Duke Nukem Forever

Peking, 17. jun 2011. (Rojters): 180.000 hiljada razjarenih ljubitelja filmskog „Valtera” u nekontrolisanom stampedu sukobilo se sa policijom na Tjenanmenu. Dve nedelje kampovanja na Trgu nebeskog mira i iščekivanja projekcije nastavka „najboljeg filma svih vremena” pretvorilo se u krvavi fijasko kada je publika svoje nezadovoljstvo počela da iskazuje na progresivno sve militatniji način; skandiranje, voće, povrće i jaja prerasli su u kamenje i kaldrmu, da bi pucanj revolvera iz mase otvorio prave vratnice pakla. „Valter brani Sarajevo Zauvek” ostaće upamćen po ostarelom Velimiru Bati Živojinoviću, pogrbljenom, sipljivom starcu koji je pokušao da reprizira ulogu karijere. Tužna replika markantnog fajtera sa pivske etikete, sa ofarbanom kosom i plastičnim šmajserom, prema jedinstvenom stavu filmske kritike, bila je 1900 odsto neubedljivija i jadnija od performansa Harisona Forda u „Kraljevstvu kristalne lobanje”.

Bata je makar simpatičan, na svoj ruralni, pre-SPS action hero način, pa čak i u ulogama u kojima umesto kokanja obećava ka*anje. Djuk je oduvek bio iritantan, ali to smo nekako prevideli, jer smo bili suviše mladi kada smo ga prvi put okušali u 3D pucačkoj izvedbi (a ne treba zaboraviti ni 2D platformski Duke koji je u dva navrata prethodio slavnom šuteru).

Sve što treba da znate o Duke Nukem Foreveru je to da je u pitanju gnusno loša igra, neslavni nastavak pustolovina akcionog heroja kojeg svi glume da se sećaju, odnosno glume da se tope od nostalgije za njegovim glupim fazonima. Duke Nukem 3D igrali smo 1996. godine, a u sećanju je ostalo malo toga osim vanzemaljca na klonji i striptizete kojoj dajemo neke dolare. Ta godina donela je Quake, C&C: Red Alert, Master of Orion II, Tomb Raider, Diablo, MechWarrior 2: Mercenaries, i u njoj je, makar za vašeg neskromnog izveštača, Duke Nukem 3D bio samo fusnota. Realno gledajući, Djukova slava potiče od šesnaestogodišnjeg coitus prolongatusa, farse sa pravim i lažnim radom na nastavku, izmene timova koji su radili na igri i stalnog vrtenja glavom u neverici jojoćel’ovoikadizać’...

Sa Duke Nukemom Forever konačno je uspeo da se izbori Gearbox Software (Borderlands), koji je sklepao igru u Unreal 3 engineu i sredinom juna ju je pljucnuo u verziji za PC i konzole. DNF nije igra koja ima „probleme u određenim sferama”, već je u pitanju naslov koji je od pete do temena loše smišljen i još gore realizovan. Nije stvar u planskom retro dizajnu koji ima poneki problem, šarmantnoj zastarelosti koja budi nostalgiju i dert, već u surovom i iritantnom potenciranju gameplay smaranja. Smaranja kroz nivoe sa mnogo više first person skakanja po platformama nego first person pucanja, linearnim, rigidnim dizajnom i ponajviše ličnošću samog Djuka, tog nesvetog anahronizma sa rečnikom Brusa Kembela, facom Vala Kilmera, muskulaturom Arnolda Švarcenegera i šarmom Velje Ilića. Djuk Njukem je parodija akcionih heroja koji nisu aktuelni već dobrih 20 godina – njegov kompletan performans ima smisla kao i vicevi o dizelašima u 2011. godini: ko se još seća i koga je još briga za upasane trenerke? Famozni one-lineri iz prethodne igre dopunjeni su citiranjem modernih izvora („tonight, you dine in hell!”), i casual sprdačinom sa drugim šuterskim franšizama (mrtav Isak Klark u pećini, komentar „power armor is for pussies” usmeren ka Halou...), ali su mahom bezvezni, i novi i stari.

Dizajn nivoa je, bez dileme, stvar sa kojom neće uspeti da se pomiri ni najveći Duke fan. Više od 50 odsto sadržaja ovog hodnik šutera osmišljeno je kao terenska mini-zagonetka ili izazov za perspektivu i tajming skakanja po cevima, platformama i drugim objektima. Nivo u kojem se kao šrinkovani Djuk probijate kroz kuhinju sa naelektrisanom vodom na patosu i druge slične deonice projektovani su kao jezuitska pokora: ako izdržiš muke i ne počneš da vrištiš, možda ćeš i biti spasen... Totalni horor, prepun automatskih checkpoint učitavanja (igra nema quicksave), izvijanja na stolici i zamišljanja tačke gde stoje Djukova nevidljiva stopala. Pucnjava, neprijatelji, oružje i povremeni mini i full boss fajtovi razočaravaju nas na svim poljima: protivnici i oružja su replika onih iz DN 3D, s tom razlikom što je arsenal ograničen na dva oružja istovremeno.

Ukratko, štala.

Miodrag KUZMANOVIĆ