Efekti na steroidima

Kontrola elemenata u Stutter Editu pomalo je komplikovana

Tehnika Stutter Edit (najčešće elektronske) muzičke produkcije, kojom se fragmenti audio signala ponavljaju u ritmičkim intervalima, do pre nekog vremena bila je komplikovana i vremenski zahtevna radnja. Samu audio traku potrebno je iseći na nekim mestima u skladu sa tempom projekta, kopirati to nekoliko puta, a onda ostatak vratiti na svoje mesto. Ukoliko korisnik želi da sa fragmentom uradi još nešto, primeni filter ili neki drugi efekat, postaje jasno da pomenuti metod rada zahteva mnogo eksperimentisanja i ponavljanja kombinacija tastera ’CTRL+C/X/Y/Z’ kako bi se došlo do željenog rezultata.

Prve korake na ovom polju napravio je Propellerheads, u čijem su se sekvenceru Reason mogli editovati fragmenti lupova koji su pre toga morali biti obrađeni u ReCycleu, takođe njihovom softveru. U njemu su se audio semplovi delili na tzv. slajsove, pojedinačne elemente audio trake, kako bi im se u Dr. Octorexu i Reasonu mogle menjati karakteristike i tako promenjene implementirale u projekat. Ovaj pristup i dalje se koristi, ali je daleko od jednostavnog, brzog i prilagođenog za rad uživo.

Turnadovim pojednostavljenim interfejsom dominira osam velikih rotacionih reglera koji kontrolišu efekte

Dva vodeća proizvoda na ovom polju danas su iZotope Stutter Edit, u čijem je razvitku skoro čitavu deceniju učestvovao i jedan od pionira ove tehnike muzičar Brajan Transo (Brian Transeau), i Sugar Bytes Turnado.

Kao i svaki stutter (stutter – zamuckivanje) efekat, Stutter Edit radi tako što napuni svoj audio bafer, algoritmom automatski podeli sempl na fragmente i onda njima manipuliše. Manipulacija se odvija tzv. gestovima putem tri modula. Gest je zapravo kombinacija različitih varijacija efekata vezanih za jedan taster na midi uređaju. Svaki taster, ili najčešće dirka na midi klavijaturi, može imati „privezan” jedan ili više efekata. Ideja je lako i brzo menjanje snimljenih predložaka efekata, što bi ručnim radom zahtevalo hiljade operacija, a u realnom vremenu bilo bi neizvodljivo. Glavni Stutter modul je matrica u okviru koje određujete u kom delu baferovanog audio isečka želite da efekat deluje. Svaki put kada pritisnete midi notu zaduženu za ovaj gest, audio signal će početi automatski da se obrađuje kroz matricu. Kretanje kroz matricu možete uzeti u svoje ruke korišćenjem modulacionog točkića na klavijaturi i tada se Stutter Edit pretvara u svojevrsni granulator, koji je moguće podešavati do ekstremnih vrednosti i pojave najneočekivanijih zvukova – to je ono što ga čini više instrumentom nego efektom.

Drugi modul sadrži standardne efekte koji se mogu dodati Stutteru – reverberacija, filter, redukcija bitaže i wet/dry kontrole svega toga. Generator je modul koji bi trebalo da učini već dobar proizvod još boljim, ali to, nažalost, ne čini na najbolji način. Umesto pravog oscilatora buke, koji bi za generisanje trebalo da koristi signal iz audio bafera, Generator ne predstavlja ništa više od biblioteke semplova sa nekoliko kontrolnih parametara koji su korisni za prelaze u pesmama, mada zaista dobro zvuči u kombinaciji sa drugim efektima. Upotrebnu vrednost Generatora dodatno ograničava i činjenica da nije moguće korišćenje sopstvenih semplova. Svaki efekat ima podesive varijable koje se mogu same menjati tokom prolaska kroz matricu, pa se tako može napraviti lagana tranzicija u modifikovani lup (nešto poput malo kompleksnije dry/wet kontrole).

Za razliku od (za početnike) pomalo konfuznog Stutter Edita, Turnado je dizajniran tako da na što lakši način možete da preuzmete kontrolu nad velikim brojem efekata. Ne mora se otvarati poseban midi kanal preko kojeg se preusmerava signal, kao u Stutter Editu, već se efekat postavlja direkno na audio kanal. Pojednostavljenim interfejsom dominira osam velikih rotacionih reglera koji kontrolišu efekte. Njihovim okretanjem uključuje se i pojačava intenzitet efekata. Efekte možete dodeljivati reglerima jednostavnim prevlačenjem iz menija (njih 24 ukupno), a podrazumeva se i da je omogućeno dodatno podešavanje čak više od 40 parametara u okviru svakog pojedinačnog efekta.

Kako bi se uvelo malo više kontrole, tu je Dictator. U suštini, on kontroliše sve reglere jednim fejderom i matricom koja određuje do kog će se stepena aktivirati određeni efekat. Veoma je koristan za kreiranje kontrolisanih sekvenci, jer iscrtavanje automatizacije za svaki od osam glavnih reglera ume da bude prilično naporno, a za rad uživo i nemoguće sa dva para ruku.

Način na koji efekti funkcionišu nesumnjivo je okrenut radu sa ritmičkim sekvencama, ali dobro rade i u kombinaciji sa zvukovima melodijskog karaktera. Za svaku je pohvalu veliki broj predložaka za svaki od efekata, kombinacije efekata i modove Dictatora. Kao da to nije dovoljno, u gotovo svim menijima postoji i dugme Random, koje kod ovog tipa efektora ponekad ume da „ubode” baš ono što je korisniku potrebno. Šteta što ne postoji i u Stutter Editu, jer biste u tako kompleksnom parčetu softvera sigurno došli do odličnih rezultata posle samo nekoliko klikova.

Stutter Edit predstavlja više instrument za sebe nego efekat i prvenstveno je namenjen muzičarima kao alat za studijski rad, jer se čini da ipak nije dovoljno jednostavan da bi bio prilagođen živim nastupima. Turnado, iako jednostavniji po izgledu, ne zaostaje u kvalitetu obrade audio signala i predstavlja pravi izbor kako za žive nastupe tako i za studijski rad, mada ne poseduje mogućnosti koje bi ga poput iZzotopeovog proizvoda učinile naročito korisnim i za dizajn zvuka. Presudiće potrebe korisnika i cena, koja je skoro duplo povoljnija u korist Turnada.

Uroš ZEČEVIĆ