovoljno konekcija za hard diskove, pa ako za platformu uzimate neki vremešniji računar, svakako treba razmisliti i o nabavci neke jeftinije PCI SATA kartice. Takođe, minimum je i mreža od 100 Mbit/s.

U slučaju da u mreži imate više računara, ili se kroz mrežu „gura” puno informacija (recimo, strimujete dva ili tri filma u visokoj rezoluciji), gorenavedeni minimumi u hardverskom smislu neće vas zadovoljiti. Za zahtevnije scenarije ovakav sistem mora malo da se „nabilduje”, pre svega u procesoru i memoriji, na nekih 2 GHz i 2 GB. I naravno, treba da se razmisli o gigabitnim brzinama na mrežnoj strani. Na kraju, ostaje da se izabere kućište u koje je moguće upakovati sve hard diskove, kao i neki stariji optički uređaj za inicijalnu instalaciju.

Kada jednom rešite zavrzlame oko hardvera, ostaje podizanje i setovanje softverske strane problema. Ovde možete krenuti i sa klasičnim Windows okruženjem, tipa Windows XP ili noviji, mada vam ovo neće doneti ni manji deo funkcionalnosti besplatnih alternativa baziranih na Linux ili BSD platformi. Čak i ako sa Linux okruženjem nemate nikakvog iskustva, ne očajavajte – instalacija je uglavnom brza i bezbolna, a kontrola i podešavanje se vrše iz web browsera.

Tipičan predstavnik druge vrste je OpenMediaVault. Reč je o specijalizovanoj softverskoj platformi za mrežne storage sisteme, a baziran je Debian distribuciji Linuxa. Dostupan je na adresi www.openmediavault.org, odakle je potrebno da preuzmete ISO fajl sa aktuelnom verzijom softvera, te da isti narežete kao instalacioni disk. Primetićete da instalacija postoji u verzijama za 32-bitnu i 64-bitnu platformu. Čak i ako na serveru imate procesor koji podržava 64-bitne instrukcije, ali imate 4 GB RAM-a ili manje, savet je da koristite 32-bitnu instalaciju. ISO fajl je oko 250 MB i biće vam potreban običan CD uređaj da bi ste ga narezali i krenuli s instalacijom.

Sama instalacija je krajnje jednostavna – ubacite sveže narezani disk u optički drajv i butujete računar sa CD-a. Jedno od prvih pitanja tiče se izbora hard diska na koji će se instalacija smestiti. Sem što će setap isformatirati izabrani hard disk, distribucija će se ugodno i razbaškariti na celom disku, pa je preporuka da ga ne instalirate na nekom od diskova koji ste namenili za skladištenje podataka. Ukoliko u ovom delu setapa niste sigurni koji disk odgovara kom izboru sa ponuđene liste, najbolje je da za trenutak prekinete instalaciju, ugasite kompjuter i raskačite sve hard diskove koje ćete koristiti za skladištenje podataka, pa da iste vratite nazad na sistem nakon uspešnog okončanja instalacije. Ostaje još da podesite šifru za root korisnika, kao i mrežne parametre koje će server koristiti. Iako postoji kao opcija da server automatski dobija mrežna podešavanja preko DHCP servera, pametno je ovakvom uređaju konfigurisati statičku IP adresu iz adresnog prostora vaše mreže, a van opsega adresa koje vaš DHCP server dodeljuje. Na primer, ako je vaš ruter na adresi 192.168.0.1, a DHCP dodeljuje adrese iz opsega 192.168.0.50 do 192.168.0.100, dobar izbor bi bio bilo koja adresa od 192.168.0.2 do 192.168.0.49, ili bilo koja IP adresa iznad adrese 192.168.0.100. Takođe, dobra opcija je da samom serveru dovedete i mrežu koja ima mogućnost da „izađe” na internet, jer će setap prilikom instalacije proveriti i da li postoji novija verzija nekih paketa na mreži, pa ukoliko postoje, automatski će ih i skinuti.

