Windows Home Server 2011

Posle besplatnih i slobodnih rešenja pogodnih za starije računare, da pogledamo i komercijalni kućni server iz Microsofta, koji zahteva nešto jaču mašinu

Prvo povezivanje radne stanice na server i link za preuzimanje klijentskog softvera (levo)

Da li vi i vaši ukućani imate više od dva računara? Da li vas mrzi da stalno reinstalirate računare zbog virusa ili zato što stariji ukućani instaliraju sve što im Internet pruži? Ili možda imate gomilu slika, muzike i filmova kojima više ne možete da uđete u trag od silnih premeštanja s računara na računar? Nestaju vam bitna dokumenta ili se više ni sami ne sećate na kom ste kompjuteru snimili poslednju promenu?

Već smo pisali o tome kako da stari računar prepravite u fajl server (SK 3/2012) uz pomoć besplatnog softvera. Ukoliko vam je glavna platforma u kući Windows, na postavljena pitanja uglavnom ste odgovorili potvrdno, a spremni ste na to da potrošite nešto novca, možda je pametno da razmislite o kućnom rešenju koje nudi Microsoft. Ukoliko uz sve to imate i neku od aktuelnih konzola (Xbox360 / Playstation 3) ili „pametni” televizor (Smart TV) sa priključkom na mrežu, svakako treba da razmislite o Windows Home Serveru 2011 – centralizovanom sistemu za deljenje fajlova kroz mrežu, bekap i ažuriranje radnih stanica, kao i DLNA (Digital Living Network Alliance) serveru, sa mogućnošću daljinskog pristupa preko Interneta.

Strašna reč – server

Prijavljivanje na server iz Dashboarda (levo) i podešavanja softvera na radnoj stanici (desno)

Ukoliko u profesionalnom životu niste sistem administrator, a susretali ste se sa izrazom server, to je verovatno bilo u nekoj lošoj konotaciji („pao server”, „ne radi jer se nadograđuje” i slično), kao da je to neko zlo mitsko biće koje vam samo zagorčava život. Šta je zapravo server? Odgovor je možda pomalo razočaravajući. U serveru nema ničega mitskog – to je, na kraju krajeva, samo računar čije resurse (bilo da su u pitanju elektronska pošta – mail server, fajlovi – file server ili nešto treće) dele svi korisnici koji su s njim u mreži.

Microsoft je krenuo logikom da današnjim kućnim korisnicima treba ponuditi nešto što će olakšati postupke bekapa, deljenja fajlova, upotrebe štampača i multimedije u kućnim uslovima, a sve to bazirano na stabilnoj platformi, koju korisnici mogu po potrebi da nadograđuju. Da se u firmi nisu šalili, bilo je očigledno već sa prvom verzijom Home Servera, koja je ugledala svetlost dana 2007. godine. To je bio operativni sistem namenjen korisnicima u kućnom ambijentu, i to onima koji nemaju nikakvog iskustva u administraciji sistema, i bio je zasnovan na platformi Windows Server 2003. Četiri godine kasnije, uz zadržavanje iste filozofije rada, pojavila se trenutno aktuelna verzija Home Server 2011, za koju je kao osnova poslužio Windows Server 2008 R2. Novom verzijom zaokružena je podrška za Windows 7 klijente koji se povezuju na ovaj server. Hardverski apetiti malo su porasli, pa ova platforma zahteva procesor koji radi na 1,4 GHz (isključivo 64-bitna platforma!), 2 GB RAM-a, kao i hard disk od 160 GB za instalaciju sistema. Mada izgleda preterano, to je pre pet godina bila jača desktop mašina, kakva danas verovatno služi za surfovanje Internetom. Grafička kartica je potpuno nebitna, jer se Home Server nakon inicijalne instalacije više ne administrira sa samog servera, već preko posebnog softvera sa bilo kog računara unutar kućne mreže.

Osnovni ekran Windows Home Servera 2011

Instalacija je prilično jednostavna – butujete budući server sa instalacionog DVD-a i, slično instalaciji Windowsa, izaberete disk na koji ćete instalirati server. Vodite računa o tome da će instalacija formatirati disk pre nego što nastavi sa prebacivanjem fajlova sa DVD-a! Nakon izbora regionalnih podešavanja i unosa ključa, instalacija sve ostalo radi automatski. Nekih pola sata kasnije, ostaje vam samo još da se logujete (prijavite) na server, podesite šifru za administratorski nalog i IP adresu servera. Mada je Microsoft ostavio mogućnost i da server ima dinamičku IP adresu, to vam ne preporučujemo. IP adresa, naravno, treba da bude iz istog opsega koji koriste ostali kućni računari.

