Digitalna mračna komora

Era digitalizacije fotografije, koliko god bila napredna, donela je sa sobom i jednu negativnu stvar. Relativno laka dostupnost profesionalnih digitalnih fotoaparata (u smislu cene) omogućila je da svako ko ima dovoljno novca može da kupi dobar DSLR fotoaparat i da se izdaje za „profesionalnog” fotografa. Dobar aparat može donekle da doprinese boljem konačnom rezultatu, ali ako korisnik ne zna da ga upotrebljava kako treba ili jednostavno nema „oko za fotografiju”, neće mu pomoći ni najbolji ni najskuplji fotoaparat današnjice.

Sreća je što digitalna tehnologija znatno olakšava naknadno ispravljanje fotografija tako da se većina propusta može ispraviti pošto se fotografija prebaci na računar. Autori programa LightZone nazvali su svoj program digitalnom komorom za razvijanje fotografija. Možemo se složiti sa takvom konstatacijom jer ovaj program predstavlja kompletnu soluciju za sve koji žele da obave bilo kakve korekcije nad fotografijama. Dobro, to se može obaviti u svakom grafičkom editoru, ali je kod njih problem što su opcije za „fotografsku” obradu razbacane po menijima. Kako je LightZone posvećen tom poslu, sve opcije koje poseduje namenjene su upravo takvom sređivanju slika što znači da su uvek nadohvat ruke. I filozofija na kojoj se zasniva LightZone je drugačija. Umesto da razmišljate o pikselima, kao u Photoshopu na primer, LightZone insistira da razmišljate o fotografiji kao celini. Napravljena je jasna podela posla tako da korisnik treba da odradi kreativni deo (šta uraditi, a ne kako), a računar će te ideje sprovesti u delo.

U programu postoji nekoliko funkcija koje ga jasno diferenciraju od naoko sličnih alatki. Na primer, funkcija ZoneMapper olakšava podešavanje kontrasta i osvetljenja fotografije. Tu u pomoć priskače i ZoneFinder, funkcija koja na umanjenoj fotografiji pokazuje efekte različitih parametara funkcije ZoneMapper, ali tako što se fotografija deli na 16 segmenata sa različitom kombinacijom parametara. Neki od efekata zasnovani su na vektorima i maskama pa se uz njihovu pomoć promena na fotografijama može ograničiti samo na određeni region. Svi koji su ikada obrađivali deo neke fotografije sa zahvalnošću će prihvatiti funkciju koja automatski dodaje tzv. „feathering” pojas kojim se ujednačava obrađeni deo fotografije sa ostatkom i izbegavaju „oštre” ivice.

LightZone za sve promene koristi isključivo 16-bitni linearni kolorni prostor. Za razliku od gama korekcija, ovaj način rada je bolji jer se izbegavaju situacije koje mogu da dovedu do povećanja šuma, „progorevanja” boja ili gubitka balansa koloriteta. Ne smemo zaboraviti ni automatizaciju rada. U ovom programu je iskorišćen metod šablona (Templates). Šablon je neka vrsta elektronske kutije u koju se „ubacuju” sve izmene koje su napravljene na jednoj fotografiji, a koje se kasnije mogu primeniti na neke druge fotografije. Drugim rečima, radi se o batch proceduri koja je malo drugačije nazvana, ali i proširena jer se šablon može snimiti i koristiti kad god vam zatreba, a ne samo u jednom trenutku.

Po nama, najvažnija osobina ovog programa jeste to što on koristi nedestruktivan način obrade fotografija. Sve izmene koje se primene na fotografiji smeštaju se na stek koji je dosta sličan lejerima, pri čemu originalna fotografija ostaje netaknuta. Razlika je u tome što svaka izmena automatski predstavlja novi lejer. Time je znatno olakšano naknadno ispravljanje neke greške, a i korisnik programa je oslobođen razmišljanja o još jednoj bitnoj stvari. U praksi ovakav način rada donosi još jedan novitet. LightZone radi sa dva fajla, originalnom fotografijom koja može biti u JPEG, TIFF ili RAW formatu i LZN fajlom u kojem se smeštaju sve izmene (stek ili lejeri, kako vam se više sviđa) koje ste izvršili nad fotografijom. Prilikom rada, program učitava i koristi oba fajla. Ukoliko smatrate da je obrada fotografije gotova, sve to se može snimiti u JPEG ili TIFF formatu. Napomenućemo i da LZN fajlovi nisu veliki (uglavnom su manji od 100 KB) jer se u njima čuvaju samo informacije o izvršenim operacijama i parametrima koji su tada primenjivani, a prilikom svakog učitavanja oni se ponovno izvršavaju nad odabranom fotografijom.

Rad u programu je zaista jednostavan i intuitivan, ali smatramo da postoji samo jedna prepreka – previsoka cena. A opet, ako je neko imao dovoljno novca da kupi digitalni fotoaparat od 1000 evra, verovatno mu neće predstavljati problem da doda još koju stotinu istih novčanica da bi popravio fotografije koje je „upropastio” zbog neznanja korišćenja fotoaparata. Nama koji posedujemo fotoaparate u cenovnom rangu samog programa ne preostaje ništa drugo nego da pažljivo čitamo uputstvo za fotoaparat i da pokušamo da iz njega izvučemo maksimum.

Branislav BUBANJA