Čitač misli?

Odavno znamo da su visprene programerske glavice sa ovih prostora kadre da načine čuda. Međutim, ono što je kvartet studenata Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin” iz Zrenjanina postigao (sve pod oblandom takmičarskog projekta za nedavno održani Imagine Cup u Poljskoj, gde je osvojena srebrna medalja) graniči se sa naučnom fantastikom. Momci su napravili aplikaciju koja će vam „čitati misli” i omogućiti da računarom upravljate na potpuno drugačiji način – bez upotrebe miša i tastature.

Pre nego što donesete ishitren zaključak i pomislite da je reč o nekakvom über preciznom detektoru laži, nepogrešivom sudiji koji će iz vas izvlačiti najmračnije tajne i potom ih koristiti kao dokaze, dozvolite da vam objasnimo o čemu je reč. Momci su osmislili softver koji dobijene biosignale pretvara u komande i tako omogućava upravljanje računarom. Korisnikovi biosignali „snimaju” se putem specijalnog uređaja čije se elektrode lepe na čelo (glavu) i potom prosleđuju računaru na obradu. Ovakvi uređaji nisu retki na tržištu, a međusobno se razlikuju po broju elektroda koje je potrebno „prikačiti” na glavu korisnika, odnosno osetljivosti koju donose. Program smo testirali putem proizvoda OCZ Technology – NIA (www.ocztechnology.com/products/ocz_peripherals/nia), čija je cena oko 6000 dinara, a koji koristi svega tri elektrode i spada u red osnovnih. Prema rečima autora programa, Neural Communicator je već sada spreman da radi sa bilo kojim srodnim uređajem koji se nalazi na tržištu.

Sigurno smo da vas najviše zanima koja se vrsta biosignala zapravo koristi za komandovanje. Osnovno je pomeranje očiju u levu ili desnu stranu (neurosignal je, naravno, drugačiji za oba slučaja), odnosno stiskanje vilice koje može da bude izvedeno u nekoliko inteziteta (uređaj praktično prepoznaje koliko jako stiskate vilicu). Pored toga, komandovanje može da se obavi i putem alfa i beta EEG talasa, ali je za tako nešto potrebno izuzetno mnogo treninga (podaci govore – i po šest meseci), te uređaj visoke klase koji će uspeti da ih pravilno zabeleži i prosledi računaru na obradu. Za kontrolu očima i pritiskanje vilice potrebno je veoma malo vežbanja – već za pet minuta bićete u stanju da izvedete neke osnovne operacije (na primer da otkucate svoje ime). Naravno, za tako nešto umnogome je zaslužan i sam interfejs programa, ali ćemo o tome detaljnije pisati nešto kasnije.

Treba reći to da ideja vodilja nije bila da se osmisli univerzalni neuralni interfejs koji će se masovno koristiti. Umesto toga, momci su želeli da izrade proizvod koji će ljudima sa disabilitetom omogućiti korišćenje računara. Postoji mnogo pacijenata koji su vezani za krevet ili imaju ograničen nivo motoričkih funkcija i zbog toga ne mogu samostalno da koriste računar. Upravo tu na scenu stupa Neural Communicator, koji svojom unikatnom organizacijom i sposobnostima premošćava taj jaz. Možemo reći da je njegov interfejs podeljen na tri celine, ali je najvažnija ona u sredini koja korisniku nudi izbor opcija. Kako je to izvedeno? Opcije su svrstane u dva reda i nekoliko kolona. Namerno smo upotrebili izraz „nekoliko” pošto njihov broj zavisi od setovanog broja načina na koji će se izdavati komande. Ako je to pomeranje očiju ulevo i stiskanje vilice (istim intezitetom), na ekranu će se pojaviti samo dve kolone. Biranje kolone obavlja se izvođenjem odgovarajuće akcije, dok se biranje redova (uvek ih ima dva) obavlja automatski. Program naizmenično, u jednakim vremenskim intervalima, vrši obeležavanje redova, pa je na vama da preduzmete akciju u momentu kada je označen onaj red koji sadrži potrebnu komandu. Sistem je izuzetno jednostavan za upotrebu i praktično koristi sistem eliminacije i sužavanja izbora. Najbolji primer za to je kucanje slova, gde se vrši konstantno sužavanje izbora biranjem načinjenih grupa. Valja napomenuti to da je moguće koristiti do 10 različitih inputa (načina izdavanja komandi), ali da je za tako nešto potrebno mnogo vežbe. S druge strane, program može da radi čak i sa jednim inputom (pomeranje očiju, na primer), što ga čini upotrebljivim i kod veoma teških oblika invaliditeta. U tom slučaju da biste izvršili ono što je zamišljeno morate mnogo više puta da ponovite ulazne akcije, ali je stizanje do rešenja ipak moguće.

Neural Communicator može mnogo toga. Prvo, tu je podrška za MSN i četovanje, potom surfovanje Internetom, čitanje elektronskih knjiga, korišćenje servisa Bing (i pripadajućih mapa), prelistavanje Facebooka itd. Postoji i mogućnost izgovaranja ukucanog teksta, te integracija sa mobilnim servisima kao što je prijem i slanje SMS poruka. Da bi sve ovo bilo moguće autori su morali da se pozabave integracijom servisa pod programske skute i omoguće njihovo korišćenje na pojednostavljen način. Koristeći ovaj program naravno da nećete biti u mogućnosti da videte sve dostupne opcije, pa čak ni originalni interfejs pojedinačnih ostvarenja, već prilagođenu izvedbu koja odgovara organizaciji i nameni Neural Communicatora. Tu dolazimo do priče o modularanosti. Naime, za pristup različitim servisima i sadržajima program koristi pluginove, a oni su karika koja određuje šta će korisnik moći da radi a šta ne. Na taj način može da se ubaci i podrška za druge društvene mreže, programe za četovanje ili web stranice specifične organizacije (koje podrazumevaju naročit sistem korespodencije za userom). Najlepše od svega je to što će pluginove moći da napiše svako ko je iole vičan programiranju – ovaj deo razvoja programa biće prepušten Open source zajednici i tada treba očekivati pravi bum.

Neural Communicator ostavlja snažan utisak, ali autori ne nameravaju da se ovde zaustave. Planova je mnogo – razmišlja se o implementaciji multimedijalnog plejera, ubacivanju jednostavnog tekst editora, dodatnom razvoju plug-in podrške i tako dalje. Brušenje performansi i buildovanje sadržaja vodi do konačnog cilja, a to je primena programa u realnim uslovima. Mislimo da ne treba posebno isticati to koliko je jedan ovakav program od velikog značaja ljudima sa specijalnim potrebama. On ne samo da daje novu nadu i olakšava put oporavka već izjednačava odnose. Što je najlepše od svega, izuzetno lako se koristi.

Vladimir PISODOROV