Igre zasnovane na crtanim junacima na Commodoreu često su bile izvanrednog kvaliteta. Prema našem mišljenju, Donald Duck’s Playground drži čeonu poziciju, ali i Yogi Bear spada u sam vrh. Odličan je i Tom&Jerry, dok su nešto lošiji pomalo morbidni Mickey Mouse i Scooby Doo. Duck Tales je bolji na drugim platformama (na C64 dužina učitavanja ubija u pojam), a ne treba zaboraviti ni Amazing Spidermana ako ćemo da uključimo i neke druge vrste crtanih filmova u listu.

Yogi Bear je dugačka i teška igra, što je za današnje pojmove neshvatljivo maltene za sve uzraste. Glavni junak mora da spase otetog Bu-Bua, a to će postići skupljanjem lilihipova rasutih po nacionalnom parku. U parku, osim čuvara i drugih posetilaca (likova iz crtanog filma), možete iskusiti susret sa zmijama, osama, upasti u vodu, rupu i slično. Igra je skrolujuća u oba smera, s tim što su delovi parka povezani prolazima kroz pećine. Igru krase izuzetni muzički džinglovi (skoro svaki događaj prati druga muzička numera), a prosto je neverovatno kako zvuče hipnotišuće note koje ukazuju na prisustvo bitnog predmeta.

Nedostatak igre je njena velika težina, koja često prelazi granicu neprijatnosti. Morate voditi računa o energiji koja se stalno troši, na primer tako što ćete ukrasti ribu pecarošu ili zapamtiti raspored košarica sa hranom.

Ognjen POPOVIĆ