Digicell FlipBook 6.08, Pencil 0.4.4b, Plastic Animation Paper 4.0, Toon Boom Animate Pro 7.7.0

Za pravljenje tradicionalne 2D animacije, najpoznatije u obliku crtanog filma, potrebno je mnogo više od običnog papira i olovke. Čitavi studiji snadbeveni profesionalnom opremom danas se mogu zameniti računarom. Specijalizovani softver u najvećem broju slučajeva oponaša tu opremu, pa će se bilo koji iskusniji animator lako snaći u novom okruženju. S druge strane, oni koji su vični radu sa grafikom na računaru brzo će se navići na izgled nekog od četiri programa za izradu crtanih filmova koje predstavljamo u ovom pregledu, s obzirom na to da su u pitanju programi za grafičku obradu koji su prilagođeni ovom specifičnom procesu. Detaljniji prikaz jednog ovakvog programa daćemo već prilikom pregleda prvog kandidata sa testa. Imajte na umu to da u tabeli nisu prikazane sve mogućnosti programa, već samo one koje su pogodne za uporedno prikazivanje, dok je za detalje potrebno pročitati ceo tekst.

Digicell FlipBook 6.08

Program se sastoji od dva glavna prozora, od kojih je jedan rezervisan za crtanje a drugi za Xsheet. Xsheet (exposure sheet) sadrži informacije o celoj sceni sa kojom radite i izdeljen je na polja poput šahovske table. Pri tome, svaka kolona odnosi se na poseban lejer po kom crtate, to jest na poseban list papira. Najbolje je da na svakom listu držite posebnog junaka jer ih tako možete odvojeno pomerati. U zavisnosti od složenosti junaka, pogodno je da različite delove tela držite na posebnim papirima kako biste ih lakše animirali. Crtani film počinje da se prikazuje od vrha table naniže, tako što prolazi kroz sve kolone, sa polja na polje u kojima se čuvaju crteži koji čine animaciju. Sledeće polje jedne kolone predstavlja isti papir, ali sa promenjenim crtežom, što je dalji iskorak ako radimo animaciju kretanja. Dakle, kolone su papiri, a redovi su frejmovi animacije. Kada kliknete na bilo koje polje na tabli, na ekranu za crtanje će se prikazati papir iz tog polja. Ovo je vrlo slično timelineu u bilo kom programu za animaciju ili montažu. Polja na tabli predstavljena su thumbnailovima, što omogućava brz pregled svih sličica koje čine animaciju. Rad sa frejmovima odlično je rešen, tako da se oni mogu lako mogu duplirati, vezivati (tako da se promene na jednom frejmu odraze i na drugi) i slično. Svaki od opisanih programa ima važnu osobinu da se frejmovi mogu trenutno listati u bilo kom smeru, jer animatori moraju stalno da proveravaju kako izgledaju izmene koje prave u animaciji. Ova tehnika poznata je po imenu scrubbing i potiče od brzog listanja papira na blokčetu, što ste verovatno i sami imali prilike da isprobate u osnovnoj školi.

U vezi table potrebno je naglasiti to da su papiri poređani jedan preko drugog kao na stolu. Krajnji desni papir na tabli biće na dnu, i on se uvek uzima kao papir na kom je nacrtana pozadina. Pozadina je obično ista u svim frejmovima do kraja scene. Papir levo od njega naziva se prednji i sadrži objekat na sceni kao što je naš junak. Svaki sledeći papir levo od pozadinskog računa se kao da je na nivou iznad i, logično, potrebno je da bude providan svuda osim na samom junaku da bi se video papir ispod. Posle papira sa junakom, sledeći papir može sadržati neki crtež koji je ispred svih, kao što je drvo postavljeno blizu kamere. Dovoljno je da pozadinski i ovaj papir pomeramo u neku stranu različitim brzinama pa da dobijemo lep utisak kretanja, pri čemu se bliže stvari kreću brže, a dalje sporije.

Pošto se radi o kompjuterskom programu, nije čudno to što se skroz levo od svih papira ubacuju „papiri” koji sadrže zvuk, odnosno muziku. Radi se o zvučnom zapisu koji može biti fajl sa kompjutera, a njegovo postavljanje na tablu je vrlo praktično jer tačno možete čuti u kom se frejmu crtanog filma čuje koji zvuk. Ovo je posebno praktično za sinhronizaciju govora.