Nakon uspešnog instaliranja, možete da iščupate monitor, miša i tastaturu, jer vam više neće trebati, zatim da konektujete diskove koje ste eventualno raskačili na početku, a server možete da postavite na njegovo trajno mesto, jer sva ostala podešavanja vršimo sa bilo kog računara unutar mreže i iz vašeg omiljenog web browsera. Dovoljno je uneti IP adresu vašeg NAS servera u adresnu liniju omiljenog vam browsera, i sa podešavanjima možemo da počnemo. Podrazumevana kombinacija korisničkog imena i šifre su „admin” i „openmediavault”.

Prvo je potrebno da se pozabavimo generalnim podešavanjima samog pristup sistemu, poput toga preko kog porta i protokola ćemo kontrolisati OpenMediaVault, i posle koliko vremena neaktivnosti će vas sistem automatski izlogovati. Ukoliko sistem nije u kućnim uslovima, postoji mogućnost izdavanja sertifikata za login, što dodatno povećava sveukupnu bezbednost sistema. Na linku time možemo podesiti vreme na sistemu, vremensku zonu u kojoj se server nalazi, kao i da li ćete vreme unositi manuelno ili ćete ceo proces automatizovati preko javnih i besplatnih NTP (Network Time Protocol) servera.

Takođe, možete automatizovati i resetovanje i/ili gašenje NAS servera, iz menija Settings, pa Power Management. Ako u toku noći ili nekog dela dana nemate potrebu za vašim fajlovima, ovde možete fino da podesite u koliko sati će se sistem automatski gasiti, te na ovaj način možete smanjiti potrošnju električne energije. Kako je OpenMediaVault baziran na Linux platformi, kao i činjenica da je to živ projekat koji se nadograđuje na dnevnoj bazi, s vremena na vreme vredi proveriti da li je neka od komponenti samog sistema nadograđena. Ovo je najlakše uraditi iz dela Update Manager. Sam sistem proverava na dnevnoj bazi dostupnost novih paketa, ali instalaciju morate da inicirate ručno, jer pojedine nadogradnje traže restartovanje servera kako bi postale aktivne. Ukoliko se desi da dođe do bitnije nadogradnje sistema, u vidu nove verzije, postoji opcija za nadogradnju sistema iz komandne linije, sa samog servera, tako da i u ovom slučaju nije nužno da opet instalirate i rekonfigurišete ceo server, već će sva setovanja ostati, jedino će se verzija serverske platforme promeniti.

Opcija za nadogradnju funkcionalnosti sistema, sem ove osnovne, nalaze se u delu Plugins. Klikom na ovu ikonicu ulazimo u izbor dostupnih nadogradnji sistema, poput torrent klijenata, antivirusa, raznih servisa za streaming multimedijalnog sadržaja, automatizovanih bekapa mašina na mreži. Ako ste vični programiranju, možete i sami da kreirate plugin po vašem nahođenju i potrebi. Instalacija postojećih dodataka krajnje je jednostavna – dovoljno je da štiklirate željeni paket i potvrdite instalaciju, a na sličan način se vrši i deinstalacija neželjenih paketa. Nakon uspešne instalacije dodatnog sadržaja, isti možete dodatno da podešavate iz linka Services.

Kada jednom odradite kompletnu inicijalnu konfiguraciju, ostaje još da sva podešavanja bekapujete, što možete da uradite u delu Backup/Restore. Sa istog linka možete da vratite konfiguraciju koja je na ovaj način ranije sačuvana, ako ste na sistemu odradili neku promenu koja nije dala željene rezultate, ili ako server migrirate s jedne hardverske platforme na drugu.

Srce sistema je svakako deo za upravljanje hard diskovima. Sva podešavanja nad njima rade se iz dela menija pod imenom Storage. U delu Physical Disks, možete da podesite parametre rada na nivou samog hard diska, poput write casha ili vremena neaktivnosti posle koga disk prestaje da se vrti. Iako je inicijalno isključena opcija SMART monitoringa, svakako bi trebalo da bude uključena, naročito ako u sistemu koristimo novije hard diskove. Reč je o setu automatskih provera hard diskova, kao i o ranom upozorenju ako neki od testova ne prođe, pa na vreme možete da reagujete i defektni disk promenite novim.

