Nastavljajući put spuštanja arhitekture Sandy Bridge među široke narodne mase, Intel je stigao do krajnje stanice zvane Celeron. Celeron je sada gotovo identičan Pentiumu. To ranije nije bilo moguće kada je Celeron bio niža a Pentium viša klasa, ali je sasvim očekivano od kada je ovaj potonji u sredini ponude. Tako su danas razlike između Celerona i Pentiuma u 1 MB keš memorije i radnim taktovima. Pored cene, naravno.
U odnosu na prethodnu generaciju procesora Celeron zasnovanih na arhitekturi Wolfdale, novajlije su znatno naprednije. Dobili su duplo veći L2 keš i integrisanu procesorsku grafiku, te integrisan memorijski i PCI-Express kontroler. Arhitektura Sandy Bridge je znatno bolja, pa nije čudno to što je novi Celeron „svetlosnu godinu” napredniji. Kad se ova metafora pretoči u rezultate ne dobija se baš svetlosna razlika, ali će „nebo i zemlja” sasvim da posluže.
Novi Celeron je toliko moćan da drsko staje na crtu novom Pentiumu, a stare serije E5000 i E6000 bez problema „preslišava”, iako radi na znatno nižem radnom taktu.
Koliko je E3400 bio bolji od svog prethodnika, G530 i G540 su za još najmanje toliko bolji od njega. Prvi put nakon mnogo godina jedan Celeron procesor ne deluje kao da je namerno „zadavljen” da ne bi pravio probleme skupljim modelima. Odmah se podsećamo čuvenog 300A, ali zbog nemogućnosti da se novi Celeron ozbiljnije overklokuje, stari 300A ostaje nedodirljiv na prvom mestu best buy procesora.
Novi Celeroni ujedno su i najjeftiniji i najbrži Dual-Core procesori za manje od 50 evra. Koštaju kao stari modeli E3400 i E3500, a nude mnogo, mnogo više. Jedina razlika u ceni računara sa E3400 ili G530 procesorom potiče od skupljih H6x čipsetova, no ta doplata je i te kako isplativa. Skok performansi procesora, integrisane grafike i mogućnosti vredi više puta toliko, pa nam ne preostaje ništa nego da LGA775 podnožje i sve njegove procesore što pre otpratimo u zaborav, a svim zainteresovanim čitaocima toplo preporučimo Celeron serije G500.
3D Mark Benchmarks