Ovog puta po ruskom receptu

Linux svet proslavlja 20 godina od nastanka ovog slobodnog operativnog sistema, a Mandriva svoj novi početak. Za ovaj novi zaokret treba da zahvali svojim novim vlasnicima, Rusima koji su odlučili da uloženi novac ne ode u vetar. I zaista, u Mandrivi je sada sve novo – od razvojnog tima, glavnih ciljeva, perioda i načina objavljivanja novih verzija, tehničke podrške, pa sve do izbora desktop okruženja i aplikacija, novih sistemskih alata i grafičkih tema. Odmah da kažemo, Mandriva 2010.2, koju smo testirali pre tačno godinu dana (SK 09/2010), kao da je miljama daleko od Mandrive 2011. Prvo ćeteuočiti da ova verzija dolazi na hibridnim ISO fajlovima (varijante One i Free) koji omogućavaju pokretanje sistema u live modu (sa DVD/USB medija) ili instaliranje na hard disk i USB memoriju. Instalacioni program je pretrpeo izmene, najviše u smislu pojednostavljivanja i ubrzanja procesa instalacije. Srećom, ono što krasi i novu Mandrivu jeste sjajna detekcija hardvera, pa je vrlo verovatno da će sve vaše komponente raditi bez većih problema, što uključuje i uvek problematične wireless kartice. Instalacija se obavlja relativno brzo, i to zahvaljujući novousvojenoj filozofiji „Jedan cilj – jedna aplikacija”, što je znatno smanjilo veličinu instalacionog medija. Ipak, najveći šok sledi pri prvom pokretanju sistema: KDE, koji je postao glavno i jedino podržano grafičko okruženje, dobio je potpuno drugačiji i radikalno izmenjen izgled zahvaljujući, gle čuda, opet ruskom projektu ROSA. U pitanju je zapravo važna nadogradnja KDE-a koja Mandrivi donosi preko potreban novi vizuelni identitet. Sve komponente, uključujući i SimpleWelcome (novi startni meni), TimeFrame (novi alat za lakše pronalaženje fajlova), RocketBar (unapređeni KDE panel) i StackFolder (novi aplet za panel) predstavljaju značajne novine, koje, iako generalno olakšavaju rad, traže i vreme za privikavanje. Najviše se ističe SimpleWelcome, koji po otvaranju zauzima ceo desktop omogućavajući pristup svim grafičkim i najčešće korišćenim programima, sistemskim alatima i već pomenutom TimeFrameu.

Koliko god da je Mandriva inovirala vizuelni identitet i upotrebljivost desktopa, toliko je u delu izbora sistemskih komponenti i aplikacija bila na strani sigurnosti. Linux kernel je pouzdani 2.6.38, KDE 4.6.5, LibreOffice 3.4.2 (SK 12/2010), a Firefox je stigao do verzije 5.0. Shotwell je sada podrazumevana aplikacija za pregled fotografija, a Amarok je zamenjen mnogo „lakšom” Clementine (SK 4/2011). U pogledu sistemskih aplikacija, u ovoj verziji primenjen je potpuno nov program za rad sa softverskim paketima – Mandriva Packet Manager, koji će postati standardna aplikacija prilikom izlaska verzije 2011 LTS. Mandriva je ušla u trku i sa sopstvenim cloud servisom MandrivaSync, a tu je i Sphere – klijent za tehničku podršku.

Nova Mandriva deluje sveže i sređeno, ali i znatno drugačije, što nije uvek plus. Sa jakom konkurencijom koja je uglavnom ispred nje, ipak ostaje u trci samo sa kvalitetom i inovacijama. Srećno joj bilo.

Tomislav JANKOVIĆ