AirLive X.USB

AirLive X.USB

Iza dobro poznatog brenda AirLive, predstavljenog 2001. godine, stoji firma OvisLink. Ona je osnovana 1993. godine i bavi se razvojem i proizvodnjom uređaja za uspostavljanje računarskih mreža i telekomunikacije. Ovog puta na test nam od njih stiže jedna bežična mrežna karta u obliku USB donglića. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, ima opcije koje su na našem tržištu retkost. Radi se o bežičnoj kartici koja podržava standarde 802.11 a/b/g/n, a može raditi na opsezima od 2,4 i 5 GHz sa maksimalnim protokom informacija 300 Mbit/s.

U pakovanju ovog modela, pored dongla, stižu još i CD (uputstva i drajver) i kratko štampano uputstvo. Donglić je izrađen od crne sjajne plastike (gornja maska) i sive mat plastike (donja strana) vrlo dobrog kvaliteta. Na gornjoj masci nalazi se jedna signalna LED plave boje, koja uređaju lepog dizajna daje dodatni šmek. Utisak kvare dva R-SMA konektora koja vire na kraju uređaja s leve i desne strane. Oni su namenjeni za priključenje eksternih antena, koje pak nisu predviđene za isporuku sa ovim modelom, te su samim tim suvišni (barem kada je reč o izgledu).

Što se softverskog dela tiče, na propratnom CD-u stiže samo drajver koji je potrebno instalirati čak i na najnovijoj verziji Windowsa (čak i sa pokušajem traženja drajvera putem apdejta). Instalacija je brza i laka, čak nije potreban ni restart računara da bi karta proradila.

Test dometa dao je loše rezultate, što se moglo i očekivati (zbog nedostatka antena). Karticom smo uspevali da uhvatimo signal samo na jednom spratu, dok se signal gubio već na sledećem (iznad i ispod). Ovo se može promeniti nabavkom i povezivanjem eksternih antena na jedan ili oba R-SMA konektora koja se nalaze na uređaju. Takođe, bitno je istaći to da postoji model ove karte koji se isporučuje sa dve antene i koji nosi oznaku X.USB-3 (ali i dalje radi po USB 2.0 standardu).

Test protoka informacija prošao je nešto bolje od testa dometa, ali ne i sjajno. Brzine su išle do 2,8 MB/s za slanje i do 6,28 MB/s za preuzimanje informacija. S obzirom na to da je ovaj test rađen na 2,4 GHz, izvesno je da bi test protoka prošao bolje sa opremom na 5 GHz.

Iz činjenice da uz ovaj model ne stižu antene, kao i da postoji model sa antenama, možemo zaključiti da je predviđen za radne stanice koje se nalaze u blizini pristupnih tačaka. Primamljivim ga čini opcija ostvarivanja veze sa pristupnom tačkom na frekvenciji od 2,4 ili 5 GHz.

Petar LONČAREVIĆ