Ukroćeni Unity po meri korisnika

Iz jedne u drugu verziju okruženje Unity postaje sve kompleksnije i prijatnije za korišćenje. Međutim, ako poželite da ga prilagodite više od dodavanja, uklanjanja ili promene redosleda prečica na Launcheru, razočaraćete se onda kada budete shvatili da je potrebno koristiti neki dodatni program za te namene. Ranije smo već predstavili Ubuntu Tweak (SK 8/2010) i MyUnity (SK 1/2012), a za neke opšte namene može poslužiti i CCSM (CompizConfig Settings Manager). Međutim, s aspekta jednostavnosti korišćenja, tj. prilagođavanja izgleda i funkcionalnosti željama krajnjih korisnika, preporučujemo novo softversko ostvarenje.

Unsettings je, kao što smo već pomenuli, novi igrač na sceni i predstavlja grafički frontend za podešavanje okruženja Unity. Njime se mogu podesiti mnogi aspekti ovog okruženja koji su u domenu korisničke upotrebe, ali se ne mogu menjati globalne (sistemske) postavke (dakle, personalizacija je zadovoljena). Možete ga instalirati pomoću pripremljenog DEB paketa ili iz PPA riznice, koju treba dodati i instalirati paket unsettings izvršavanjem komandi

sudo add-apt-repository ppa:diesch/testing

sudo apt-get update

sudo apt-get install unsettings

Podržano je najnovije izdanje Ubuntua (12.10), a napominjemo to da (ukoliko imate prevelika očekivanja od ove alatke) u obzir uzmete trenutni pre-beta status, koji donosi neke bubice, koje pak verovatno mogu biti ispravljene u narednim izdanjima, ali su prisutne u ovom koje smo testirali. No, o tome ćemo na kraju.

Program je organizovan u jedan jednostavan prozor, kojim dominira centralni odeljak, ispunjen sa 11 kartica, iznad kojeg je osnovni toolbar, koji omogućava brzo čuvanje i učitavanje sačuvanih postavki, njihovo resetovanje na podrazumevane vrednosti, učitavanje aktivnih postavki okruženja i primenu izmenjenih na sistem. Pre nego što počnete da prilagođavate Unity, preporučujemo vam da sačuvate aktuelna podešavanja i napominjemo da se prilikom primene novih postavki okruženje nakratko „zamrzne” (dok ih Unity učita).

Pomenutih 11 kartica predstavljaju grupe opcija za različite delove okruženja. Launcher look omogućava brzu promenu veličine ikonica (tj. širinu) i providnost Launchera, dok Launcher behaviour nudi mogućnosti prilagođavanja njegovog ponašanja (da li će biti prikazan uvek ili će se automatski sakrivati i u kojim slučajevima, kojom brzinom, kako će biti animirani efekti pokretanja i neke izmene u pokrenutom programu). Na kartici Dash mogu se prilagoditi veličina i „zamrljanost” pozadine dasha, te odabrati koji će odeljci biti prikazani (recimo, mogu da se sakriju odeljak za preuzimanje programa, onlajn pretragu i slično). Panel sadrži opcije za postavljanje providnosti i imena korisnika, kao i, u neku ruku, nelogično postavljene opcije za prikaz indikatora baterije i „belu listu” programa za prikaz u sistemskoj kaseti, koji, prema našem mišljenju, pre pripadaju sledećoj kartici Indicators, na kojoj mogu da se sakriju bluetooth i indikator za zvuk, a takođe i muzički programi iz menija indikatora zvuka (u slučaju da ne koristite podrazumevani Rhythmbox, već kao autor ovog teksta Clementine, npr.). Ako vam nedostaju opcije za podešavanje familije, stila i veličine fontova okruženja, te hinting i umekšavanje ivica fontova, kartica Fonts je pravo mesto za vas. Na kartici Window smeštene su postavke za ponašanje prozora (prikaz menija u panelu umesto u prozoru programa, izbor režima „lebdećih” skrolbarova koji može da bude isključen i drugo). Odeljak Desktop omogućava brzi izbor „mreže” (broja kolona i redova) virtuelnih radnih površina, te mogućnost prikaza, odnosno sakrivanja ikonica programa, te lokacija Home, Trash i Network. Tu se, takođe, može isključiti pakovanje programa sa svih virtuelnih radnih površina u jednu listu prilikom promene programa prečicom ’Alt-TAB’.

U prošlom broju, opisujući Ubuntu (SK 12/2012), pomenuli smo da novo izdanje ove distribucije uvodi u upotrebu web aplikacije. Na kartici Web apps jednostavno mogu da se omoguće, odnosno da se isključe željene web aplikacije. Na kartici Themes biramo teme za GTK (interfejs programa), Windows (menadžer prozora), ikonice i kursore, dok na poslednjoj kartici GTK biramo da li dugmad i stavke menija imaju ikonice, kada će biti podvučeni karakteri za brzi pristup stavkama menija i da li će biti omogućeno njihovo prilagođavanje od strane korisnika, što može biti od koristi u pojedinim programima kao što je Inkscape (SK 10/2010), koji koristi neke sistemske prečice za pojedine akcije.

Iz navedenog možete zaključiti da su opcije prilično intuitivno raspoređene i da nude pregršt mogućnosti prilagođavanja. Ipak, nije sve tako bajno i sjajno. Iako omogućava odabir teme za GTK, menadžer prozora, ikonice i kursore, Unsettings ne podržava instaliranje novih tema. Da bi pojedine promene bile primenjene (na sreću, veoma mali broj njih), potrebna je ponovna prijava na korisnički nalog. Računajte i na to da ukoliko promenite status vidljivosti Launchera, vraćanje na „stalno prikazivanje” iz nekog razloga ne funkcioniše iako opcija postoji. Ako vam sve navedeno nije dovoljno da Unsettings stavite među obavezne alatke, setite se bubičavih lebdećih skrolbarova, koji prave zbrku u dvopanelnom Nautilusu kada pokušate da promenite veličinu panela, kao i pristupačnost sakrivanja neželjenih multimedijskih plejera iz menija indikatora zvuka. Što bi naši stari rekli, Unsettings vredi svaku paru (iako je besplatan).

Aleksandar UROŠEVIĆ