nVidia nForce 600 serija

nVidia nForce 600 serija

Američka nVidia je prisutna na tržištu čip-setova već šest godina, od 2001. kad je izbacila prvi nForce za Athlon XP procesore. Od tada je uspela da dostigne poziciju apsolutnog lidera po pitanju čip-setova namenjenih pločama za AMD procesore, uspevši da svaki novi nForce učini boljim i bržim i od prethodnika i od konkurencije. Ipak, koliko im dobro ide prodaja čip-setova za AMD procesore, toliko nikako ne uspevaju da pokrenu ozbiljniju prodaju nForce procesora.

Proizvodnja čip-setova za Intel počela je 2005. godine modelima nForce 4 SLI i SLIx16 u Intel Edition varijanti, a godinu dana kasnije pojavili su se i nForce 570SLI i nForce 590SLI u varijanti za Intel procesore. Od tada pa do sada važi dogovor sa Intelom da nVidia sme da proizvodi čip-setove samo za matične ploče više klase. Intel ne dozvoljava klasične nForce 4 i nForce 550 za svoje procesore pa je nVidiji ostao samo „high end” segment namenjen najzahtevnijim kupcima. Ovo je bio jedini uslov pod kojim je Intel hteo proda licencu za svoju QuadPumped magistralu putem koje komuniciraju čip-set i procesor, bez koje nijedan proizvođač ne može da pravi čip-setove za Intel procesore. Ovaj uslov je vrlo logičan za Intel – bez toga bi nVidia mogla da pravi i jeftinije čip-setove i tako ozbiljno ugrozi Intel na tom tržištu. To se naročito odnosi na čip-setove sa integrisanom grafikom na kojima Intel zgrće ogroman novac, gde bi nVidia sigurno bila u prednosti zbog svog iskustva na polju grafičkih procesora.

Druga prednost nVidijinih čip-setova za Intel procesore je u tome što samo nForce čip-setovi imaju mogućnost da dve GeForce grafičke kartice poteraju u SLI režimu. Doduše, ove dve prednosti nisu merljive: SLI koristi veoma mali broj korisnika, dok se prodaja čip-setova sa integrisanom grafikom meri milionima na godišnjem nivou. Odatle potiče i interesantna činjenica da najčešće grafičko rešenje koje se koristi u svetu dolazi iz Intela. Otkud to ako Intel ni ne pravi grafičke kartice? Naravno, iz tzv. „integrisanih čip-setova” koji su de facto standard za business/office i masu jeftinih kućnih računara.

Iako osposobljeni za SLI, generacije nForce 4 i 5 loše su prošle u verziji za Intel procesore. Neuspeh nForce 4 IE čip-setova još se i može opravdati lošim imidžom Intelovih procesora i popularnošću AMD-ovih Athlona u to vreme, ali se u slučaju pete generacije nForcea koji rade sa LGA775 procesorima to opravdanje ne može prihvatiti. nForce 5 se pojavio uporedo sa Intelovim velikim kam-bekom zvanim „Core 2 Duo” pa bolji tajming nije mogao imati. Međutim, ni on nije ništa bolje prošao.

Osnovni problem prvih generacija nForce Intel Edition čip-setova jeste to što su u praksi bili inferiorni u odnosu na Intelova rešenja. Performanse su na default taktovima bile slične pa su se nForce 4 i nForce 5 dobro nosili sa Intelovim čip-setovima tih godina (915P/925X i 945P/955X). Ali kada je overklok u pitanju, Intelovi 9x5 su uvek davali više. Mogućnost overkloka i stabilnost na višim taktovima važni su za kategoriju kupaca kojima su ove ploče bile namenjene. Podsećamo, nForce 4 i nForce 5 Intel Edition pravili su se samo u najboljim SLI izdanjima i nalazili su se samo na pločama najviše klase i cene. To je dovelo do toga da je malo proizvođača uopšte izbacilo nForce 4 i nForce 5 ploče za Intel procesore, a i oni koji su ih proizvodili brzo su odustali od njih. Kupovali su ih jedino korisnici koji su insistirali na SLI mogućnostima, a takvih je, na nVidijinu žalost, još uvek malo.