Glavni prozor programa jeste ekran na kom se nalazi crtež na trenutno izabranom papiru, odnosno koloni na tabli. Papire ćemo zvati lejerima (slojevima), jer je upravo to naziv koji se odomaćio u grafičkim programima. Pošto ćete verovatno imati više lejera, neke možete isključiti da ne bi pravili gužvu na ekranu dok crtate, a nakon rada ih ponovo uključiti da biste videli sve elemente scene. Pored uključivaja različitih lejera, veoma je bitna simulacija stola sa pozadinskim osvetljenjem koju koriste animatori, što se u engleskom žargonu zove onion skin. U klasičnoj animaciji jače svetlo koje izbija iz lampe ugrađene u osnovu stola probijaće nekoliko slojeva papira ispod onog na kom radite. Jasno je da je ovo vrlo bitno, jer omogućava da vidite i nekoliko crteža unazad (ili unapred) i na taj način dobijete osnovu za rad na sledećem crtežu u nizu. Pored ekrana za crtanje nalaze se palete alata. Najvažnije su one koje se tiču crtanja. Ne treba posebno naglašavati to da svi programi podržavaju rad sa grafičkom tablom, koji mi preporučujemo. Od alatki su prisutne olovka, četkica, kantica i ostale standardne alatke, kao i njihove modifikacije (crtanje geometrijskih oblika, teksture koja simulira finoću papira po kom crtate, gradijent ili tekstura kod bojenja...). Navedene mogućnosti mahom su zajedničke i za ostale programe koje ćemo imati na opisu.

Bojenje se obavlja na klasičan način, četkicom ili kanticom, s tim što treba imati u vidu to da u FlipBooku (u daljem tekstu FB) svaki lejer može da ima svoju paletu boja. One se izdvajaju u nekoliko polja (do 256 polja, dok se boje biraju iz palete od 16 miliona), što je praktično za korišćenje, a broj je više nego dovoljan s obzirom na to da se radi o crtanom filmu. Promena boje u paleti automatski menja boju na papiru, bez potrebe za ponovnim bojenjem. FB je karakterističan po tome što njegova kantica ima neke neobične mogućnosti koje mogu drastično da ubrzaju proces crtanja. Na primer, držanjem miša i prevlačenjem kantice automatski se popunjava svaka bela površina koju dodirnete. Zatim, program omogućava da jednim klikom miša na mesto na kom se nalazi strelica kanticom popunjavate beline i na više sledećih frejmova, što je zgodno u slučaju da naš junak na tim frejmovima ostaje na približno istoj lokaciji. Još jedna izuzetno korisna opcija jeste automatsko popunjavanje sitnih razmaka između linija kako bi se površina mogla obojiti kanticom. Kako to funkcioniše? Potrebno je pritisnuti taster ’Esc’ ako je došlo do „izlivanja” boje. To ukazuje programu na to da pronađe „rupu”, zakrpi je i ponovo oboji površinu. Autofill je opcija koja će sve preostale zatvorene površine na crtežu obojiti bojom najbliže obojene površine, čime se efektno popunjava mnoštvo sitnih izdvojenih površina.

Podrazumeva se da četkicom bojimo crtež, tako da će ona uvek slikati ispod linije povučene olovkom. Za razliku od nje, alatka Trace zamišljena je tako da izvlači fine linije sa grubog pomoćnog ili skeniranog crteža. Ona će slikati samo po već postojećim linijama.

Pomeranje pozadina u više ravni radi se alatkom kamere. Kameru treba da vežemo za lejer, nakon čega komandama za kameru pomeramo taj lejer. To u praksi izgleda kao da pomeramo sam lejer a ne kameru, a alatke koje imamo na raspolaganju su translacija, rotacija i zumiranje. Svaki put kada izvršimo neku od ovih akcija, na tabli se u frejmu na kome se nalazimo stvara tzv. ključ, poznat kao keyframe. Za bilo koje pomeranje potrebna su najmanje dva ključa. Program automatski pravi međufrejmove, a moguće je numerički odrediti „mekoću” puta (ubrzanja, odnosno usporenja ovog pomeranja na njegovom početku ili kraju, kako se ne bi uvek kretao konstantnom brzinom). Ako za pomeranje imamo najmanje tri različita keyframea, program može da aproksimira kretanje po krivolinijskoj putanji. Više lejera možemo zakačiti na isti „peg”, odnosno kameru, što je termin pozajmljen iz tradicionalne animacije kada se više papira „kačilo” na istu „nožicu” („štift”). Pomenimo još i opciju blurovanja (zamućivanja) lejera, kojom, na primer, ističemo fokus kamere nekog drugog lejera.

