Broj 6, mart 1985.

U martu davne 1985. godine Mihail Gorbačov postao je generalni sekretar Komunističke partije i, praktično, vođa celog Sovjetskog Saveza, a u Urugvaju je okončana devetogodišnja vladavina vojne hunte. Ratni zločinac iz vremena Nezavisne Države Hrvatske Andrija Artuković izručen je SFR Jugoslaviji.

A „Svet kompjutera” piše o softverskom piratstvu, koje je „uzelo maha u svetu, a i u našoj zemlji uveliko buja... Rade Mikijelj, poznati beogradski advokat, smatra da je svojevremeno učinjena velika greška što je u Zakonu o zaštiti pronalazaka zapisano sledeće: ’...Ne smatraju se pronalascima načela i pravila, naučna otkrića i programi računara’.” Međutim, „direktor Jugoslovenske autorske agencije Ljiljana Mladenović i rukovodilac za SR Srbiju Stanka Krstić rekle su nam da se softver i programi mogu štititi jer ’Zakon o autorskom pravu smatra autorskim delom tvorevinu iz nauke, umetnosti i drugih oblika izražavanja...’ Mnogi stručnjaci za kompjutere, međutim, smatraju da se bitka protiv pirata nikada ne može dobiti”.

U tekstu „Dete i kompjuter” raspravlja se o tome treba li pustiti decu da provode sate i dane igrajući se na računaru. „Da li je moguće da ga baš ništa drugo ne zanima, da ne skače, ne igra se, ne trči i baš sve vreme provodi šćućuren uz tu prokletu tričariju?... Da li će dete umeti da razlikuje prividno nasilje od pravog?” Kao što vidite, ništa novo pod kapom nebeskom...

Broj 78, mart 1991.

U martu burne 1991. godine Gruzija je izglasala otcepljenje od SSSR. U Jugoslaviji se zaoštravaju sukobi: u Beogradu 9. marta veliki miting opozicije završen je neredima i izlaskom tenkova JNA, u Pakracu (današnja Hrvatska) – međuetnički okršaj, a Predsedništvo SFRJ odbilo je predlog JNA o zavođenju vanrednog stanja.

„Svet kompjutera” bavi se novim tehnologijama. Naime, pojavila se prva pristupačna PC kartica za desktop video, nemačke firme Strixner & Holzinger. „Ona ima mogućnost prikaza VGA grafike na televizoru ili snimanje na video rekorderu preko standardnog video (FBAS) kabla. Ugrađen je i dženlok, koji omogućava mešanje VGA grafike i ulaznog PAL TV signala. Najveća rezolucija videa je 640 x 480 u 256 boja. Ne prikazuje se cela površina ekrana već izrez, koji se određuje rezidentnim programom GEO. U paketu se dobija i program za titlovanje sa font editorom.” Cena – 2000 nemačkih maraka.

Čitalac Vlada iz Šapca piše o nesvakidašnjoj reakciji svog poznanika Nila iz Engleske, s kojim se dopisivao. „U jednom pismu pomenuo sam mu da kopiram igrice. Posle toga dugo nije bilo odgovora, a kada je pismo stiglo, u njemu je bilo vraćeno sve što sam mu slao, uz komentar: ’Dragi Vlado, žao mi je što više neću moći da se dopisujem s tobom. Vidiš, kod nas i u celoj Evropi to je LOOT (pljačka) i u Engleskoj se za to robija do dve godine!’ Preterao je, zar ne?”

Broj 186, mart 2000.

U martu poslednje godine 20. veka Vladimir Putin izabran je za predsednika Rusije, Sony je izbacio na tržište igračku konzolu Playstation 2, a s radom je počela Nupedia, preteča Wikipedije.

„Svet kompjutera” piše o jednom nesvakidašnjem kompjuteraškom venčanju. „Par koji se predstavlja kao BadBoyBubba i DB_High venčao se prvo kod matičara, a zatim i u virtuelnoj kapeli u igri Quake, u oba slučaja sa prisutnim zvanicama”. Morali smo da se zapitamo: koliko ima otkačenih ljudi koji se koriste računarima?

Veliki kompjuterski sajam CeBIT održan je u Hanoveru sa više od 7800 izlagača i skoro milion posetilaca. „Spajanje komunikacija i računarske tehnike i ove godine je dominantno. Procesorska barijera od 1 GHz je probijena, najavljuje se Ultra DMA-100, USB je sveprisutan, Firewire je sve češći. Kod mobilnih telefona WAP je bio ključna tačka, a ni Bluetooth nije zaostajao. Pored sve prisutnijeg Linuxa, predstavljen je i novi Windows 2000”.

Povodom četiri godine Interneta u Jugoslaviji analizirali smo šta je do tada kod nas urađeno. „Kod nas je Internet započeo satelitskim linkom od samo 64 Kbit/s... Danas se ukupan kapacitet veza provajdera ka inostranstvu procenjuje na preko 20 Mbit/s... Srećnici koji su na digitalnim telefonskim centralama uglavnom nisu imali primedbi. Ali, većina korisnika koja je još na starim, analognim centralama i dalje se susreće sa problemima, pa kupac modema često izmeni i nekoliko modela dok ne nađe neki koji se slaže s njegovom centralom.”

Vojislav MIHAILOVIĆ