Ipak, ako je nVidia po nečem poznata, to je činjenica da nikad ne odustaje. U prilog odluci da nastave sa poboljšanjem Intel Edition čip-setova ide veliki uspeh Core 2 arhitekture kao i činjenica da se Intelovi procesori poslednjih meseci prodaju mnogo bolje nego AMD-ovi.

Tako je krajem prošle godine predstavljena šesta generacija nForce čip-setova kako za AMD tako i za Intel procesore. Ovaj izlazak je, međutim, bio više na papiru nego u stvarnosti jer se do pre mesec dana na tržištu nisu uopšte mogle pronaći nForce 6 matične ploče. Prvi uzorci su do nas stigli još tada, ali smo zbog nemogućnosti da se ovakve ploče zaista kupe odložili ovaj prikaz za vreme kad se prve ploče budu pojavile u prodaji. Pošto nForce 500 čip-setovima za AMD procesore ide više nego odlično, nVidia je predstavila samo jedan nForce 600 u verziji za Athlon procesore, nForce 680a, koji je pri tom vrlo specifičan: namenjen je profesionalnim radnim stanicama te na njega nećemo više trošiti reči.

U verziji za Intel predstavljena su tri modela: nForce 650i Ultra, 650i SLI i 680i SLI. Razlika ima nekoliko i, kao i uvek, tiču se dodatnih, manje „suštinskih” mogućnosti.

Sve varijante podržavaju sve LGA775 procesore koji rade pri 1066 MHz sistemske magistrale, dakle i najnovije Core 2 Quad i najstarije Celerone D. DDR2-800 memorija se podrazumeva, kao i PCI-Express magistrala pored stare PCI. Tu su i SATA II NCQ kontroler, gigabitni Ethernet, HighDefinition Audio i USB 2.0. Pozdravljamo odluku da serija nForce 600 nastavi podršku za PATA standard zbog čega svi čip-setovi iz ove serije imaju jedan 40-pinski konektor za najviše dva PATA uređaja.

nVidia nForce 600 serija

nForce 680i SLI je najbolji model i raspolaže sa najviše mogućnosti. Standardno se sastoji od severnog i južnog mosta, to jest System Platform Processora i Media and Communications Processora kako ih nVidia zove. Prvi je nov i nosi oznaku 680i SLI SPP dok je drugi već poznati MCP55PXE koji je korišćen kao „single chip” rešenje za stariji nForce 570SLI čip-set. Povezani su standardnom HyperTransport vezom. Zajedno, podržavaju pun 2 x 16 SLI režim i pri tom omogućavaju korišćenje još jedne grafičke kartice koja je povezana sa osam linija. Špekuliše se će za to služiti treći PEG slot, a opcije su ili da nVidia planira „Tri-SLI” ili pak planira da omogući korišćenje jedne grafičke kartice kao „fizičkog procesora”, nešto što je ATI već najavio kao mogućnost za svoj CrossFire.

680i SLI se izdvaja i po tome što podržava buduće procesore koji će raditi na 1333 MHz FSB, a tu su i po dva SATA II i USB 2.0 konektora više, kao i jedan gigabitni Ethernet više.

nForce 650i SLI sa svojih 18 linija podržava samo jednu grafičku karticu sa svih 16 linija PCI-E magistrale, a ako se u ploču ubaci i druga, obe kartice spadaju na osam veza do čip-seta. Pored manjeg „minusa” sa SATA konektorima i manjka jednog mrežnog kontrolera, nForce 650i SLI očigledno nije mnogo „uštinut” i zvuči kao dobar izbor za korisnike kojima nije potreban full power SLI preko 32 linije PCI-Express magistrale i dodatni Ethernet konetroler. nForce 650i Ultra je takođe daleko od lošeg izbora – u odnosu na 650i SLI jedino nema drugi PEG slot tj. SLI mogućnosti. Kod oba modela maksimalni FSB iznosi 1066 MHz, imaju četiri SATA II, osam USB 2.0 i jedan gigabitni Ethernet konektor.

