Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da li je MPL3D Solar System jednostavna igra, demo koji pokazuje 3D mogućnosti grafičkih kartica, efektan skrin-sejver ili neka vrsta interaktivne multimedijalne enciklopedije. Zašto ovo kažemo? Jednostavno, ovo ostvarenje sadrži od svega pomalo i veoma je teško razgraničiti kom jatu pripada. Od svih definicija možda je najbolja ona koju su dali sami autori programa – MPL3D Solar System je, po njima, interaktivni 3D simulator svemira koji korisnicima omogućava da proputuju Sunčevim sistemom (i ne samo njim), vide važna nebeska tela i usput nauče ponešto o zakonitostima koje vladaju u bespućima vakuuma.

U procesu kreiranja virtuelne vaseljene autori su koristili realne podatke, tako da su sva tela predstavljena baš onako kako izgledaju i u stvarnosti. Baza podataka obuhvata preko 10.000 objekata (planete, komete, nebule, sazvežđa, pulsari...), rasprostire se na šest galaksija i sadrži oko 1000 orbita. Orbite su jedan od glavnih „motiva” programa, pošto je korisniku ostavljena mogućnost da izbliza (baš kao da je u nekakvom svemirskom brodu) proučava zakonitosti koje važe za posmatrano telo. Autori su implementirali pregršt komandi putem kojih se može kontrolisati kamera, ali i uključivati/isključivati dodatne informacije. Trebaće vam dosta vremena pre nego što pohvatate konce – to je sigurno. Podaci koje možete videti na ekranu nisu preterano bogati i pre bi se moglo reći da su informativnog karaktera. Tako se za planete, na primer, može videti grafički predstavljena orbitalna putanja/pripadnost sazvežđu, pročitati koliki je prečnik, koliko traje orbitalni period, sa koje se udaljenosti trenutno posmatra površina i slično. Zanimljivo je da program podržava upisivanje datuma posmatranja na osnovu kojeg algoritamska rutina preračunava položaj nebeskih tela i dovodi ga u egzaktnu korelaciju sa njim. Lepo!

Da bi se postigao kompletan vizuelni užitak, puno truda uloženo je ne bi li se grafička rešenja podigla na potreban nivo. MPL3D Solar System briljira na ovom polju i stvarno je pravo uživanje vršiti interakciju sa svemirom koji program vidi. Logično, ubava vizuelizacija debelo je naplaćena hardverskom zahtevnošću, tako da će čak i jake mašine morati prilično da se oznoje ne bi li se posao obavio kako valja. Na sreću, iz menija Configuration ne samo što je moguće izvršiti korekciju radne rezolucije i stepena kvaliteta efekata, već je dozvoljeno do u sitna crevca podešavati radne parametre. Možete korigovati pojavljivanje asteriodnih polja, nebula, sazvežđa, udaljenih galaksija, podešavati izgled solarne atmosfere, uključivati/isključivati senke...

Jedno je sigurno, ukoliko volite astronomiju MPL3D Solar System ima mnogo toga da ponudi. Ipak, da biste u potpunosti ovladali ponuđenim resursima, spremite se na ekstenzivno proučavanje implementiranih komandi.

Vladimir PISODOROV