Acer V193HQL, Benq G925HDAe, Dell IN1920, LG W1943S, LG E1940, LG W1946

Acer V193HQL

U prethodnom broju bavili smo se ekranima najmanjih dijagonala i razlikama između njih, a stečeno iskustvo ostavilo je na nas pozitivan utisak. Iz tog razloga odlučili smo da u ovom broju zametnemo megdan između šest monitora od četiri proizvođača čiji su modeli dostupni na našem tržištu.

Cenovni rang u koji spadaju ovi monitori ne dozvoljava im veliki spisak dodatih mogućnosti kao ni ekstravagantan dizajn, što ovu klasu čini zanimljiv(ij)om. Proizvođači moraju dobro da vagaju odnos cena/kvalitet, pošto svaki dinar više može značiti jednog kupca manje. Krenućemo abecednim redom, pa će se Acerov model V193HQL prvi naći pod lupom. Odmah nas možete optužiti da smo siledžije, pošto smo ujedno krenuli i od najmanjeg monitora na testu. Neverovatno je koliko su drugi modeli ISTE dijagonale veći od njega, te ako oskudevate sa mestom na stolu, ne gledajte dalje – manje od ovog nismo sreli. No, da se vratimo analizi. Izgled ekrana je jednostavan, kombinacija pravougaonika i kruga obojenih u mat crnu boju. Jedini dizajnerski poduhvat je sjajna crna „traka” oko ivice postolja, ali to je dovoljno da razbije monotoniju. Monitor se kontroliše pomoću pet tastera (plus jedan za puštanje u rad) koji su kratkog hoda i imaju adekvatan odziv na zadatu komandu. Kvalitet izrade je dobar. Uvijanje ekrana je normalno, a nema ni zvukova krckanja koji bi ukazali na loše uklopljenu plastiku. Dizajn menija za kontrolu slika je neinventivan, ali lak za korišćenje. Podeljen je u dva reda po pet ikonica, pa je pristup osnovnim opcijama (naprednih ni nema) za podešavanje slike veoma brz. Na fabrički predefinisana podešavanja slike imamo vrlo malo zamerki jer su veoma solidno podešena. Uz minimalne korekcije dobija se nešto življa slika, ali se i dalje primećuje, mada veoma slabo, prisustvo plavičastog tona kao i sa početnim podešavanjima. Test crne otkriva blago isijavanje duž ivica ekrana, ali je to u granicama u kojima se očekuje da bude ekran koji koristi klasičan tip pozadinskog osvetljenja – vidljivo, ali ne utiče na sliku. Test bele otkriva blagu nejednakost u osvetljenosti duž ivica ekrana, ali opet ništa što bi bitnije uticalo na kvalitet slike. Primećujemo da se objekti u senkama lako raspoznaju, što poboljšava uživanje pri igranju „mračnih” igara i gledanju filmova, a dodatan plus u toj sekciji su i zadovoljavajući horizontalni i vertikalni uglovi gledanja. Kod prelaza između tonova (gradijent) naziru se prelazi, ali, ponovo, ne u toj meri da previše utiču na smanjivanje kvaliteta prikazane slike. Pošto je veza sa monitorom analogna, kao i kod drugih modela na testu, dodatnu pažnju posvetili smo prikazu (sitnog) teksta na različitim bojama pozadine. Kod Acera se oštrina gubi pri veličini teksta od 9pt, ali je tekst čitljiv i na 7pt uz pojavu „duhova”. Sintetički testovi odziva pokazuju pojavu tearinga pri najvećim brzinama, što je veoma teško primetno u realnom radu na kompjuteru. Sve u svemu, u pitanju je veoma solidan i dobro izbalansiran monitor.

