Novi život starog računara (1)

Kako uz malo truda i znanja od starog računara, na kojem više ne vredi ni pasijans ređati, napraviti skladište podataka

Ovako izgleda forma za prijavljivanje na sistem

Od kada se kod nas omasovio brz pristup Internetu, mnogi su se pretvorili u hrčke i počeli da gomilaju neverovatne količine muzike, filmova i drugog multimedijalnog sadržaja. Takođe, ako niste od onih koji zaborave da na odmor ponesu svoj omiljeni digitalni fotoaparat, osuđeni ste i na bezbroj slika. Cene računara svakog dana su sve niže, te je vrlo verovatno da vi i vaši ukućani posedujete više od jednog. Zar onda ne bi bilo lepo kada biste sve ovakve fajlove mogli da centralizujete i držite ih na jednom mestu, gde biste ih sređivali i organizovali i odakle biste ih delili? Proizvođači hardvera uvideli su potrebe prosečnog korisnika, tako da je danas na tržištu moguće naći veliki broj relativno jeftinih uređaja koji rade baš ono o čemu smo govorili. Reč je o takozvanim NAS uređajima, lepo dizajniranim mini-računarima, koji se mogu naći u različitim predefinisanim varijantama, a primaju od jednog do dvadesetak hard diskova u zavisnosti od potrebe. Zajedničko im je to što su u pitanju zatvorene platforme, te je njihova softverska nadogradnja skoro nemoguća, dok im je cena u najboljem slučaju oko 120 evra, a za profesionalne primene kreće se i do nekoliko hiljada evra. Tu treba dodati i cenu diskova, pošto se uređaji najčešće prodaju bez njih, tako da cela matematika maltene navodi prosečnog kupca da odustane od nabavke ovakvog uređaja.

Međutim, situacija i ne mora da bude tako loša ukoliko ste voljni da uz malo truda i minimalno znanja rada na računaru sami napravite NAS uređaj. I to od starog računara, na kojem više ne vredi slagati ni pasijans!

Platforma FreeNAS

Rad sa diskovima (magnetnim i optičkim): dodavanje i brisanje (znak ’+’), kao i podešavanje (ikonica sa ukrštenim alatkama)

NAS (skraćeno od Network Attached Storage) u suštini je računar koji je prikačen na mrežu i koji isključivo služi za skladištenje podataka za ostale računare na mreži. Razloga za to može biti dosta, ali se NAS obično koristi da bi se uštedeo skladišni prostor ili da bi se on lakše proširio i podelio. Za tu primenu nekada su se koristili veoma jaki serveri, ali su se stvari drastično menjale kako su računari postajali sve moćniji. Na primer, jedan kućni FreeNAS server sada može da se instalira i na računaru starom desetak godina. Recimo, prvi P4 računari sa 256 MB RAM-a više su nego dovoljni.

Sve to, naravno, ne bi bilo moguće bez brzog, stabilnog i bezbednog operativnog sistema, tako da je izbor pao na platformu FreeBSD, koja se već mnogo puta dokazala u uređajima sličnih namena. Nemojte da vas nepoznati operativni sistem odvrati – instalacija vašeg prvog NAS servera ne zahteva nikakvo znanje BSD-a (derivat operativnog sistema UNIX). Za to su se pobrinuli momci i devojke koji vode projekat FreeNAS (www.freenas.org).

Osnovne informacije o hardverskoj i softverskoj platformi

Ukratko, FreeNAS je veoma modifikovani operativni sistem FreeBSD, sa dodatim web interfejsom, preko kojeg ćete podesiti i administrirati (održavati) server. Kao i sam FreeBSD, FreeNAS je open source platforma koja podržava veliki broj protokola za deljenje fajlova na platformama Windows, Mac i Unix/Linux.