FB se ističe odličnom podrškom za prebacivanje crteža iz papirnog u digitalni oblik ukoliko pravite animaciju tradicionalnim putem. Uz pomoć web kamere možete slikati papire u slučaju kada vam je bitnije da brzo vidite rezultat rada od kvaliteta crteža. Takođe, na ovaj način može se raditi stop-motion animacija, i tu će znatno pomoći onion skin opcija. Snimak možete smestiti u pozadinski lejer kao pozadinu „crtanog” filma ili ga iskoristiti za rotoskopiju. Glavna snaga programa je u skeniranju zato što se proces može automatizovati, u smislu da će svako skeniranje uneti sliku u frejm po pravilima koja vi odredite. Od svih verzija na testu samo Pro verzija programa FB automatski pronalazi standardne „nožice” na papirima i uzima ih u obzir prilikom kreiranja Xsheeta.

Interesantno je to da FB dolazi sa paletom sličica koje olakšavaju sinhronizaciju govora. Radi se o usnama u različitim pozama kojima odgovaraju različita slova, pa tako možete na brzinu proceniti koji se izraz usana nabolje poklapa sa izgovorm vašeg junaka. Ako gotove usne ne želite da zadržite, što je logično, njihov oblik će vam pomoći pri crtanju sopstvenih. Od dodatnih opcija ističemo još opciju Boomerang koja vaše lejere prebacuje u eksterni program za grafičku obradu i automatski ažurira sliku po završetku rada. Takođe, program može da učita vremensku liniju i animaciju iz Maye, kojoj možete menjati keyframeove i dodavati skice koje će se vraćanjem u Mayu prikazati na posebnoj površini.

Pencil 0.4.4b

„Najlakši” igrač na testu ističe se kao open source projekat, dakle besplatan, i može se instalirati na operativnim sistemima Windows, Linux i MacOS X. Glavni elementi programa, recimo alatke za crtanje, onion skin i Xsheet koji „ide” s leva na desno i podseća na standardni timeline, slični su onima u FB-u. Naravno, sada možemo videti sve prednosti „skupog” FB-a. U Pencilu nema automatskog detektovanja rupa prilikom bojenja. Lejeri se ne mogu vezati za različite nožice tako da pomeranje kamere pomera sve lejere odjednom. Rad sa timelineom je siromašniji, pa je i scrubbing otežan jer ne postoji mogućnost preskakanja dupliranih frejmova. Čak ne postoji ni preview zvuka, što znatno otežava sinhronizaciju govora, a prilikom snimanja animacije zvuk se uopšte ne eksportuje. Takođe, frejmovi su lišeni thumbnailova, a nije moguće ni privremeno ograničiti segment animacije koji će da se ponavlja, što nas pri reprodukciji tera na čekanje u dužini trajanja celog timelinea. Trajanje frejma možemo produžiti na više frejmova, ali ga ne možemo i duplirati, već je za taj posao neophodna selekcija, kao i ’Copy-Paste’ procedura. Nema podrške za skeniranje niti načina da se brzo proizvedu neki efekti poput glowa.

Međutim, Pencil ima svoje adute. Za razliku od FB-a, koji je u potpunosti rasterski program, Pencil ima i neku vrstu vektorskog lejera. Crtani filmovi zahtevaju veoma čiste linije, što je znatno olakšano pretvaranjem linija u vektorsku formu. Obično crtači na jednom lejeru skiciraju grubo olovkom, a zatim preko njega na novom lejeru izvlače fine linije. Za razliku od FB-a, u Pencilu možemo fine linije izvući na vektorskom lejeru. Naravno, po želji možete da se zadržite i na rasterskoj slici sve vreme, jer crtanje olovkom više ističe karakter umetnika, a u nekim slučajevima želimo i da se vidi tekstura otiska. Standardne alatke za crtanje menjaju se u zavisnosti od lejera na kom radimo. Četkica i olovka na rasterskom lejeru imaju standardne opcije debljine i providnosti (ne i teksture), dok se za vektorski lejer one mogu koristiti za skiciranje i ne prikazuju se u animaciji. Takođe, mogu se koristiti kao nevidljive linije za ručno popunjavanje rupa prilikom bojenja površine kanticom ili onda kada ne želimo da imamo liniju druge boje između obojenih površina i kada senčimo objekat. Za crtanje na vektorskom lejeru koristi se posebna olovka, pri čemu se konačni oblik deli na tačke kojima ga možemo dalje deformisati. Nažalost, bojenje kanticom na vektorskom lejeru vrlo je loše urađeno i često treba ponoviti proceduru dok algoritam ne proradi. Kamera pravi interpolaciju između frejmova, ali nema mogućnost pravljenja krivolinijskog puta ili podešavanja mekoće kretanja. Na sreću, nemamo ograničenje po pitanju broja lejera. Celokupan interfejs je na jednom ekranu, lak je i praktičan za upotrebu.

