AMD A4-3400 & A6-3500 Fusion APU

U mejnstrim tržišnom segmentu, AMD je jasno pozicionirao seriju procesora familije Liano: nije ni za najjeftinije ni za najskuplje računare, već je za srednje zahtevne korisnike. Kao i uvek, krenulo se sa vrha, a vremenom stižu slabiji modeli. Tako smo nedavno stigli i do dvojezgarnog modela u seriji A4 sa oznakom 3400, tj. trojezgarnog modela A6-3500.

Kao i uvek, ovi procesori se „prave” od jezgara A6 i A8 koja nisu 100 odsto funkcionalna. Time se obezbeđuje niska „nabavna” cena jer se praktično koristi škart, a kupac dobija procesor koji nije najbrži, ali zato ima izuzetno dobar odnos uloženog i dobijenog. Po dosad već poznatom receptu, A4-3400 je zapravo model procesora Liano, kojem, umesto sva četiri, rade samo dva jezgra, a njegov „fuzionisani” Radeon GPU ima funkcionalnih 160 od ukupno 400 stream jedinica. U slučaju modela A6-3500 funkcionalna su tri jezgra, a grafički procesor ima duplo više funkcionalnih procesora – 320 od ukupno 400, koliko ima „puni” A8 Liano.

Ono što je zajedničko za oba modela jeste deklarisana nominalna potrošnja od 65 W. Zanimljivo je da to ne sprečava A6-3500 da često uključi implementirani TurboCore i svoj radni takt podigne sa 2,1 na 2,4 GHz kada zatreba.

Šta nam govore rezultati testiranja? Prvenstveno, da je procesor sa tri jezgra brži od procesora sa dva – logično. Takođe, duplo jači GPU unutar A6-tice daje ovom APU nedvosmislenu i jasnu prednost u igrama. Iznenadilo nas je to što gotovo nema razlike u performansama dva procesora A6. Bez obzira na to što A6-3500 ima jedno jezgro manje i što četiri jezgra u A6-3650 rade na znatno višem taktu, ova dva APU dele identičan GPU – Radeon HD 6530. U realnom radu koji se oslanja na grafiku, oni daju iste rezultate. Pri tom skrećemo pažnju na to da su naše grafičke postavke na srednjem, Medium nivou detaljnosti – dakle, nismo ogolili vizuelni identitet igara „do koske”. Dobijeni rezultati su više nego pristojni. Zapravo, oni govore o tome da se sve igre, bilo da su DX9, DX10 ili DX11, mogu bez problema igrati na APU procesorima serije A6 do rezolucija koje su standardne za monitore dijagonale 18,5 inča, tj. 1366 x 768.

Za A4-3400 je pristojno igranje ipak preveliki zalogaj. Njegovih 160 Stream jedinica dovoljno je za multimediju, ali 3D grafiku guraju tek na minimalnim podešavanjima.

Na bazi dobijenih rezultata možemo zaključiti i da je A6-3650 u neugodnoj situaciji. U svakodnevnom radu i korišćenju PC-ja za uobičajene zadatke (čitaj: Internet) A6-3500 raspolaže sasvim dovoljnom količinom performansi. U domenu zabavnih sadržaja, A6-3500 isporučuje iste performanse kao i A6-3650, a pritom je znatno jeftiniji. Jednostavno nema smisla doplaćivati razliku u ceni. S druge strane, ako su vam potrebni mnogo bolje performanse, onda je jedini logičan izbor „pucanj” na sam vrh i izbor četvorojezgarnog procesora, ali se tada postavlja pitanje da li vam treba i integrisana grafika. Ako je odgovor potvrdan i zadovoljavate se osrednjim performansama, procesor serije A8 je odličan izbor. Ipak, zbog visoke cene, čini nam se da su X4 Athloni i Phenomi, ili čak FX-4100 na AM3 pločama uz grafičku po izboru, bolje rešenje. Barem dok ne stignu X4 procesori za FM1 ploče, koji nemaju integrisan GPU.

Šta je sa A4-3400? Stvar je vrlo jednostavna – po toj ceni ne može se sastaviti bolja kombinacija centralnog i grafičkog procesora, pa je to odličan procesor za savremenog korisnika koji ima potrebu za kvalitetnim prikazom video sadržaja, ali se ne igra.

Bez obzira na AMD-ovu motivaciju za lansiranje ovih APU-ova, krajnji kupac dobio je dva proizvoda koja su veoma primamljiva i više nego upotrebljiva. Zahvaljujući njihovom odnosu cene i zaokruženih performansi, A4-3400 i A6-3500 predstavljaju povoljnu i zahvalnu investiciju.

Saša UZELAC