Besplatan „vatreni zid”

Surfovanje Mrežom bez nekog vida zaštite sigurno će rezultovati infekcijom računara i kasnijim velikim problemima da se ona neutrališe. Zato je nepisano pravilo da se odmah nakon operativnog sistema instalira i neki antivirusni program. Pošto se u našim uslovima često koriste besplatni antivirusni paketi, mnogi korisnici osim njih nemaju nikakve dodatne opcije vezane za sigurnost (koje su obično implementirane u naprednijim, komercijalnim verzijama antivirusnih paketa). Pri tom obično mislimo na firewall aplikacije, koje često idu u kompletu sa antivirusnim rešenjima. Naravno, postoji ogroman broj takvih samostalnih programa koji će lepo funkcionisati sa svim antivirusima, jer je uostalom njihov cilj isti – zaštita računara.

Autor ovog teksta preferira „glupe” firewall programe, koji ne misle da znaju sve već su „svesni” da mnogo toga moraju da nauče. Upravo ta opcija, sposobnost učenja, često može da predstavlja najvažniju razliku između dobrog i lošeg firewalla. A ako je uz to sposoban da sam analizira potencijalne pretnje i još i besplatan, onda postaje izuzetno interesantan. Upravo takav program je Privatefirewall. Glavna prednost njegovog načina funkcionisanja jeste to što ne zahteva komunikaciju sa serverima koji su negde na Internetu u cilju preuzimanja najnovijih potpisa malicioznih programa. On će sav posao da obavi samostalno korišćenjem specijalnih algoritama za analizu ponašanja softvera, ali i u saradnji sa korisnikom. Međutim, to istovremeno predstavlja i glavnu manu. Zašto? U slučajevima kada naiđe na situaciju za koju ne može da proceni da li je dobra ili loša, Privatefirewall će pitati korisnika šta treba da radi. Ako je korisnik dovoljno stručan verovatno će moći pravilno da proceni situaciju, ali ukoliko se radi o korisnicima koji nemaju mnogo iskustva postoji velika opasnost od donošenja pogrešne odluke. Na sreću, takvih situacija neće biti mnogo. Zahvaljujući ugrađenim algoritmima koji prate ponašanje svakog startovanog programa Privatefirewall će u velikom broju slučajeva sam doneti ispravnu odluku o kakvom se tipu softvera radi (legitimnom ili malicioznom). U programu su implementirane tehnologije za monitoring aplikacija, registracione baze, procesa, anomalija u emailovima i u sistemu. Pored pomenutih tehnologija, Privatefirewall prati i detektuje nekarakteristična ponašanja, ali i neautorizovane načine upotrebe sistema. Pod takvim ponašanjima podrazumevaju se pokušaji pristupa zaštićenim delovima registracione baze ili zaštićenim objektima sistema, pokušaji da se pokrenu novi procesi, pokušaji preuzimanja kontrole nad Windows servisima, pokušaji pristupa Internetu itd.

Za razliku od mnogih zaštitnih rešenja koji nisu u stanju da se izbore sa skrivenim rootkit aplikacijama, Privatefirewall nudi nekoliko načina njihove detekcije. Pored pomenutih izmena koje mogu da naprave u registracionoj bazi, prepoznaće i procese koji su pokrenuti na neregularan način, WinAPI pozive ili izvršne fajlove koji se pokreću a da nisu inicirani na neki od regularnih načina u Windowsu.

Kako sve to funkcioniše u praksi? Iako sve što smo do sada napisali deluje prilično komplikovano, mnoge od pomenutih stvari korisnik nikad neće videti. Za njega je pripremljen pojednostavljeni interfejs, putem kog se sa minimalnim znanjem mogu podesiti svi radni parametri. Glavni meni programa nudi tri osnovne opcije: zaštitu na Internetu, zaštitu u lokalnoj mreži i definisanje sajtova „od poverenja” i sajtova za koje znate da su sigurno maliciozni i da ih treba blokirati. Za prve dve opcije definiše se nivo zaštite koji može da se ostavi na preporučenim vrednostima. Ukoliko imate dovoljno znanja, na raspolaganju vam je i opcija definisanja sopstvenih pravila čekiranjem odgovarajućih opcija, a kod lokalne mreže dozvoljeno je definisanje i adresnog opsega u kojem se nalaze umreženi računari, čime bi se ceo taj opseg smatrao sigurnim. Posebno interesantna stvar za korisnike prenosnih računara jeste mogućnost definisanja različitih profila setovanja. Ovi profili nazvani su Home, Office i Remote profili, što je potpuno nebitno – važno je da možete da postavite tri različita skupa setovanja na istom računaru, koje ćete jednim klikom miša aktivirati kada se nalazite u datom okruženju. Štaviše, ukoliko primeti da se nalazi u drugačijem okruženju (koje je već setovano), program će vas sam obavestiti o tome da želi da aktivira odgovarajući profil. Konačno, u slučaju da brzo želite da izvršite neke promene, postoji i tzv. „semafor”, pomoću kog možete da isključite firewall (zeleno svetlo – dopušta sav saobraćaj), držite ga aktiviranog (žuto svetlo – podrazumevana opcija) ili da zabranite sav saobraćaj (crveno svetlo).

Deo posvećen aplikacijama daje detaljniji uvid u setovanja svakog trenutno aktivnog programa. Izborom određenog programa možete da izvršite dodatna podešavanja do najsitinijeg detalja. Monitor procesa je na prvi pogled veoma sličan prethodno pomenutom delu, a razlika je u tome što su ovde popisani svi procesi koji postoje u bazi programa (bili su bar jednom pokrenuti). Uz to, ovde se za svaku akciju koju je odabrani proces sposoban da obavi mogu definisati pravila, i to dozvola obavljanja operacije, zabrana ili da se svaki put odluka prepusti korisniku.

Moramo da priznamo da Privatefirewall nije najbolji firewall na tržištu. Ipak, od strane Different Internet Experience Ltd., nezavisne kuće koja vrši testiranje firewall softvera, ovaj program se našao na visokom osmom mestu (od 35 testiranih), sa 74 odsto uspešno završenih testova (od ukupno 148 testova). Postoje dva besplatna firewall alata koja su na ovoj listi bolje plasirana od Privatefirewalla, ali mislimo da je jednostavnost korišćenja ipak na njegovoj strani. U svakom slučaju, radi se o korisnom programu koji nudi visok stepen zaštite, te ukoliko nemate nikakav firewall, nije na odmet da probate ovaj.

Branislav BUBANJA