Broj 3, decembar 1984.

Na kraju te davne 1984. godine, u indijskom gradu Bopalu dogodilo se masovno trovanje zbog havarije u hemijskom postrojenju, potpisan je mirovni sporazum između Kenije i Somalije. Kod nas su počele prve sezone serija „Transformersi” i „Top lista nadrealista”, a bogami i ekonomska kriza.

„Svet kompjutera” izveštava iz Japana sa međunarodne konferencije o petoj generaciji kompjutera i uvođenju veštačke inteligencije: „Danas je još teško reći šta će biti osnovna karakteristika novih superkompjutera. Dakako, biće brži, moćniji i ’pametniji’ od današnjih, ali se još ne zna na kojim će principima raditi”. Pisali smo o i razvoju superbrzih kompjutera, čiji su se prvi modeli pojavili koju godinu kasnije: „Cray Research, čiji je kompjuter trenutno najbrži na svetu, upravo je lansirao novu mašinu ’Eksperimentalni multiprocesor’ (X-MP), koji se sastoji od četiri procesora, kaže Robert Getner, potpredsednik firme... Inače se radi na stvaranju sistema sa milion paralelnih procesora”.

U Jugoslaviji, „Savezna vlada je najzad odobrila uvoz kućnih računara, ali samo do vrednosti od 40.000 dinara”. Međutim, bez fiksno određene carine, a „računar se može uvesti samo prilikom prvog prelaska granice u kalendarskoj godini”. Bar zvanično...

Broj 99, decembar 1992.

Osam godina kasnije – američka intervencija u Somaliji, razvod princa Čarlsa i ledi Dajane, poslata je prva SMS poruka, a Slobodan Milošević ponovo je izabran za predsednika Srbije.

A „Svet kompjutera” piše o knjizi „Hard Drive: Bill Gates and the Making of the Microsoft Empire”: „Vilijam Henri Gejts III, u kompjuterskim krugovima poznat kao Bil Gejts a u porodičnim kao Trej, rođen je 1955. godine u znaku Škorpije... Gejtsovi prvi programi, uglavnom igrice kao ’krstići i kružići’ i ’monopol’, bili su napisani u BASIC-u... Romantična veza Gejtsa i izvesne En Vinblad odvijala se uglavnom u restoranima brze hrane, gde su zakazivali tematske sastanke (npr. iz fizike) za koje su se oboje pripremali čitajući knjige i časopise iz zadate oblasti... Kako je jedan smušen i bubuljičav momak, sa glasom koji u 37. godini zvuči kao da još mutira i masnom kosom, postao kultna figura računarske industrije, to će i nakon objavljivanja ove knjige ostati tema za razmišljanje”.

Dva broja ranije, naš časopis pretrpeo je redizajn. Reakcije su bile mahom pozitivne, ali je bilo i drugačijih mišljenja: „Kakvi su vam ono naslovi u oktobarskom broju?... U vreme kad bi svaki časopis mogao da počne sa ’Prinuđeni smo da zbog visokih cena papira od ovog broja povisimo cenu’, ovakvo rasipanje ne razumem”. Redizajn smo ipak hrabro isterali do kraja. Kao i ovaj poslednji, koji je upravo pred vama...

Broj 207, decembar 2001.

U decembru druge godine 21. veka Kina je postala stalni trgovinski partner SAD, umro je „Bitls” Džordž Harison, a za predsednicu Skupštine Srbije izabrana je Nataša Mićić.

A „Svet kompjutera” najavio je operativni sistem Lindows, varijantu Linuxa grafički nalik Windowsu i sa emulatorom koji je omogućavao da se pokrenu neki programi sa te platforme: „Lindows je jeftin operativni sistem koji predstavlja spoj ’prozora’ i ’pingvina’, koncipiran tako da pod njim rade programi sa obe platforme... Autori ovog operativnog sistema mogu se naći na sudu, jer se u njegovoj izradi lako može preći granica Microsoftovog kopirajta”. Ove proročanske reči ubrzo su se obistinile...

Međutim, i Microsoft je na sudu – tužila ga je, ni manje ni više, Vlada SAD: „Advokati, tužioci, sudije raznih sudova, menadžeri firmi, profesori informatike i prava, stručnjaci za intelektualna prava, novinari, svi su uključeni u ovaj s pravom nazvani ’proces’, u kojem su nasuprot Microsofta stali američko ministarstvo pravde i još 18 saveznih država”.

Istovremeno, Microsoft i vlade Srbije i SR Jugoslavije potpisuju Ugovor o strateškoj saradnji, koji, između ostalog, podrazumeva „...novih 200 serverskih licenci, pored 30.000 ranije ugovorenih, za potrebe javnih službi i 50.000 za obrazovne ustanove”, čime se stranim kompanijama poručuje „...da ulazimo u vreme poslovanja u legalnim okvirima, uz strogo poštovanje intelektualne svojine”. Izgleda, još ulazimo...

Vojislav MIHAILOVIĆ