Definisanje RAID (Redundant Array of Independent Disks) sistema je krajnje jednostavno i radi se u delu RAID Management. Sistem sam skenira koji su sve diskovi dostupni u serveru, i nudi automatsko grupisanje u najbolji klaster diskova. Diskove možete postaviti u raznim konfiguracijama – ako koristite raznolike diskove po veličini, a želite da imate jedan veći, izabraćete JBOD setap (skraćeno za Just a Bunch Of Disks). Ovako će se kapacitet svih diskova udružiti u jedan veliki sistem veličine zbirnog kapaciteta svih uključenih diskova, ali ovakav sistem neće imati nikakvu redundansu, te u slučaju crkavanja nekog od diskova nepovratno gubite podatke koje su bili na njemu. Od softverskih RAID rešenja tu su RAID 0, 1, 5 i 6. Ako u sistemu imate četiri ili više istih diskova, savet je da se ide na RAID 5 sistem, gde će rezultujući kapacitet biti suma svih diskova umanjena za kapacitet jednog hard diska. Praktično, ako imate, na primer, četiri hard diska od 250 GB (za RAID 5 svi diskovi moraju da budu istog kapaciteta), rezultujući storage će biti kapaciteta 750 GB. Ovako, u slučaju da jedan od diskova strada, RAID 5 izlazi iz redundanse, ali fajlovi ostaju netaknuti dok vi zamenite neispravan hard disk novim i vratite RAID u punu funkcionalnost.

Ako prilikom kreiranja RAID sistema neki od diskova ne vidite izlistan, a sigurni ste da ste ga povezali i da je disk ispravan, po svemu sudeći, disk ima neke podatke, a OpenMediaVault ne vidi disk koji na sebi nosi bilo kakve informacije, poput particija i slično, pa je potrebno da disk na nekom drugom računaru prvo pripremite za NAS server, prosto uklanjanjem svih particija i podataka s njega.

Kada jednom podesite hard diskove, samo prebacivanje fajlova na novi centralni storage može da počne. Potrebno je da predefinišete mrežne foldere na sistemu, i da podesite prava pristupa, ako za to ima potrebe. Moguće je podesiti naloge na samom NAS serveru, i njima dodavati ili oduzimati prava, ili ako je vaš server deo domenske mreže možete da uvežete korisnike iz aktivnog direktorijuma, pa da nad njima manipulišete sa pravima. Takođe, srodne naloge po pravima možete da grupišete u logičke jedinice preko linka Group, pa da onda upravljate pravima na nivou grupa, dok će se podešene dozvole distribuirati automatski na sve članove grupe.

Dodatnim sadržajem upravlja se iz dela Services, pa tako na samom serveru u startu dolazi nekoliko korisnih servisa, poput FTP-a ili Rsynca, koji se ponaša kao besplatna zamena za Sync Services pod Windows okruženjem. Moguće je instalirati i torrent klijent, kojim se upravlja iz web browsera, kao i besplatni antivirus kao dodatni nivo zaštite vaših fajlova. Dijagnostika sistema se obavlja u delu Diagnostics, gde možemo da proverimo logove i trenutno zauzeće resursa sa kojima server raspolaže.

OpenMediaVault je u prethodne četiri godine prešao veliki put, i predstavlja sveobuhvatni i zaokruženi sistem. Raduje i činjenica da se softver konstantno unapređuje, bagovi se brzo otklanjaju, a Debian platforma dolazi do punog izražaja ukoliko koristite stariji i raznolikiji hardver, koji su za Windows ili BSD platformu odslužili svoje, barem u smislu drajvera i podrške. Ukoliko se negde zaglavite, obavezno posetite Wiki deo sajta, a ako tamo ne nađete odgovor na svoj problem, obratite se za pomoć preko foruma, čiji su članovi izuzetno predusretljivi u smislu pomoći oko nastalog problema.

Uroš VELIČKOVIĆ