Učešće u beti omogućio je Extreme CC

Iako MMORPG važi za žanr čijih predstavnika ima više nego kusih pasa, premijum igara ovog tipa ima srazmerno malo, realno manje od deset. The Secret World je, uz Guild Wars 2 i (donekle) Teru, jedan je od retkih ovogišnjih naslova koji čuče u svesti igrača namerenih da nađu permanentnu WoW alternativu, koju Rift i SWtoR nisu mogli da ponude na duže staze. Da li je ovo TO? Da li će ovo biti vaša druga kuća, u kojoj noći neće imati svanuća?

The Secret World je MMORPG koji potpisuje Funcom, norveški developer poznat po Anarchy Onlineu i Age of Conanu. Kreativni direktor igre je famozni Ragnar Tornkvist, koji je slavu stekao The Longest Journeyjom. Pedigre igre zaista je zavidan, iskustvo kompanije je neosporno, tema je natprosečno zanimljiva... Tajna društva, svetske zavere i drugi tripovi oduvek su nalazili plodno tlo u svestima mladih ljudi, posebno balkanoida, tako da Funcom neće imati većih problema da inicijalno privuče nekoliko miliona pogleda.

Osnovna postavka igre surfuje na talasu psihoze majanskog kalendara – 2012. je godina u kojoj se omniprisutno zlo konačno ovaploćuje, na šta tajna društva reaguju na svojstvene, arhetipske načine. Pravedni, ali fanatični evropski templari žele da mu petom zgaze vrat, amoralni američki iluminati planiraju da se okoriste situacijom i profitiraju, dok oportuni azijski Dragon planira da iskoristi koškanje napaljenih zapadnjaka i da ih, oslabljene, slasno matira i preuzme preimućstvo na svetskoj sceni. Na početku igre odlučujete se za jednu od tri strane (dve u beti, Dragon još nije implementiran), i posle kraće origin priče, bivate bačeni na front borbe protiv natprirodnog.

Prva zona u igri je Kingsmouth, ostrvski gradić blizu istočne obale SAD, koji je pod opsadom supernaturalnih sila koje izlaze iz magle i stanovništvo pretvaraju u zombije. Omaž Lavkraftu, sa nekoliko interesantnih twistova pozajmljenih od drugih modernih mitova. Spasavanje ugrožene populacije, saradnja sa ostacima šeriforog „departmenta” i pokušaj pronicanja u srž korupcije koja plazi iza horizonta poješće vam sedam-osam sati pre nego što shvatite šta se dešava. Gomila interesantih likova, ubedljivo napisani dijalozi, teške teme i crni humor svedoče o igri koja nije zamišljena kao univerzalna zanimacija za celu porodicu, već kao interesantna, inteligentna niša koja mehanički i na polju forme sa obe noge stoji u mainstreamu.

The Secret World je čudan svat. Iako je baziran na engineu Age of Conana, ovaj MMOPRG u potpunosti raskida sa sistemom nivoa i klasa, pa i sa uobičajenim sistemom „vidljivog” loota, koji se smatra aksiomom u zapadnim igrama ovog tipa. „Uočljivi” loot leži u sferi oružja koje u tom trenutku nosite, dok su delovi oklopa, talismani i druge džidža-bidže nevidljivi, tačnije u potpunosti podređeni odevnim predmetima, koji podležu separatnoj mehanici pribavljanja i opremanja. Nismo sigurni da nam se to sviđa. Sure, u potpunom je skladu sa konceptom operativca tajnog društva u modernom svetu, ali većina igrača preferira paradiranje i instant vizuelnu gratifikaciju koju donosi frišak loot. Jednostavno, ako se mukom osvojeni plen ne vidi, osećaj napretka je donekle umanjen.

Rešavanjem questova i napretkom priče dobijate skill i anima poene, koje možete raspoređivati po sopstvenom nahođenju u oružano-magijske talente, od kojih svaki ima ofanzivni i defanzivni segment. U igri postoje tri osnovna tipa borbenih specijalizacija, od kojih se svaka deli na tri podvrste. Pod hladno oružje spadaju dvoručni čekić, sablja i ručna sečiva, pod vatreno dual pištolji, sačmare i automatske puške, dok magijski orijentisani igrači na raspolaganju takođe imaju tri opcije (krv, haos i elementi). Detaljno objašnjenje drvceta veština prevazilazi ambicije ovog teksta, ali dovoljno je reći da je Funcom sistem koncipirao na način koji dozvoljava gotovo beskonačnu kombinatoriku.

Tokom questovanja u inicijalnom hubu (koji je bio isti za templare i iluminate), iskusili smo standardni sistem sporednih, story-driven questova i opcionih fillera, uobičajen za MMO igre od kad je sveta i veka. Ono po čemu se igra razlikuje su povremena (vrlo) kvalitetna iznenađenja na polju naracije i forme izazova koji dobijate. Na primer, u jednom quest chainu u zadatak vam se stavlja provaljivanje u PC nekog doktora i krađa fajlova potrebnih za produbljivanje priče o zaraženim mornarima; prvi password hint je „music of the seasons”; dok je drugi „1723”... Password je „Vivaldi”, što se od igrača očekuje da sam ekstrapolira iz ta dva cluesa. Iako nije u pitanju neka posebna šerlokovština, iako svako ima Google, a igra se ne ubija kad je alt-tabujete, u odnosu na retard-friendly koncept svih drugih MMORPG naslova (donesi osam pari ušiju i ništa ne pitaj) ovo je zaista smelo i kul.

Miodrag KUZMANOVIĆ