Dok je osmišljavao Tetris, idejni tvorac i programer Aleksej Pajitnov na umu je imao prostu 2D logičku igru. S vremenom su naslednici uvodili razne (ne uvek dobre) promene, ali igra je u suštini ostala slagalica, širine deset i visine dvadeset polja. Aleksander Ustazevski je odgovoran za „dodavanje treće dimenzije”, ali njegova igra Block Out nikada nije ostvarila veći uspeh. Po našem mišljenju, težina i kompleksnost načina igranja su dobrim delom odgovorni za to.

Trivijalna priča se vrti oko kompjuterizovane glave koja vam govori da nikako nećete uspeti pa po završetku nivoa kaže kako ste dostojan protivnik – i tako ukrug. Ono što je u celoj stvari bitno nalazi se u desnom delu ekrana u okviru statistike. Radi se o dimenzijama prostora u kojem igrate, tj. njegovoj dužini, širini i visini, ali i o cilju konkretnog nivoa, tome koliko puta treba da demolirate jedan čitav red.

Pravila su jednostavna, kontrole naizgled lake za korišćenje, a prvi nivoi su prava stvar za zagrevanje. Strelice se koriste za pomeranje u ravni, dok dva tastera služe za rotaciju oko Y i Z ose. Tu je i dugme za trenutno spuštanje elemenata, ali kako vreme odmiče, sve ređe ćete posezati za njim. Posle dužeg igranja i više naslaganih nivoa, verovatno ćete osetiti blagu dezorijentisanost, a kockice padaju li padaju. Pored standardnih Tetris objekata sa dodatom jediničnom trećom dimenzijom, tu su i neki koji se prostiru u dva i više nivoa, sa vrlo neprijatnim ekstremitetima za uklapanje. Naravno, u celoj priči je podržan i okršaj dva igrača, koji je svakako daleko zanimljiviji.

Miloš KNEŽEVIĆ