The next generation of wargaming has arrived.” Momci iz Slitherinea zaista imaju smisla za crni humor ako svoj newsletter počinju ovakvom rečenicom. Nova generacija ratnih igara stigla je kroz rimejk Panzer Generala u visokoj rezoluciji? Za njihov PR izgleda da je zadužena ista agencija koja je odgovorna za klinički optimizam Milutina Mrkonjića. Asfaltni put, ljudi, dobićete asfaltni put! To nije mala stvar ako uzmete u obzir to da je bitumen pronađen tek pre 4000 godina...Panzer Corps je „savremeni” klon SSI-jevog Panzer Generala, najznačajnije strateške igre u istoriji svemira. Navodnici na pridevu savremeno tu su zbog činjenice da igra radi u savremenim rezolucijama i da podržava „fabulozne” nove trendove – 16 miliona boja, aspect ratio 16:9, te pokretanje preko desktop prečice umesto iz DOS komandne linije(!). Skoro sve ostalo je Panzer General iz 1994. godine. Vredi li to 39,99 američkih dolara, koliko Slitherine traži za digitalni download? I da i ne, zavisno od intenziteta nostalgije i toga koliko ste skloni ideji da poklanjate pare ljudima koji su lopatom zahvatili 100 odsto tuđe ideje i našli za shodno da vam to naplate po punoj ceni, umesto pet evra or something. Ako u telu osećate ozbiljan nedostatak Panzer Generala, postoje i alternativna, besplatna rešenja. Open General i PG Forever, free open source klonovi Panzer Generala, tehnički nisu ispeglani kao Corps, ali nude identičan sadržaj i, što je najvažnije, rade u Windowsu i ne zahtevaju nikakvu gnjavažu sa pokretanjem.Ali, vratimo se Panzer Corpsu, igri o kojoj bi trebalo da napišemo još nekoliko hiljada slova protiv kojih se telo i duša vrpolje i bore. Do juče smo na točku mučili igrače koji su priznali da nikada nisu čuli za Panzer General, a danas treba da im prepričavamo neponovljivi opis Nikole Altiparmakova... Panzer Corps je potezna ratna strategija u kojoj kao armijski/korpusni komandant oružanih snaga nacističke Nemačke osvajate Evropu, SSSR i (u opcionom finišu) Severnu Ameriku. Protiv kompjutera ćete se nadmetati u klasičnom maniru simultanih poteza komandujući pešadijom, oklopnim jedinicama, artiljerijom, avijacijom i, u nekoliko scenarija, mornaricom. Single player kampanja je nelinearna, a lokacija svake sledeće misije zavisi od rezultata koji ste ostvarili u prethodnoj. Na primer, ako u invaziji na Poljsku ostvarite odlučujuću pobedu (osvojite sve ciljeve sa „luftom” od pet poteza do isteka vremena), dobićete priliku da komandujete invazijom na Norvešku. Ako pak ostvarite minimalnu pobedu (osvojite ciljeve, ali kasno), u sledećoj misiji vas čeka rat sa zemljama Beneluksa. Tok rata biće u skladu sa istorijom (u finalu će vas čekati odbrana Berlina), osim ako u svakoj misiji ne odnesete odlučujuću pobedu, kada će vas igra častiti invazijom na Ameriku. Pored trupa koje će vam biti dodeljene na početku svake misije, imaćete arsenal „core” jedinica, borbeno armijsko jezgro koje ćete prenositi iz misije u misiju i nadograđivati novim hardverom. Na te jedinice ćete paziti kao na maloletnu decu, jer im borbom raste iskustveni nivo, tačnije postaju efikasnije u tamanjenju protivnika, što je esencijalno za postizanje odlučujućih pobeda u kasnijim (težim) misijama. Slatke muke vezane za core jedinice leže u sferi izbora vrste snaga i tipa borbenog hardvera (where applicable) za koji se odlučite tokom kampanje: ukupno postoji 400 „modela” podeljenih u 19 tipova (pešadija, tenkovi, lovci tenkova, taktički bombarderi, strateški bombarderi...), a najskuplje ne podrazumeva obavezno i najbolje. Valuta za kupovinu, nadogradnju i pojačanja vaših jedinica je prestiž, koji zarađujete uništavanjem neprijateljskih jedinica i osvajanjem ciljeva na mapi. Strateška magija igre leži u savršenom balansu briga i izazova koji se stavljaju pred igrača, kao i u slobodi za profilisanje sopstvenog stila igre kroz lagano „vajanje” arsenala koji će vas pratiti od početka do kraja igre. Panzer Gene... Panzer Corps je igra u kojoj svaka tiha odluka u proleće ima glasni odjek na jesen, zbog čega (između ostalog) zauzima počasno mesto na svečanoj trpezi strateškog panteona. Kako shvatiti, a u našem slučaju, kako oceniti Panzer Corps? Igra je potpuno verna originalu i proizvodi istu stratešku frenetičnost za čekićanjem svake bitke sve do postizanja odlučujuće pobede (decisive victory). Sa najbitnije, suštinske strane, drevna ideja i njena „moderna” realizacija i dalje zaslužuju masnu, nostalgičnu desetku. A gledano iz formalnog ugla? Kao proizvod koji košta 3000 dinara, igra je laserski fokusirani bezobrazluk koji u najboljem slučaju zaslužuje šest. Okreni, obrni, osmica, plus prstohvat kikirija za sreću, sasvim je dovoljno. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