Plastic Animation Paper 4.0

Ovaj program je u sličnom cenovnom rangu kao i FB. Plastic Animation Paper (u daljem tekstu PAP) je, međutim, program specijalizovan samo za animaciju. To znači da ćete bojenje morati da radite u nekom eksternom programu pošto ste prethodno eksportovali frejmove. Isto važi i za montažu. Ako ste pročitali naša zapažanja o prethodna dva programa, dovoljno je da vidimo šta novo donosi PAP, imajući u vidu to da su osnovne opcije na približnom nivou koji nudi FB.

Najznačajnija novina koju uvodi PAP jeste pravljenje cutouta. To su isečci nastali od bilo kog dela crteža u nekom frejmu koji se mogu nezavisno koristiti i prebacivati na druge frejmove. Na ovaj način lako se postiže tzv. Squash & Stretch tehnika, jer PAP nad isečcima dozvoljava vršenje transformacija kao što su razvlačenje, rotiranje, zumiranje i slično. To vas u velikom broju slučajeva lišava potrebe za bilo kakvim crtačkim intervencijama i omogućava brzo pravljenje pokreta kao što su rotiranje ruke, istezanje, povećavanje očiju kada je junak zaprepašćen i sličnih ekspresija. Nažalost, Cartoon Network je tipičan primer kako današnja hiperprodukcija preteranim korišćenjem ovih tehnika čini da svi crtani filmovi imaju sličan izgled i animaciju. Pri korišćenju isečaka niste ograničeni na jedan frejm, već je moguće prekopirati facijalnu ekspresiju ili ciklus hodanja i ponavljati ga svaki put kada vam odgovara.

Svaka radnja u programu svedena je na nivo ikonice. Ove ikonice mogu se grupisati po menijima, tako da svaki korisnik može da napravi okruženje shodno svojim potrebama i afinitetima. Dizajn PAP-a je neobičan i lepši je od prethodnih programa. Postoji elegantan hot meni preko kog je lako pristupiti vama važnim opcijama, tako što iz pozicije miša povučemo liniju ka nekoj od opcija koje su razvrstane oko centra strelice (kao u Mayi).

Grubo skiciranje u PAP-u je rešeno na jedinstven način, korišćenjem tzv. plave olovke. Nakon grubih skečeva u frejmovima, preko plave olovke prelazite crnom kako biste formirali preciznije oblike. Plave linije lako se uklanjaju, a crne se opet mogu pretvoriti u plave za konačnu, završnu obradu, u kojoj preko crteža treba opet preći crnom linijom, dodajući pri tom izraz lica i druge fine detalje. Postoji poseban pozadinski layout lejer koji je zamišljen kao pomoćni lejer na koji možete staviti pozadinu, dizajn junaka u stojećem položaju ili bilo koji referentni materijal koji će vam pomoći prilikom stvaranja predstave o tome šta sve treba da se nalazi na sceni.

Pro verzija omogućava rotitanje, pomeranje i zumiranje ekrana kao papira na stolu kako biste crtali pod vama lakšim uglom (Pencil ima slične mogućnosti u rudimentarnijoj formi). S druge strane, pored navedenih, tek se Pro verzija odlikuje dodatnim lejerima. Time se pruža mogućnost za rad sa više karaktera i, u nedostatku kamere, omogućava neki vid montaže. Nedostatak pravih lejera je kompenzovan i u nekim segmentima pozitivno pojednostavljen tehnikom layouta i plave olovke, kao i podelom junaka na manje jedinice preko cut outa koji se mogu transformisati, barem kada govorimo o animaciji jednog lika. Samo Pro verzija dozvoljava eksport filma u visoku rezoluciju do 4000 piksela, dok ostale podržavaju NTSC, PAL i slične rezolucije. PAP nema podršku za napredno skeniranje, ali uvek postoji rezervna varijanta skeniranja u spoljnom programu i učitavanja numerisanog niza slika u frejmove. Prečice poput onih iz DeLuxe Painta obradovati će sve one koji se sećaju hit programa sa Amige, ali moramo istaći to da PAP izgleda kao da nije prilagođen radu sa monitorima visoke rezolucije, pa je veliki broj opcija previše sitan. PAP poseduje najbolji onion skin sistem od ova tri programa i u njemu je pravo uživanje podešavati providnost i ponašanje svakog frejma.

