Razglednica iz Albanije

Internet i druge komunikacije po sasvim drugačijem modelu

Retko je to da ljude iz naših krajeva put nanese u Albaniju. O ovoj zemlji kod nas se malo zna i još kruže vicevi o totalnoj zaostalosti iz vremena komunizma.

Nakon pada komunističke diktature, zemlja je zapala u neku vrstu anarhije sa izraženim pojedinim vrstama kriminala. Kada se država koliko-toliko stabilizovala nakon više od decenije, ostala je ipak slaba.

Kao rezultat svih ovih dešavanja, u oblasti telekomunikacija država nije štitila svoj Telekom, već je svako radio šta je hteo i umeo. Danas u Albaniji ne postoji nikakav monopol u oblasti telekomunikacija i korisnicima je dostupan širok spektar usluga.

Pored državnog Telekoma, koji je jedini pravi provajder klasične fiksne telefonije, postoje i tri operatera mobilne telefonije (AMC – Cosmote, Vodafone i odnedavno Eagle – turski kapital). Postoji više od deset TV kanala (bar u Tirani), ima i IPTV-ja, a viđeni su i bilbordi sa skraćenicom HDTV...

Kako je nama u ovoj priči pre svega zanimljiva ponuda Interneta, treba reći da provajdera ima više od deset, prema nekim pregledima dostupnim na Internetu. S obzirom na nizak stepen penetracije fiksne telefonije i svetski trend širokopojasnog Interneta, ADSL pristup je jedno od popularnijih rešenja. U upotrebi je i optička veza direktno do korisnika, dok bežična rešenja nisu toliko popularna. Da budemo precizni, u Tirani možete naći dosta SSID-ova, čak neki restorani i kafići u centru imaju hot spotove za svoje posetioce, ali ne postoji ozbiljan sistem poput WiMax rešenja (navodno niko nema dozvolu za taj opseg).

Sistem distribucije internet veza dodatno objašnjava razlog nepopularnosti bežičnog prenosa. U Tirani svaki provajder postavlja sopstvenu žičnu infrastrukturu. Kako to izgleda? Pogledajte na slici! Provajderi imaju svoje POP (Point Of Presence) tačke na određenim lokacijama sa sopstvenom opremom. Odatle do krajnjeg korisnika razvlači se bakarna žica po banderama sporednih uličica sa ostavljanjem malo rezerve prilikom svakog povezivanja na banderi ili na samom objektu korisnika. Kroz tu žicu putem ADSL standarda korisniku se pušta željena brzina, pa tako možete uzeti i simetričnu vezu određene brzine, jer provajder u potpunosti ima kontrolu nad brzinom. Za zahtevnije korisnike na isti način se razvlači i optički kabl, koji pravi malo više problema od bakarnog zbog nemogućnosti savijanja po želji.

Kada namolite provajdera da vam konačno sprovede infrastrukturu (tamo su svi poslovno opušteni i morate da ih jurite za svaku obećanu stvar) i isporuči željenu opremu, imate mogućnost upotrebe Interneta, ali i određene dodatne usluge poput VoIP telefonije, koju većina provajdera nudi zajedno sa brojevima u okviru albanske numeracije.

Sticajem okolnosti, svrha mog boravka u Tirani u dva navrata bilo je povezivanje mreže male firme na Internet i podešavanje sopstvenog mail servera. Da bi to sve bilo moguće, neophodno je bilo od provajdera tražiti fiksnu IP adresu i podešavanje reverznog DNS-a. Srećom, podešavanje parametara DNS-a za mail server odvijalo se u nekoj tabeli na „trulom Zapadu”. S obzirom na to da je firma menjala i lokaciju, imao sam posla sa dva provajdera. Prvi je obezbedio simetričnu ADSL vezu brzine 512 Kbit/s za poslovnog korisnika (nakon višednevnih urgencija), tako da nije bilo problema sa agregacijom, na šta se inače privatni korisnici u Tirani žale. Fiksna IP adresa nije bila problem, ali je problem predstavljao naći pravi tip rutera (da ima NAT i port forwarding), dok je reverzni DNS relativno brzo podešen.

Drugi provajder je obezbedio optičku vezu slične brzine sa VoIP brojevima. Fiksna IP adresa ubrzo je nameštena, ali je reverzni DNS i nakon više od mesec dana ostao enigma za njih. Procedura podnošenja zahteva RIPE sa njihovim setovanjima traje oko dva sata, ali ljudi ovog provajdera ne poznaju dobro ovu proceduru, a ostali su tvrdoglavi i pored intervencije nekih tehničkih autoriteta iz sedišta firme na „trulom Zapadu”. Povrh svega toga, veza radi lošije nego prethodna ADSL konekcija, jer se često prekida na desetak sekundi do nekoliko minuta...

Dakle, albanski tenk iz vica znatno se modernizovao, ali ostaje problem obučenosti posade. Na tome će morati još mnogo da rade, kao i na državnoj regulaciji čitavog sektora.

Dušan DINGARAC