Kad je nešto sređeno, pa još može i da se prilagođava

Postoji li dobar razlog da se nešto, za šta bismo uslovno mogli da kažemo da već negde postoji, zida ispočetka? Verovatno je odgovor uvek vezan za konkretnu stvar, te jedinstvenog odgovora na takvo pitanje i nema. Ako se pak nalazimo u svetu GNU/Linux distribucija, moramo da priznamo da mnoge dobre distribucije ne bi ni postojale da su njihovi „graditelji” stajali na stanovištu „Linux distribucije već postoje, čemu neka nova?” Tako danas ne bismo imali Ubuntu, Mandrivu, Fedoru i mnoge druge distribucije nastale razvojem na osnovu nekih drugih, starijih distribucija. Iako postoji bukvalno more distribucija, mnogi i dalje traže savršenu, onu po njihovoj meri, možda malo drugačiju od svega što je ponuđeno. Neki drugi reše da razmrdaju prste, sednu i sklope distribuciju za koju smatraju da će se svideti mnogima, a da će ipak biti drugačija od ostalih. U srži jedne takve priče nalazi se Archbang, jedna od najmlađih GNU/Linux distribucija današnjice, ali svakako vredna pažnje jer je pred njom svetla budućnost.

Archbang Linux je lagana distribucija koja donosi dobro podešen Arch Linux (SK 12/2008), obogaćen menadžerom prozora Openbox (SK 7/2010). Dakle, Archbang je zasnovan na Arch Linuxu i u svakom pogledu je kompitabilan s njim. Ljubitelji menadžera prozora Openbox i ujedno korisnici Arch Linuxa sada na jednom mestu imaju sve što se poželeti može, i to vrhunski podešeno i uređeno. Naziv je dobio po ugledu na Crunchbang Linux, koji takođe dolazi sa Openbox menadžerom prozora.

Archbang Linux možete preuzeti sa zvanične internet prezentacije ove distribucije, i to u obliku ISO slike za 32-bitnu i 64-bitnu arhitekturu. Nakon pokretanja računara sa diska prvo što se vidi je meni, odakle se bira šta se zapravo podiže – podrazumevani Archbang, Archbang koji će se učitati u RAM ili Archbang sa određenim grafičkim drajverom. Podrazumevana opcija je u 90 odsto slučajeva ono što treba prosečnom korisniku. Kada se sistem učita, možete krenuti u instalaciju izborom opcije „install” iz menija desnog klika na radnoj površini. Sam proces instalacije ne razlikuje se mnogo od instalacije drugih distribucija (ako govorimo o takozvanim tekstualnim instalacijama), a naročito ne od instalacije Arch Linuxa. Mnoge stvari dolaze već podešene, te nema potrebe za daljim podešavanjem. Detaljniji opis instalacije, sa uputstvom za početnike, nalazi se na zvaničnoj prezentaciji projekta.

Kada prvi put budete pokrenuli Archbang, imaćete osećaj da se nalazite u nekom novom radnom okruženju, u nečemu što niste imali prilike da vidite do tada i nikako nećete imati utisak da je to samo i jedino Openbox menadžer prozora. To nam odmah govori koliko se vodilo računa o tome da se Openbox prilagodi potrebama zahtevnijih korisnika. Isto tako, sve je to vrlo prijemčivo oku. Prvi utisak je za čistu peticu – sve je na svom mestu i odmah je spremno za rad.

Ono što niko nikada neće moći da uradi za vas jeste da u distribuciju uključi svako parče softvera koje koristite ili eventualno baš neki određeni program koji volite da koristite. U tom slučaju, za Archbang se može reći da ima apsolutno sve, ali možda ne baš ono što biste vi voleli da vidite na određenom mestu. S druge strane, Archbang dolazi opremljen kodecima za reprodukovanje multimedijalnog sadržaja, kao i flash dodatkom, pa se barem s tim stvarima ne morate zamarati – sve radi „out of the box”. Kao podrazumevani menadžer datoteka koristi se Thunar, koji je podrazumevani menadžer i u korisničkom okruženju XFCE (SK 4/2007). Na raspolaganju je sve popularniji web čitač Chromium. Od ostalog softvera treba pomenuti torrent klijent Transmission, Gimp, lxterminal, gnome-mplayer. Za panel Archbang koristi Tint2, koji se lako podešava po ukusu korisnika. U desnom uglu radne površine nalazi se Conky, koji je uveliko prerastao svoju namenu „sistema monitora” i prikazuje osnovne informacije sistema, kao i prečice sa tastature za pokretanje programa ili baratanje otvorenim prozorima, prebacivanje na drugu virtuelnu površinu ili nešto drugo. Izlišno je nabrajati sve što se na Archbangu može odraditi bez korišćenja miša, jer nije preterivanje kada se kaže da vam, ako ste ljubitelj rada preko tastature, na ovoj distribuciji miš skoro uopšte neće biti potreban. Od alata za podešavanje sistema na Archbangu postoji bukvalno sve. Tu su obconf, alatka za podešavanje Openboxa, obmenu za uređivanje menija, obkey kao pomoćnik pri konfigurisanju prečica i tintwizard, grafička alatka kojom se podešavanje panela Tint2 pretvara u pesmu. Ovim sitnim alatkama obezbeđena je jednostavnost u podešavanju samog okruženja, što je zadavalo dosta glavobolje kada je Openbox u pitanju. Sa lakoćom se mogu promeniti mnogi aspekti sistema, od samog vizuelnog izgleda, preko prečica na koje ste navikli, pa do programa koje volite da koristite. Kao nedostatak treba pomenuti to što se nije razmišljalo o odabiru drugačijeg rasporeda slova i znakova na tastaturi, pa samim tim za tu namenu ne postoji alatka. Ipak, to se lako da rešiti instalacijom programa axkb.

Ukupni utisak nakon korišćenja ove distribucije je oduševljavajući, bilo da volite raskošna okruženja ili ste ljubitelj minimalizma. Ako ništa drugo, ostaje preporuka da isprobate Archbang i samostalno donesete zaključak. Na osnovu svega što ovaj distro ima da ponudi, verujemo da niko neće ostati ravnodušan.

Nemanja TOBIĆ