Toon Boom Animate Pro 7.7.0

Šta reći za ovog teškaša? Samo opis njegovih naprednih opcija ne bi stao u ovu rubriku našeg časopisa. Za početak pomenimo crtanje i editovanje vektorskih objekata preko Bezijeovih krivih, čiji oblik između segmenata možete modelovati pomoću dve tangente, poput Pen Toola u Photoshopu ili Illustratoru. Četkice možete sami kreirati, takođe i njihove teksture, iako ne baš na nivou Photoshopa. Ako govorimo o interpolaciji kretanja nekog lejera, cutouta i slično, mekoća se može najfinije podesiti preko grafičkog prikaza u kome se preko krivih podešava odnos brzine u jedinici vremena. Svaki lejer može se pokretati po proizvoljno iscrtanoj putanji koja se može napredno editovati, tako da nema te interpolacije na koju ne možemo uticati. Cutout isečci mogu se grupisati u tzv. simbole i čuvati u biblioteci, ali ono što smo hteli da pomenemo zapravo je hijerarhijsko slaganje isečaka jedan iznad drugog, pri čemu se oni povezuju poput kostiju (bones) u programima za 3D modelovanje. Isečak koji je preko drugog isečka, kao što je, na primer, podlaktica u odnosu na nadlakticu, površinu će pametno iseći i podebljati linijom tamo gde se isečci preklapaju, tako da se automatski dobija prevoj na savijenoj ruci, a ne linija koja preseca celu nadlakticu. Ovako vezani isečci mogu se pokretati principom inverzne kinematike i na taj način stvoriti savršeno prirodni pokreti. U prevodu, ako spojite kuk sa skočnim zglobom i pomerate nogu uvis, koleno će se savijati u zavisnosti od položaja noge kako bi ona došla u prirodan položaj. Tehnike Squash & Stretch se podrazumevaju. Svim objektima moguće je na lak način dodavati razne specijalne efekte – od osvetljavanja, senki, maski iza kojih se neki objekti neće prikazivati i slično. Ništa manje nije važna ni mogućnost morfinga objekata, što može poslužiti, na primer, za animaciju vijorenja zastave.

Uz sve navedeno stiže prava poslastica u vidu 3D kamere. Naime, moguće je napraviti pravu 3D scenu u obliku sobe, u kojoj lejere postavljate po različitim dubinama i ivicama scene. Podrazumeva se frontalan pogled na ovakvu scenografiju, jer se ipak radi o 2D programu, ali se pažljivim korišćenjem uspešno može vršiti i rotacija „sobe”. Pomeranjem i zumiranjem kamere svi lejeri će se kretati u zavisnosti od svoje udaljenosti, što je naročito efektno za višeravansku pozadinu. Wow efekat i ušteda vremena pri korišćenju ove mogućnosti su jasni, jer mi ne moramo da brinemo o tome da li smo vezali različite lejere za različite „nožice”, koje biste u tom slučaju morali sami da pomerate odokativnom metodom.

Nažalost, većina naprednijih metoda dostupna je tek u Animate verziji programa. Profesionalna verzija donosi poseban ekran nalik hipergrafu u Mayi, u kom više ne baratate scenom u standardnom prozoru, već hijerarhiju i povezanost svih komponenti scene (efekata, lejera...) definišete u velikom grafu svih komponenti. Pro verzija omogućava i automatsko prepoznavanje položaja usana na osnovu zvučnog fajla.