Postoji još jedna osobina koja treba da izdvoji nForce 680i SLI od slabijih 650i varijanti, a to je unapređena mogućnost overkloka. nVidia tvrdi da je generalno cela serija nForce 600 znatno poboljšana po ovom pitanju, ali da je 680i poseban i da ide rame uz rame sa čip-setovima P965 i 975X. Ovo naravno mnogo zavisi i od proizvođača matične ploče kao i ostatka komponenti, ali nVidia tvrdi da je dostižno i 500 MHz to jest 2000 MHz na magistrali kada se ona „quadpumpuje”. Pri tome je, za entuzijaste, nForce 680i SLI sposoban da sa određenim DDR2 modulima memoriju natera i preko 1200 MHz. nVidia za tako nešto traži specifične „SLI ready” memorijske module mada čip-set neće praviti probleme oko toga da li su moduli „SLI sertifikovani” ili ne.

Sve je ovo deo najava kojima je nVidia ispratila novu liniju nForce čip-setova, a posebno 680i SLI, pokušavši da jasno stavi do znanja svima da je novi 680i SLI daleko bolji od svojih prethodnika.

Mi smo na testu imali po jednu nForce 650i SLI i nForce 680i SLI ploču čiji opis možete pročitati u posebnom tekstu. Ove ploče su poređene sa verovatno najboljom P965 pločom današnjice; Asus P5N32-E SLI je jedna od dve nForce 680i SLI ploče iz Asusove kuhinje, dok je Asus Commando najbolji model ovog proizvođača sa Intelovim P965 čip-setom.

Poređenje najboljih P965 i nF680i ploča istog proizvođača trebalo bi da dâ dobru sliku razlika između ova dva čip-seta. Ploče smo „provozali” kroz standardne testove koji su se složili oko dve stvari. P965 čip-set izvlači više iz procesora i nešto malo manje iz grafike, dok nVidia bolje radi sa hard diskom. Kada se podvuče crta, Intel je ipak u prednosti, posebno u radu sa procesorom gde svaki test daje prednost čip-setu P965. To se sigurno prenosi na rad sa grafički zahtevnim aplikacijama, kakve su i igre koje čine većinu naših testova, gde je razlika 0–5%.

Nekoliko procenata nije velika razlika, ali je sigurno da to nVidiju ipak malo boli. Međutim, mnogo je važnije to što nVidia i proizvođači matičnih ploča sa ovim čip-setom sada mogu ponuditi celokupno bolje rešenje najzahtevnijim korisnicima, kojima je nForce 680i namenjen. Nekoliko procenata se može preživeti, a verovatno i kompenzovati viškom mogućnosti koje nForce 680i SLI ima (SLI, PATA konektor i RAID mogućnosti u svakoj varijanti). Najvažnije je to što je nVidia uspela da učini svoje čip-setove „overklokabilnim”, u šta smo se uverili testirajući P5N32-E SLI ploču. Ma koliko se to nekima dopadalo, najzahtevniji korisnici koji su spremni da plate matičnu ploču 200 i više evra zahtevaju i ovu mogućnost, a ona je do sada nedostajala svim nForce čip-setovima za Intel procesore.

Nismo sigurni da li je ovo dovoljno da bi se Intelu konačno oteo deo tržišnog kolača na sopstvenom terenu, ali su šanse sasvim realne. nForce 680i je „udarni model” i od njega najviše zavisi, mada ne treba zaboraviti ni jeftinije 650i čip-setove. Sa sva tri modela, a posebno ako se pojavi još neki jeftiniji, nVidia bi konačno mogla da uspe. Naglasak je i dalje na SLI mogućnostima koje i dalje ekskluzivno nudi nVidia. Ako želite SLI, nemate drugog izbora sem da kupite neku nForce 650i ili 680i SLI ploču, ali nema više nesrećne okolnosti da se u tom slučaju opraštate od overkloka. Serija nForce 600 je po tom pitanju daleko ispred prethodne generacije pa će se zahtevni korisnici mnogo lakše odlučivati za nForce i SLI varijante.

Saša UZELAC