Instalacija samog softvera podrazumeva preuzimanje odgovarajućeg ISO fajla i njegovo narezivanje na prazan CD. Na sajtu http://sourceforge.net/projects/freenas/ dostupne su dve glavne verzije FreeNAS-a – verzija 7 i 8. Mada na prvi pogled nova verzija uvek izgleda bolja, naš je savet da za kućnu primenu ipak koristite verziju 7. Za to ima mnogo razloga, a jedan od glavnih je to što je verzija 8 namenjena nekom profesionalnijem okruženju, pa su i hardverski „apetiti” znatno veći, naročito po pitanju RAM memorije. Funkcionalnost verzije 8 donekle je poboljšana jer podržava 10-gigabitne mreže i noviju reviziju fajl sistema ZFS, ali je to bitno samo u profesionalnim okruženjima.

Prikaz parametara i stanja diskova

Preuzeti ISO fajl narežite na prazan CD (opcijom Burn image ili sličnom u programima za narezivanje diskova), a zatim računar koji želite da pretvorite u NAS server butujte s tog CD-a. FreeNAS može praktično i tako da radi (bez ikakve instalacije – kao liveCD), mada je za potpunu komociju pri radu bolje da ga instalirate na neki trajniji medijum – hard disk ili USB drajv. Ukoliko ste malo vičniji, sistem možete instalirati i na flash karticu, ali to zahteva dodatno ulaganje od oko dvadesetak evra (cena CF kartice i adaptera sa CF-a na IDE interfejs), a takođe i nema previše smisla pošto će FreeNAS zauzeti samo oko 400 MB prostora na hard disku, a ostatak će ostati na raspolaganju za vaše fajlove. Ujedno, to predstavlja drugu od tri prednosti starije verzije FreeNAS-a, pošto novija verzija zahteva ceo disk za sebe.

Instalacija i podešavanje

Nakon prvog butovanja, pojaviće se lista sa opcijama. Nas za početak zanima vrsta instalacije (u meniju označeno kao Install to a hard drive/memory drive/USB Pen, etc.). Savetujemo vam da izaberete instalaciju na hard disk ili USB drajv, a za fajl sistem UFS, koji je nativni fajl sistem FreeNAS-a. Kada vas server pozdravi porukom FreeNAS has been installed. You can now remove the CDROM and reboot the PC. Press Enter to continue, ostaje jedino da podesite IP adresu samog servera (opcija Set LAN IP address) i time se sav tekstualni deo instalacije završava. Opcije s kojima ćemo se možda sresti su i one za nadogradnju (update, ažuriranje) sistema, što je dobro, pošto se obe verzije i dalje konstantno nadograđuju, kao i opcije za resetovanje i gašenje celog servera. Ukoliko posle dugog rada zaboravite šifru koju ste postavili za pristup web interfejsu, možete je resetovati opcijom Reset WebGUI password.

Dijagram odlaznog (Out) i dolaznog (In) mrežnog saobraćaja

Iz servera će sada viriti samo mrežni i strujni kabl – sve ostalo možete komotno otkačiti, samo pre toga podesite u BIOS-u računara da se automatski uključuje posle nestanka struje (opcija je u delu Power Options/Settings), kao i da se na početku ne proverava da li je na računar povezana tastatura (obično nešto tipa Halt On Errors – None). Na taj način server možete staviti bilo gde, po mogućstvu tamo gde ga nećete preskakati niti čuti.

