Internet novosti

Mobilne aplikacije • Live servis • 3D reklame

U težnji da nijedan segment tržišta ne ostane nepokriven, Google je ovih dana predstavio svoj mail klijent namenjen mobilnim telefonima. Do sada su korisnici Google mail servisa svom nalogu mogli da pristupe korišćenjem browsera ugrađenog u mobilni telefon, ali od sada svi oni koji imaju mobilni telefon koji podržava Javu mogu da preuzmu besplatnu mail aplikaciju pisanu u Javi. Googleov mail klijent znatno olakšava rad sa mailom u okruženju ograničenih mogućnosti kakvo ima većina mobilnih telefona, pružajući korisnicima mogućnost da manipulaciju mailovima ubrzaju koristeći prečice sa tastature telefona. Većina opcija koja je dostupna korisnicima klasičnog Gmail servisa dostupna je i u njegovoj mobilnoj verziji putem prečica: mailove je moguće označavati kao pročitane ili nepročitane, važne mailove moguće je označavati zvezdicama, kretanje po folderima je ubrzano, a pritiskom na samo jedan taster pokreće se kreiranje novog maila. Googleov mobilni mail klijent omogućava i pregled raznih vrsta attachmenta, bilo da se radi o PDF dokumentima ili raznim vrstama slika. Brzina rada sa mailovima jedna je od najjačih strana ovog mail klijenta – učitavanje liste mailova i prikaz izabranih mailova daleko su brži nego što je slučaj kod korišćenja mobilnih browsera. Uprkos činjenici da Googleov mail klijent u svim domenima bolje radi od svog Web ekvivalenta, korisnici mobilnih telefona nemaju naviku da downloaduju i instaliraju aplikacije na svoje telefone, tako da je veliko pitanje u kojoj meri će ova izuzetna aplikacija biti rasprostranjena među korisnicima. Ukoliko želite da isprobate Googleov mail klijent na svom mobilnom telefonu, posetite adresu http://gmail.com koristeći svoj mobilni telefon.

Tendencija korišćenja Interneta putem mobilnih telefona nije promakla ni Yahoou koji je nastavio sa razvojem svoje mreže za prikaz reklama na Web stranicama namenjenim mobilnim uređajima. Iako na području klasičnog Interneta sve više kaska za Googleom, Yahoo na mobilnom planu ima početnu prednost budući da je pored tekstualnih reklama koje je do sada prikazivao, počeo da prikazuje i vizuelno upečatljivije grafičke reklame. Yahooov sistem oglašavanja na mobilnim uređajima za sada je u eksperimentalnoj fazi, a dobrim delom se zasniva na algoritmima preuzetim sa sistema namenjenog klasičnom Webu. Kako će konkurencija odgovoriti, ostaje nam da vidimo.

Poznato je da 99 procenata zarade koju Google ostvari potiče od reklama koje prikazuje na svojim i sajtovima svojih partnera. Ono što je malo ko očekivao jeste da će Google, pored Interneta, svoju poziciju pokušati da izbori i u klasičnim medijima: u časopisima i na radiju. Kada su časopisi u pitanju, Google kompanijama koje se reklamiraju putem njegovog programa AdWords nudi mogućnost da se nadmeću za oglasni prostor u nekim od ponuđenih časopisa i da tako po povoljnijim cenama dođu do oglasa u nekom od štampanih medija. Kada je u pitanju konačan izbor reklama koje će se u časopisu pojaviti, završnu reč imaju redakcije časopisa u kojima se reklame pojavljuju, a koje biraju koji će od ponuđenih oglasa biti najprikladniji za objavljivanje. Za sada je Googleov program u eksperimentalnoj fazi, pri čemu štampanu podršku obezbeđuje 50 američkih časopisa među kojima su najpoznatiji „The New York Times”, „The Washington Post”, „The Boston Globe”, „The Chicago Tribune”, „The Philadelphia Inquirer” i „The Denver Post”.

Yahoo je takođe odlučio da deo svojih snaga usmeri na tržište štampanih medija te je krajem novembra obelodanio da je potpisao ugovore sa 150 američkih časopisa. U prvo vreme oglasi će biti usmereni na tržište radnih mesta, pri čemu će Yahoo nuditi oglase sa svog online servisa za zapošljavanje HotJobs. Zavisno od uspeha ove vrste oglasa, oblasti pokrivene saradnjom Yahooa i štampanih medija vremenom će se širiti. I dok će štampani mediji objavljivati oglase koje obezbeđuje Yahoo, Yahoo će njima pomoći da poboljšaju kvalitet online oglasa koristeći njegove napredne tehnologije.

Ni tržište radio-oglasa, procenjeno na 20 milijardi dolara, neće proći bez prisustva Googlea. Google je pre godinu dana kupio kompaniju dMarc Broadcasting koja putem svog automatizovanog sistema za prodaju radio-oglasa spaja oglašavače i radio-stanice i od tada se čeka na početak Googleovog prisustva u etru. Po svemu sudeći, Googleov sistem radio-oglašavanja trebalo bi da proradi do kraja godine, a principi rada će biti slični kao kod novinskog oglašavanja – sistem AdWords će postojećim oglašivačima ponuditi raspoloživi reklamni prostor u radio-emisijama. Na američkom tržištu posredovanja u prodaji radio-oglasa trenutno je najveći igrač kompanija SWMX koja je, uprkos raznim glasinama o pokušajima kupovine od raznih online giganata, još uvek nezavisna. Međutim, ljudi iz SWMX-a su u javnim nastupima više puta napominjali da bi saradnja sa Yahooom bila najlogičniji budući korak ove kompanije, a i činjenica da je jedan od članova borda direktora kompanije, Jerry Schereshewsky, u prošlosti učestvovao u Yahooovom programu oglašavanja veoma jasno govori da će Yahoo uskoro pratiti svog velikog konkurenta i u etru.