Radne stanice

Kada završite sa instalacijom servera, ostaju povezivanje ostalih računara u mreži na njega i dodatna fina podešavanja samog servera. Za to vam više neće biti potreban fizički pristup serveru, te sa njega možete da otkačite monitor, miša i tastaturu. Povezivanje radnih stanica (tj. ostalih računara u kućnoj mreži) na server prilično je jednostavno – iz browsera (preporuka je da to bude Internet Explorer) idite na adresu http://ipadresavašegservera/connect. Ukoliko ste sve do tada uradili kako treba, sveže instalirani server odazvaće se sa samo dve opcije: Download Software for Windows i Download Software for Mac. Izaberite prvu opciju, te kada softver krene da se skida, izaberite opciju Run. Što se Windows platformi tiče, Home server 2011 podržava sve desktop operativne sisteme od verzije Windows XP Home naovamo.

Podešavanje opcija za bekap (gore) i izgled ekrana u browseru pri pristupu serveru sa Interneta (dole)

Softver koji instaliramo ima četiri važne funkcije: povezuje vaš računar sa serverom, nadgleda lokalni sistem, bekapuje važne podatke (o tome malo kasnije) i omogućava vam upravljanje serverom. Potrebno je samo upisati administratorsku šifru koju ste podesili na serveru, uneti opis računara koji povezujete na Home Network Server i izabrati način na koji želite da bekapujete svoj računar. Ovo poslednje je naročito zanimljivo, pošto postoji opcija da se računar bekapuje samo onda kada je uključen ili to može da se radi i usred noći tako što će server preko mreže proslediti komandu koja će uključiti računar (Wake on LAN, vidi SK 2/2012), bekapovati podatke i isključiti računar. To je, doduše, moguće samo za računare koji su vezani mrežnim kablom, ne i za one koji se na mrežu vezuju putem WiFija, gde se slična funkcionalnost postiže jedino ako je računar u modu sleep ili hibernate. Ukoliko je sve proteklo u najboljem redu, dobićete na ekranu potvrdu da je instalacija završena, da je računar povezan na kućni server i da treba da otvorite program Dashboard za upravljanje serverom.

Instrument-tabla

Program Dashboard predstavlja središte koje se koristi za kontrolu celokupnog servera. Po unosu administratorske šifre sa servera, dočekaće vas prozor koji je izdeljen u nekoliko logičnih celina. U gornjem delu nalaze se linkovi ka Home ekranu Dashboarda, link Users, koji služi za podešavanje korisničkih naloga na sistemu, Computers and Backup, odakle upravljate opcijama vezanim za klijentske računare koje ste vezali na mrežu, sekcija Server Folders and Hard Drives, zadužena za upravljanje hard diskovima i deljenim folderima na serveru, i sekcija Add-ins, gde ćete se baviti dodacima koje instalirate na server.

Podešavanje korisničkih naloga (gore) i deljenih foldera (dole) na serveru

Odmah ispod toga, u desnom delu prozora nalazi se Info za server, koji pokazuje broj grešaka i upozorenja s kojima se server susreo, kao i sama podešavanja servera, do kojih inače dolazite klikom na dugme ’Server Settings’. Greške treba redovno proveravati, jer se ne odnose samo na server, već i na sve radne stanice koje su vezane na njega. Tu možete videti da li je na nekoj radnoj stanici zastareo antivirus ili je možda bilo problema sa bekapom. Tu su i podaci o servisima koji su vam na raspolaganju ali ih niste do kraja podesili, kao i o eventualnim sistemskim nadogradnjama (updates) koji za Windows Home Servere, pored već postojećih servisnih paketa, sadrže i tzv. roll updateove, kojima Microsoft povremeno proširuje mogućnosti servera.

Sekcija Server Settings dalje je podeljena u četiri različite stavke: General služi za podešavanje vremena, vremenske zone, regionalnih postavki, kao i toga da li server treba automatski da se ažurira najnovijim zakrpama, što je u našem slučaju izuzetno poželjno. U delu Media podešavamo rad sa multimedijom, deljenjem multimedije kroz mrežu, folderima koji sadrže multimedijske sadržaje, kao i podešavanjem kvaliteta video strima koji ide sa servera. Moguće je strimovati sadržaj i preko Neta. Doduše, treba imati na umu da ta opcija može dobro da posluži za slušanje muzike, ali je za strimovanje video sadržaja potreban prilično brz odlazni link ka Internetu da bi sve funkcionisalo prihvatljivo (minimum oko 2 Mbit/s).