• • •

Svaki program ima svoje prednosti i mane, a nedostatak neke opcije može se simulirati postojećim alatkama, tako da pravi izbor najviše zavisi od vaših ličnih potreba. Čak je i besplatni Pencil, iako nema nekih naprednijih opcija, sasvim dovoljan da na tradicionalan, znatno olakšan način, od nule završite ceo crtani film (od crtanja, preko bojenja, do montaže). Njegova najveća mana jeste smešna kontrola zvuka, a prednost je to što podržava i rasterski i vektorski prikaz. FB ceo ovaj proces podiže na viši nivo, ali samo u rasterskoj formi. Najpre ga preporučujemo onima koji i dalje rade animaciju na stolu, koju zatim žele da skeniraju i obrađuju na računaru. Takođe, smatramo da FB ima najbolji odnos cene i kvaliteta s obzirom na to da je, za razliku od PAP-a, sposoban da iznese ceo proces rada na crtanom filmu od početka do kraja, uz mnoge olakšice u radu. PAP je specijalizovan samo za animaciju i, mada ima efikasnu tehniku crtanja plavom olovkom, tek u profesionalnoj verziji omogućava korišćenje više lejera. Za bojenje i montažu biće vam potrebni drugi programi, pa zbog toga on ne dobija našu preporuku. Jedina važna prednost koja je na strani PAP-a jeste mogućnost transformacije isečaka. Toon Boom je nesumnjivi pobednik takmičenja, barem što se tiče strahovito dobre kontrole nad svim aspektima animacije, ali po ceni koju će malo ko moći sebi da priušti. Program dolazi u nekoliko verzija, pa je poželjno da se sami obavestite o svim mogućnostima i eventualno se odlučite za neki od jeftinijih paketa. Imajte u vidu i to da vreme potebno za savladavanje svih njegovih opcija nije nimalo kratko.

Ognjen POPOVIĆ

	Digicell FlipBook 6.08			Pencil 0.4.4b	Plastic Animation Paper 4.0			Toon Boom Animate Pro 7.7.0
Verzije	Lite	Studio	Pro		Free	Home	Pro	Studio	Animate	Animate Pro
Osnovni podaci o paketima
Windows	Sve verzije, 256 MB RAM-a			XP/Vista	2000/XP			XP/Vista Pentium 4, 512 MB RAM-a, 128 MB VRAM-a
Linux	■			Ubuntu/ArchLinux	Linux i386			■
Mac OS	X 10.4 (Tiger), G3+ ili Intel procesor			Power PC Mac OS X 10.3.9/ Intel Mac OS X 10.4+	■			X 10.4 (Tiger), Power Mac G5, 512 MB RAM-a
Veličina / veličina na HD-u (MB)	6,64 / 20,4			5,42 / 12,9	5,02 / 14,9			256 / 386
Probni Period	vodeni žig			-	-	ne­mo­gu­ćnost sni­ma­nja ra­da		vodeni žig, 540x540 rezolucija
Cena	100 dolara	300 dolara	700 dolara	bes­pla­tan	bes­pla­tan	100 evra	695 evra	329 dolara	700 dolara	2000 dolara
Adresa	di­gi­cel.net/in­dex.htm			www.pen­cil-ani­ma­ti­on.org	www.pla­stic­ani­ma­ti­on­pa­per.dk			www.toon­boom.com/ma­in
Pregled važnijih karakteristika
Rasterski prikaz	■			■	■			■
Vektorski prikaz	■			■	■			■
Xsheet/Timeline	■ / ■			■ / ■	■ / ■			■ / ■
Lejeri	2	6	100	neograničeno	■	■	6	neograničeno
Onion Skin	■			■	■			■
Detektovanje prekinute linije	■			■	■			■
Cut Out	■			■	■	■	■	■
Import/eksport sekvence slika/animacije	■			■	■	■ / ■	■ / ■	■	■	■
Capture kamerom	■			■	■			■	■	■
Skeniranje	■			■	■			■	■	■
Importovanje	BMP, TGA, JPG, PNG, TIF, PICT (Mac), AVI, Wav, MP3, AIF			BMP, JPG, PNG, WAV	samo nativni format	CUT, TGA, PNG, GIF, JPG, TIF, PSD, BMP, WAV		MOV, SWF, PDF, AI, BMP, WAV, AIF, MP3
Eksportovanje	BMP, TGA, JPG, PNG, TIF, PICT (Mac), AVI, MOV, GIF, HD rezolucija (Pro)			BMP, JPG, PNG, SWF, MOV (Mac)	JPG, AVI	CUT, TGA, PNG, GIF, JPG, TIF, PSD, BMP, ,AVI, MOV (Mac), HD rezolucija (Pro)		MOV, FLV, SWF	MOV, FLV, SWF, HD rezolucija