Svaki novi potez Googlea uvek je izuzetno dobro medijski propraćen, a ono što je karakteristično za većinu izveštaja jeste pristrasnost izveštača, bilo da stvari prikazuje u pozitivnom ili negativnom kontekstu. Veliki G je u pokušaju da pobegne od uticaja svog imena i dobije realnije ocene svoga rada lansirao eksperimentalni pretraživač SearchMash (www.searchmash.com). Na ovoj stranici Google uglavnom eksperimentiše sa različitim pristupima navigaciji i prikazu rezultata i velika je verovatnoća da ćete u dve posete imati prilike da vidite dosta različite stranice, budući da se testirani koncepti brzo smenjuju. Koliko će ovaj pokušaj Googlea da dobije realne procene uspeti, videćemo, a nama ostaje da povremeno „zavirimo” na SearchMash kako bismo videli šta nas možda u budućnosti očekuje.

Dok je Google iz meseca u mesec javnosti predstavljao Web aplikacije koje pretenduju da konkurišu nekim od programa iz Microsoftovog paketa Office, činilo se da je Microsoft nezainteresovan za ovu pojavu. Međutim, gigant iz Redmonda očigledno ima dugoročne planove kada je Web 2.0 u pitanju tako da je ovih dana objavio stupanje u višegodišnje strateško partnerstvo sa izraelskom kompanijom Zend koja stoji iza izuzetno popularnog skripting jezika PHP. Očigledno je da je Microsoft shvatio da pokušaj nametanja njegove .NET platforme nije uspeo tako da je odlučio da se okrene već postojećim popularnim rešenjima, što PHP svakako jeste. Ono što su dve kompanije postavile kao primarni cilj svoje saradnje jeste bolja integracija PHP-a sa Windows Serverom 2003 i budućim Longhorn operativnim sistemima.

Do sada se činilo da je Microsoft mnoge svoje proizvode pravio uglavnom kao odgovor na poteze konkurencije, pre svega Googlea. Svojim Office Live paketom ova firma se vraća originalnim postulatima: raspitati se kod kupca šta je spreman da plati, napraviti i prodati. Tako je Microsoft u komunikaciji sa hiljadama malih kompanija koje svoje poslovanje baziraju na Internetu saznao da im Word 97 koji radi u browseru i nije preterano visoko na listi prioriteta. Kao rezultat svega nastao je Office Live koji je u beta fazi testiralo preko 160.000 korisnika, a koji iz faze testiranja zvanično izlazi 15. novembra. Office Live nudi sve što je potrebno jednom malom online biznisu: email podršku sa velikim mail-boksovima, specijalizovani Web hosting sa odličnim alatkama za kreiranje stranica i velikim brojem templejta, online saradnju geografski udaljenih timova, deljenje dokumenata i ostalih resursa između članova tima, čuvanje informacija o zaposlenima, partnerima i kontakata uopšte, alatke za računovodstvo, centralizovano upravljanje reklamnim kampanjama, alatke za planiranje i praćenje projekata. Pored Office Live paketa koji se plaćaju, Microsoft korisnicima nudi i besplatni Office Live Basics, paket skromnijih mogućnosti, koji zainteresovani mogu koristiti za procenjivanje upotrebljivosti Microsoftovog servisa. Po svemu sudeći, za vlasnike malih preduzeća Office Live predstavlja odlično rešenje koje im omogućava da ostvare prisustvo na Webu bez velikog tehničkog znanja – i bez potrebe da sami sklapaju raštrkane delove slagalice, što je sa Googleovim alatkama još uvek slučaj. Jednom rečju, Web 2.0 na Microsoftov, plaćeni način.

Ako pogledamo ne preterano komplikovani istorijat Internet reklamiranja, videćemo da su čisto tekstualne reklame zamenjene grafičkim, animiranim, a potom i video-sadržajima. Microsoft će, po svemu sudeći, reklamiranju dodati i treću dimenziju, predstavljajući fotorealistične 3-D mape 15 najvećih američkih gradova u okviru portala Windows Live, uz najavu da će s vremenom svi veći svetski gradovi biti prikazani na isti način. Gde je tu 3-D reklamiranje? Reklame će biti diskretno ubačene na virtuelne bilborde ili fasade zgrada koje će korisnici videti dok krstare virtuelnim gradom, a ostale moguće scenarije reklamiranja ograničava samo mašta.

„Virtuelna šetnja ulicama dalekih gradova, brz i pouzdan pristup mailu i Webu sa mobilnog telefona... nebo je granica!” – pomisli autor ovih redova u naletu euforije. Nekoliko trenutaka kasnije, kada je euforija splasnula, usledila je surova preformulacija rečenice: „Ipak, Telekom je granica”.

Dejan STEFANOVIĆ