Seća li se iko davne ’96. i Sierrinog hita Birthright? Bio je u pitanju koktel sa jednom trećinom primitivne geopolitike, jednom trećinom taktičkih manevara a la Total War i jednom trećinom RPG instanci. Sve to bilo je lepo zamotano u AD&D postavku i ostvarilo je solidan profit. Deset godina kasnije, Akella nam je podarila Age of Pirates, igru sličnog hemijskog sastava, ovog puta u okruženju ruma, mačevanja, papagaja i poveza za oči. AoP je bio kompleksna igra, vrlo dobro prihvaćena od strane publike. Danas pred nama stoji Age of Pirates 2: City of Abandoned Ships, poslednji u nizu duhovnih nalednika Sea Dogsa, koji se umnogome razlikuje od svojih prethodnika, ali ipak i dalje sledi osnovne postulate koje su oni postavili.

Po startovanju igre dočekaće vas intro, sa veoma neprijatnom i nepiratskom numerom u pozadini, koji nema apsolutno nikakve veze sa igrom, ako se izuzmu crteži pirata. Kada započnete igru, dolazite do ekrana za izbor lika, gde vam na raspolaganju stoje tri klase (trgovac, avanturista i mačevalac) i četiri zemlje (Engleska, Francuska, Španija i Holandija). Dok izbor klase određuje raspodelu poena, izbor matične države određuje ostrvo na kojem ćete započeti igru. Pored toga, moguće je podestiti i težinu, koja je podeljena na skoro celih deset nivoa, kao i različite opcije vezane za mehaniku igranja.

Nakon veoma, veoma kratkog tutorijala na temu mačevanja, prepušteni ste sami sebi. Odsustvo tutorijala osetno smeta, što je velika mana, a nadoknađivaćete ga ili usputnim učenjem ili iščitavanjem postavki kontrola. Mehanika igre svodi se na tri različite etape: pešačenje, plovidba i pomorske borbe. Ono što je zajedničko za ove tri faze je izuzetno nakaradan upravljački sistem. Pešačenje se odvija u trećem licu, uz pomoć poprilično čudnog kombinovanja tastature i miša i iritantne polufiksirane kamere. Borba je previše uprošćena da bi ova faza mogla da nosi epitet „RPG”, čak i pored uvođenja sopstvenog sistema primarnih osobina (P.I.R.A.T.E.S – Power, Impression, Reaction, Authority, Talent, Endurance, Success). Tokom borbi prsa u prsa lako se može dogoditi da ušinete mozak u pokušajima da naterate protagonistu da se kreće kako vi želite. Takođe, u ovoj fazi obavljaju se svi poslovi opravke i opremanja broda (kako zalihama tako i posadom). Jedna od korisnih stvari koja je izbačena u odnosu na prvi deo jesu uzvičnici iznad NPC-jeva s kojima može da se ostvari neka korisna konverzacija, tako da ćete previše vremena provoditi u besomučnom zapodevanju razgovora sa svakom osobom na koju naletite na ulici. Svako ostrvo u igri sastoji se od nekoliko hot-spotova između kojih možete cirkulisati pomorskim putem ili, pak, pešice kroz monotonu i linearnu džunglu sa ponekom pećinom.

Sledeća faza je plovidba, koja se nadgleda iz ptičije perspektive, sa mogućnošću zumiranja verno preslikane mape ostrvâ Karipskog mora. Veselo ćete skakutati od ostrva do ostrva u potrazi za plenom i/ili prljavim poslovima koje svi drugi izbegavaju. Tokom plovidbe moći ćete da se zaustavljate radi komunikacije sa drugim brodovima prijateljskih flota ili radi borbe sa neprijateljem, ali ćete naletati i na random encountere, koji variraju od napada pirata do nesuvislih oluja za koje je samo potrebno sačekati da se stišaju ne radeći ništa.

Na kraju, tu su i pomorske bitke, koje sadrže sve elemente koji su im potrebni. Pošto se ustremite na plen i agilno mu priđete s boka, vreme ja da ospete paljbu po njemu. Za to će vam na raspolaganju biti četiri tipa municije, od kojih je svaki pogodan za nešto (dramlije za jedra i posadu, bukagije za jarbole itd.). Kada dovoljno oštetite nesrećnog protivnika ili ostanete bez municije, vreme je za konačnu fazu napada u kojoj ćete izvršiti ukrcavanje na neprijateljsko plovilo, masakrirajući pritom preostale članove posade. Nakon uspešne bitke, pobeđenog kapetana možete regrutovati kao svog oficira.

Sve u svemu, mehanika je zadržala veliku količinu kompleksnosti svog prethodnika, uz poneku promenu nagore (pojednostavljivanje). Sav mikromenadžment, trgovina, i egrutovanje i dalje su prisutni.

Igra nema priču u konvencionalnom maniru već je potpuni sandbox, a nit fabule grade upravo zadaci koje odrađujete i poznanstva koja sklapate. Jedini podatak koji dobijate na samom početku jeste da ste izgubili pamćenje usled povrede.

S vizuelnog aspekta, naslov Age od Pirates 2 je maltene identičan svom prethodniku. Rađen je u istom engineu, a najdrastičnije promene doživeo je korisnički interfejs. Mapa arhipelaga izgleda primamljivo, dok su reljefi osrednjeg kvaliteta i previše monotni. Šuma na svakom ostrvu izgleda isto, dok se gradovi uglavnom razlikuju samo po frakcijama. Takođe, i enterijeri su unificirani, tako da kad posetite jednu kafanu, videli ste ih sve. Modeli likova su rogobatni i nema dovoljno različitih.

Zvučna komponenta igre nije impresivna i sastoji se od poprilično loše glasovne glume (ponekad se čini da je u opticaju bilo samo dvoje glumaca, po jedan za svaki pol) i muzičke podloge varirajućeg kvaliteta.

Zagriženim fanovima ovog tipa igara City of Abandoned Ships će se nesumnjivo svideti, naročito ako su spremni da zažmure na estetski aspekt, ali su šanse da ova igra privuče novu publiku žanru veoma male.

Pavle ĐORĐEVIĆ