Drugi deo podešavanja je mnogo komotniji, pošto se sve radi iz web browsera na bilo kom drugom računaru na mreži. U browser jednostavno unesite IP adresu NAS servera, ulogujte se (podrazumevana username/password kombinacija je admin/freenas), te odmah promenite šifru za pristup serveru. Prva opcija kojom ćemo se pozabaviti jeste ona za podešavanje dostupnosti hard diskova preko mreže. To se radi u delu Disks, opcija Management. Kliknite na plus u meniju kako biste dodali novi disk, izaberite ga iz padajuće liste i dodajte ga sa Add. Takođe, korisna je i mogućnost S.M.A.R.T., koju zasad samo aktivirajte – njom ćemo se malo kasnije baviti. Time nije završeno postavljanje diska pošto ga treba i formatirati, što se radi preko linka Disks, pa onda Format. Tu ćete disk koji ste maločas dodali pronaći, te ga formatirajte sa fajl sistemom UFS. Ostaje još da novi hard disk i podelimo preko mreže, što se radi opcijama u delu Services – klikom na link CIFS/SMB, pa zatim dugmetom Add specificirajte šta želite da uvrstite u deljeni folder, kojem ćete ovom prilikom i dati odgovarajuće ime. Nakon toga proverite da li se novokreirani mrežni folder vidi sa ostalih računara na vašoj mreži. To ćete najlakše uraditi (kada su u pitanju Windows računari) tako što ćete u CMD prozoru uneti kao komandu \\<ip-adresa-servera>\ i proveriti da li će se izlistati sadržaj kreiranog mrežnog foldera.

RAID, bezbednost i S.M.A.R.T.

Dijagram opterećenja procesora u procentima

Osim običnih diskova, u FreeNAS-u možete kreirati i RAID grupe od više istih diskova, pri čemu su podržani standardi koji su prikazani u tabeli. Ono što je običnom korisniku sigurno zanimljivije jeste opcija koja se zove JBOD (dostupna u verziji FreeNAS 7, ne i u verziji 8). To je skraćenica je od Just a Bunch Of Disks, što (u ovom slučaju) znači mogućnost da od različitih diskova kreirate jedan logički disk. Na taj način možete da kreirate veliki virtuelni disk koji će po kapacitetu biti zbir svih pojedinačnih diskova koje ste uključili u JBOD sistem.

Pomenuli smo i sigurnost podataka, koja je u FreeNAS-u na zavidnom nivou. U delu Access, link Users, nalaze se podešavanja na nivou korisnika i grupa, tako da svakom deljenom folderu možete definisati pristup za listanje, čitanje i pisanje. Nakon kreiranja korisnika, svaki put kada pristupate serveru od vas će se tražiti korisničko ime i šifra koju ste definisali. Druga opcija koja se tiče bezbednosti podataka jeste iščitavanje podataka o statusu fizičkih hard diskova – S.M.A.R.T., skraćeno od Self-Monitoring, Analysis and Reporting Technology. U delu Disks/Management/S.M.A.R.T. možete podesiti da se s vremena na vreme diskovi automatski testiraju kako biste bili sigurni da su u dobrom stanju, te ako neki od njih nije, da možete blagovremeno da ga zamenite.

• • •

Sekcija za podešavanje parametara diska

Sve o čemu smo do sada govorili predstavlja samo osnovno podešavanje servera. Ukoliko ste zadovoljni, možete se zadržati na tome. FreeNAS, međutim, pruža i mnogo više od toga, recimo integraciju u Active Directory mrežu, monitoring resursa, napredne bekap tehnike, kao i server za iTunes, web server, torrent klijent. Kada budete malo više ušli u štos, moći ćete i sami da eksperimentišete i istražujete. Ukoliko vas neka od opcija buni, preporučujemo vam da posetite sajt freenas.org, gde ćete u sekciji Wiki naći tutorijale koje možete i sami da probate, a postoji i dobar forum, čiji su članovi uvek spremni da pomognu.

Na kraju, ako smo vas zainteresovali, možete da posetite i web stranicu www.freenas.org i saznate iz prve ruke sve o ovom odličnom i veoma stabilnom operativnom sistemu, koji može da udahne novi život vašem starom računaru. Savetujemo vam da posetite i prezentaciju na adresi www.freebsd.org, gde ćete moći više da saznate o operativnom sistemu na kojem je zasnovan projekat FreeNAS.

Uroš VELIČKOVIĆ