Benq G925HDAe

Najduže ime na testu ima BenQ-ov model, koji se našao sledeći na stolu za diseciranje. G925HDAe je, za razliku od Acera, lepše dizajniran monitor. Šest tastera za navigaciju izdvojeni su iz ravni pravougaonika (aktiviraju se potiskom nagore), dok je oklop „presvučen” u klavir crnu boju, pa odaje utisak da pripada višem rangu, nego što je zapravo realno stanje. Očekivani kvalitet izrade nije nas razočarao jer, kao ni kod Acera, nema krckanja, a uvijanje i stabilnost na stolu su solidni. Meni je podeljen u četiri dela – Display, Picture, Picture Advanced i System, pomoću kojih podešavate osnovne aspekte slike. Startna podešavanja slike lošija su nego što smo očekivali. Prikazane boje su „nežive”, slici nedostaje kontrasta i imamo osećaj kao da gledamo kroz prljave naočare. Situacija se nije mnogo poboljšala ni nakon kalibracije monitora. Isijavanja duž ivica nema, a test crne nam se više činio kao test tamnosive. Ni test bele nije bolje prošao. Uniformnost ekrana je nejednaka i kontrast je neubedljiv. Test gradijenta bi bio svetla strana da se tonovi ne utapaju u najtamnijim i najsvetlijim nijansama. Sve to rezultuje bledim prikazom crno-belih slika, a mrena preko ekrana nepovoljno utiče i na prikaz pejzaža i dece u narodnim nošnjama. Ghosting kod prikaza teksta vidljiv je tek na 8pt, a odziv je bolji nego kod Acera u sintetičkim testovima. Horizontalni uglovi gledanja su solidni, dok vertikalni veoma brzo postaju problematični, skoro da morate da sedite ispred ekrana tačno pod određenim uglom. Nadamo se da je problem bio samo do testiranog primerka, pošto sumnjamo u to da bi se u BenQ-u pomučili oko izgleda, a da to toliko očigledno utiče na kvalitet slike.

Dell IN1920

Posle neprijatnog iznenađenja prešli smo na Dell IN1920. Po oznaci bismo mogli da pretpostavimo da je reč o ekranu dijagonale 19”, ali bez brige, i dalje smo u zemlji 18,5-inčnih ekrana. Dizajn je apsolutno retroindustrijski. Spojili su tri pravougaonika u jednu celinu, premazali sjajnim i mat crnim lakom i to nazvali monitor. Okvir ekrana je tanak, u desnoj ivici integrisane su četiri kockice, jedna iznad druge, i taster On/Off bez vidljivih oznaka. Pritiskom na bilo koji taster otvara se OSD meni tik uz njih i bliže objašnjava kojim tasterom pristupamo kom podmeniju, da bi posle prikazao funkcije tastera za navigaciju kroz meni. Meni pored standardnih opcija za podešavanje slike ima i neke dodatne, koje se odnose na prikaz video materijala, a moguće je podesiti i željeni Shortcut na tastere umesto fabrički predefinisanih. Kvalitet izrade je solidan, ali ima mesta i za poboljšanje, naročito na spoju postolja i ekrana koji ne odaje utisak čvrstoće. Slika u startu izgleda korektno. Brightness je podešen na viši nivo pa je prikaz malo „jači”, a vidljive su i primese zelene. Osvetljenje ekrana je ravnomerno, nema delova koji su tamniji ili svetliji, čak je i uz same ivice osvetljenje jednako, a probijanja pozadinskog osvetljenja skoro i da nema. Nakon kalibracije primećujemo da je bela i dalje „jaka”, kao da isijava zbog prejakog pozadinskog osvetljenja. Ova anomalija manifestuje se i na testu crne boje, jer iako je tamna, nema dovoljnu dubinu. Pri testu gradijenta primetno je stapanje najtamnijih i najsvetlijih tonova, a prelazi između njih su stepenasti, mada ne u tolikoj meri da je to zabrinjavajuće. Objekti u senkama, ujedno i tamnim scenama, naziru se, pa situacija nije toliko loša kao kod BenQ-ovog modela. Reprodukcija boja je solidna i boje su žive. Primetna je prisutnost zelene boje koju nismo mogli u potpunosti da uklonimo, ali smanjena je na skoro zanemarljiv nivo. Brzina odziva je dobra, ali subjektivan osećaj daje blagu prednost Acerovom čedu. Kada smo ga već pomenuli, treba da naglasimo da je oštrina slike jednaka, tj. od iste veličine teksta počinje da biva vidljiv ghosting efekat. Problema sa horizontalnim uglovima gledanja nema, dok je situacija sa vertikalnim nešto lošija. Ako bismo Dell direktno uporedili sa Acerom, mogli bismo da kažemo da je prikaz boja živopisniji i da je bela kvalitetnije reprodukovana iako „gori”. Doduše, osećaj nakon nekoliko sati provedenih ispred oba ekrana nesumnjivo je bolji kada je Acer u pitanju.

