Krajem prošlog meseca, kineska igra Scarlet Legacy ušla je u otvorenu fazu beta testiranja za američko i evropsko tržište. U pitanju je tipičan free-to-play MMORPG naslov koji se oslanja na mikrotransakcije. Sam igrački svet trebalo bi da bude Kina iz perioda dinastije Đin (oko 300. godine nove ere), mada je on protkan karakterističnim fantastičnim komponentama. Okvirna priča, koja se odmotava kako vaš lik napreduje kroz nivoe, prati zarobljenu princezu Skarlet, ćerku boginje Yune i heroja kome je sudbina da započne sledeću dinastiju. Vaš heroj, dok traži princezu, pomaže seljanima i vojnicima širom kraljevstva obavljajući kvestove standardnih podtipova – sakupljanje, transport i, naravno, tamanjenje proizvoljnog broja protivnika.

Igra ima četiri klase. Ratnik je tipični teškaš, koristi najjači oklop i dvoručne štapove, koplja i čekiće. Ubica je specijalista za sve vrste mačeva; koristi lagani oklop. Mistici koriste instrumente kao što su flauta ili citra da spajaju muziku i magiju. To je jedina klasa u igri koja može da bude pravi hiler u družini, ali je i kompetentna ofanzivna klasa. Sveštenik je ono što u Scarlet Legacyju može da prođe kao hibridna klasa – može da leči samog sebe, kao i da napada izbliza i sa distance. Jedna od zanimljivih opcija u igri jeste mehanizam učitelja – svaki lik iznad tridesetog nivoa može da postane učitelj početnicima. Novi likovi sa učiteljem brže napreduju, dok mentori dobijaju redovan priliv jedne od ingame valuta za svaki nivo koji njihov učenik napreduje.

Već u prvom susretu sa ovom igrom nekoliko stvari postaje očigledno. Vizuelno, Scarlet Legacy veoma liči na devedeset odsto dalekoistočnih MMO naslova. Izgled likova, opreme i stvorenja, sve deluje kao već viđeno i ne toliko maštovito. Drugo, i mnogo bitnje, jesu prevodi svega u ovoj igri. Kao što igrači koji imaju iskustva sa sličnim igrama sigurno očekuju, prevod često zalazi u domen komičnog, od pobrkanih rodova do bezmalo besmislenih rečenica. Ono što direktno utiče na igrivost jeste to što interfejs nije prilagođen nekineskim jezicima. Problem je u tome što je on prilagođen veličini kineskih logograma koji zauzimaju mnogo manju površinu nego slova engleskog alfabeta. Meniji sa engleskim prevodima izgledaju pretrpano i nepregledno, što u kombinaciji sa prevodom koji nije najsrećnije urađen prilično odbija ljude od igre. Ipak, kako je u pitanju beta, ostaje nada da će do zvaničnog puštanja igre u live status ove tehnikalije biti rešene.

Ono čemu je posvećeno znatno više vremena, ali, prema ličnom mišljenju autora teksta, opet uz nedovoljno brige, jeste borba. Svaka klasa ima nekoliko skupova veština koje mogu da se podele prema oružju koje koriste i prema tome da li su stalno dostupne ili se aktiviraju nekim događajem u borbi (kritikalom, blokom i slično). Takođe, svaka klasa ima i drvo talenata koje joj omogućava specijalizaciju za određena oružja ili veštine. Uglavnom, borba je dinamična, sa prijatnim animacijama i lepim efektima, a brojevi, naravno, samo pljušte po ekranu. Ono što kvari tu dinamičnu atmosferu jeste okruženje – iz nekog razloga, svi protivnici (sem onog koga direktno lemate) po pravilu su pasivni! Nema veze to što ste ušli u kamp protivničke armije i šamarate im generala, okolni vojnici stoje bledo u mestu i uredno čekaju na red da budu oslobođeni svoje patnje digitalnog besmisla.

Segment igre kojem je posvećeno najviše pažnje jeste kozmetika likova. Kitnjasti dizajn oklopa i oružja koje koristite nije bio dovoljan, već su tu i kostimi koje možete da nosite preko svega toga. Zatim, kada kroz magično ogledalo komunicirate sa princezom Skarlet, možete i nju da kinđurite i oblačite. Naravno, tu su i ljubimci i mountovi, dobro poznata slaba tačka svih virtuelnih kolekcionara.

Sve u svemu, Scarlet Legacy ne izgleda loše, ali i ne predstavlja neki izazov, a veliko je pitanje šta je to što bi trebalo da dugoročno zadrži igrača uz nju. Za ljubitelje Dalekog istoka ostaje nada da će se tokom beta testiranja otkloniti većina problema sa ovom igrom.

Dragan KOSOVAC