Ukoliko većina računara u vašoj kućnoj mreži radi na Windowsu 7, i Home Server može da postane punopravan član home network grupe. Remote Access (daljinski pristup) ovde podrazumeva kontrolu vaših kućnih računara preko Interneta, i to iz bilo kog popularnog browsera. U principu, to može da se podesi preko servera kućnog rutera, a vama ostaje jedino da registrujete domen (može i DynDNS ime, potrebno je samo da na serveru ili ruteru podignete odgovarajući klijent koji će o svakoj promeni internet IP adrese slati obaveštenje odgovarajućem serveru na Netu). Možete podesiti i samu stranicu kojom će vam se server javiti kada mu pristupate sa Interneta, da podesite logo na njoj, nekoliko linkova, kao i sam naziv web sajta, a sve to dostupno je klikom na dugme ’’Customize’’ u sekciji Web Site Settings. Daljinski pristup se potom dobija preko adrese koju ste registrovali, a ona vas automatski preusmerava na sigurni kanal preko https linka na koji se logujete. Ukoliko ste se ispravno logovali, sačekaće vas spisak mrežnih foldera kojima imate pristup na svim lokalnim računarima, i možete im daljinski pristupiti klikom na dugme ’’Connect’’.

Deo Dashboarda koji se bavi kreiranjem i upravljanjem korisničkim nalozima nalazi se u delu Users. Tu možete videti listu korisnika na mreži, pregledati njihove dozvole, kao i ukinuti nalog. Kreiranje novog naloga vrši se kroz jednostavan wizard i potrebno je, pored imena i korisničkog imena, uneti i šifru korisnika, odrediti mu nivo pristupa pojedinačnim mrežnim folderima (zabrana pristupa, samo čitanje ili pun pristup), kao i opcije koje će moći da koristi preko Web Remote interfejsa. Podrazumevano je da korisnik ima pristup svim folderima na nivou čitanja, dok je Web Remote pristup pun, sem pristupa Dashboardu, što ne bi ni trebalo uključivati iz bezbednosnih razloga, kako niko sa spoljašnje strane mreže ne bi mogao da menja bilo šta na serveru.

Deo Dashboarda po imenu Computers and Backups služi za podešavanje klijenata koje smo pridružili serveru, a kojih može da ima najviše 10. Tu možete detaljnije podesiti bekap klijenata, dodati ili izbaciti lokacije koje se sa računara bekapuju, kao i da potpuno isključite bekap na datom klijentu. Podrazumevano je da server skuplja kompletne podatke sa radnih stanica, a sa istog mesta možete i da vratite podatke iz nekog od prethodnih bekapa. Ukoliko neki bekap nije uspeo da se izvrši, dobićete detaljan opis problema, te možete da preduzmete korektivne mere ili da ga ručno pokrenete. Inače, bekap se izvršava od ponoći do 6 izjutra, mada i to može da se promeni klikom na Additional Client Computer Backup Tasks. Ako radite pun bekap sistema, moguće je sa istog mesta napraviti i butabilini USB stik, pomoću čega ćete moći da povratite i potpuno softverski neispravan sistem.

Deljenje foldera

Foldere sa servera koje želite da delite podešavate u sekciji Server Folders and Hard Drives. Server folderi su, jednostavno, deljeni folderi na serveru u koje možete smeštati filmove, muziku, dokumenta ili nešto drugo. Na istom mestu postoji i tab Hard Drives, gde možete da vidite trenutni status hard diskova na serveru, kao i da podesite opciju Shadow Copy. To je izuzetno korisna opcija, kojom korisnik može sam sa svog računara da vrati željeni fajl na neku od prethodnih verzija. Windows Home Server pravi dve ovakve kopije dnevno ukoliko je fajl menjan. Svim fajlovima koji se nalaze na serveru moguće je prići i preko Interneta, pa ako je fajl mali, nećete imati problema da ga preuzmete i kada ste u gostima.

Jedna od najjačih opcija nalazi se u delu Add-ins. Postoji mnoštvo dodataka koje možete instalirati na Home Server, od dodatnih opcija za upravljanje sadržajem u deljenim folderima, preko torrent klijenata, do alatki koje traže duplikate istog fajla na serveru, automatskih bekapa svih klijentskih radnih stanica, kao i olakšavanje štampanja na printeru koji je USB-om vezan na server.

Takođe, svaka radna stanica pridružena Home Serveru dobiće i zgodnu aplikaciju kojom će brzo pristupiti Dashboardu, deljenim folderima na serveru, Web Remote Accessu, kao i bekapu sa same radne stanice. Na istom mestu mogu brzo da se pregledaju sve poruke i upozorenja koja server daje.

• • •

Windows Home Server je robustan serverski sistem prilagođen kućnim korisnicima koji imaju dva ili više računara i manipulišu velikom količinom podataka. Jedna od njegovih glavnih mana svakako je cena (aktuelna verzija košta stotinak evra). S druge strane, dobijamo kućni server sa opcijama profesionalnih sistema, koji koštaju i desetostruko više i sa bezbednošću na visokom nivou. Ukoliko pak želite da pre nego što potrošite novac vidite da li je ovo baš ono što vama treba, skoknite do http://windows.microsoft.com/en-US/windows/products/windows-home-server/get-it, gde možete da se poigrate na online demo verziji Home Servera sa jednim klijentom.

Uroš VELIČKOVIĆ