LG W1943S

Od LG-a nam stižu tri modela na test, dva klasična i jedan iz najnovije serije koja koristi LED pozadinsko osvetljenje. Zaintrigiralo nas je to kako se po ceni koja je svega nekoliko evra viša u odnosu na konkurente jedan LED monitor našao u ovom društvu. LG E1940 dizajniran je u minimalističkom stilu, završen u piano crnoj boji, sa veoma tankim profilom, što ga čini privlačnim dodatkom na vašem stolu. Završna obrada uklapa se u cenovni rang monitora i nemamo nekih većih zamerki na nju. Meni je klasičan LG-jevski, koji smo opisivali više puta do sada, te nećemo trošiti dodatne reči na njega. Početna podešavanja su dobra, slika je svetla, a boje živne. Ipak, bile su potrebne manje korekcije kako bismo pokušali da poboljšamo neke aspekte prikaza slike. Test crne prolazi sa visokom ocenom usled kvalitetnog prikaza i nedostatka probijanja pozadinskog osvetljenja. Prikaz bele je dobar, kao i sama uniformnost ekrana. Gradijent-prelazi su ravnomerni, bez stepenika, ali do izražaja dolazi stapanje najtamnijih tonova. Koliko god da smo se igrali podešavanjima, nismo uspeli da uočimo detalje u senkama, čak ni kada bismo sve vrednosti povećali na najviši nivo, a tada je praktično nemoguće gledati u ekran. Vreme odziva je dobro čak i u sintetičkim testovima, te nećete imati problema sa gledanjem akcionih scena u filmovima. Uglovi gledanja su solidni, ali ne i izvanredni. Prikaz boja je dobar. Zadovoljni smo i reprodukcijom boja na slikama mora i jesenjih pejzaža, doduše primetna je prisutnost zelenkastog tona, ali taman u tolikoj meri da ne smeta pri radu. Gledajući celokupnu sliku koju ovu monitor prikazuje, nedostatak detalja u tamnim tonovima pokazuje se kao ograničavajući faktor da ovaj monitor dobije najvišu ocenu.

LG E1940

LG W1943S i W1946 su dva totalno različita monitora, uprkos tome što su im oznake tako blizu jedna drugoj. Dok je W1943S moderno i atraktivno dizajniran sa svojim zaobljenim linijama, punim okvirom i tasterima oblikovanim u obliku talasa, model W1946 je sušta suprotnost: mat crn, tankih ivica, ravan i u svakom (fizičkom) aspektu nezanimljiv. Završna obrada je kod oba modela dobra, ali bismo prednost dali modelu W1946. Da nije zlato sve što sija može se videti odmah na osnovu slike koju prikazuju, a tu monitor W1946 odnosi laku pobedu. Početna podešavanja kod W1943S su loša, ali se nakon kalibracije dobija veoma korektna slika. Isijavanje je vidljivo duž gornje ivice, a prikaz crne je solidan. Prelazi između tonova su postepeni, a njihovo stapanje vidljivo je tek u najsvetlijim i najtamnijim delovima spektra. Ova anomalija ne utiče previše na prikaz slike, jer su detalji u senkama vidljivi kao i kod objekata koji su na slikama izloženi jakom sunčevom svetlu. Reprodukcija boja nije među najboljim na ovom testu. One su solidne, ali nisu dovoljno žive, već imamo osećaj da su prigušene. Uniformnost ekrana je dobra, kao i brzina odziva. Uglovi gledanja su dobri, za razliku od nekih prethodno pomenutih ekrana. Konačan utisak koji W1943S ostavlja na nas je dobar, ali ipak može biti i bolji. Za razliku od njega, model W1946 od prvog trenutka ostavlja jači utisak. Uglovi gledanja su bolji, što se odmah primećuje kada ih stavite jedan pored drugog, kao i reprodukcija boja. Test crne ne otkriva neželjene anomalije, osim zanemarljivog isijavanja uz gornju ivicu. Reprodukcija bele je dobra, a nakon podešavanja još je za nijansu kvalitetnija. Kontrast je bolji nego kod Acera, koji je neočekivano postao reper za druge ekrane na testu. Prelazi između tonova su blagi i mogu se razlučiti sve tamne nijanse, dok se samo one u vrhu najsvetlijih tonova stapaju. Boje su žive i prijatno jarke, pa čak ni posle dužeg gledanja pri različitom osvetljenju u sobi ne osećamo zamor u očima. Oštrina prikaza sitnih fontova takođe je dobra, ghosting je vidljiv tek od 7pt, a na 8pt prikaz je i dalje dovoljno oštar. Opšti utisak koji ovaj monitor ostavlja je veoma pozitivan.

LG W1946

Monitori prikazani u ovom tekstu spadaju u rang jeftinijih, pa od njih ne treba očekivati čuda. Direktno smo ih poredili jedne sa drugima i na osnovu toga pisali komentare, iz kojih možete zaključiti da smo se opredelili za dva modela. Njihov izgled neće baš privući prolaznike, ali bismo ih po kvalitetu slike stavili ispred drugih. U pitanju su Acerov V193HQL i LG-ov W1946, koji su po reprodukciji slike veoma blizu jedan drugom i ako ih izaberete, nećete pogrešiti.

Vojislav VUJANIĆ