PlayStation 2 emulator

Još od izlaska na tržište krajem 2000. godine, PlayStation 2 postao je neizbežna tema među obožavateljima emulatora. Što zbog unikatne hardverske arhitekture (pogotovu revolucionarnog 128-bitnog Emotion Engine procesora) što zbog činjenice da se igre „pišu” na veoma specifičan i od slučaja do slučaja različit način, ali i aktuelnosti koja ne jenjava ni danas (konzola se prodaje tempom od 100.000 komada nedeljno), do sada nismo bili u prilici da konstatujemo nikakav napredak na ovom polju.

U prethodnom periodu zlobnici su se prosto utrkivali u izjavama kako emulacija ove platforme nikada neće biti moguća te da PC u doglednom periodu, usled evidentne koncepcijske različitosti, neće biti u stanju da „potera” kôd koji bi (teoretski) omogućio PlayStation 2 emulaciju. Programerski timovi koji su se bavili ovom tematikom pojavljivali su se i nestajali sa scene, baš kao i njihovi projekti, potvrđujući na taj način stanovište zloslutnika o neodrživosti emulacije. Na svu sreću, autori PCSX 2 sve ove godine strpljivo su gradili svoj projekat, bez žurbe i „padanja u vatru”. Kako su se verzije nadovezivale jedna na drugu tako je rastao i broj implementiranih mogućnosti. Međutim, svaki napredak bio je potpuno nevidljiv za običnog korisnika – igre nisu bile podržane. Konačno, pre nekoliko meseci došlo je do ozbiljnog pomaka – PlayStation 2 emulacija konačno je postala dostupna širem krugu ljudi, a sa svih strana počele su da stižu informacije korisnika o podržanim igrama i kvalitetu emulacije. Euforija je počela...

Samo se neupućenima može činiti da je breakthru na polju PlayStation 2 emulacije ostvaren odjednom te da su objavljeni rezultati namerno pronašli svoj put u javnost baš u vreme kada je PlayStation 3 doživeo svetsku premijeru.

Ako se do sada niste susretali sa emulatorima, korišćenje PCSX 2 u početku može da predstavlja priličan problem. Iako je program modularno orijentisan (ako ste koristili neki od PlayStation emulatora, jasno vam je o čemu pričamo) i prilično dobro optimizovan, podešavanje pojedinačnih modula (za grafiku, zvuk, emuliranje originalnog DVD čitača, kontrolera, memorijskih kartica...) stvoriće dosta nedoumica. Znajući ovo, a u želji da koliko-toliko olakšaju neiskusnim korisnicima upotrebu emulatora, autori su se svojski potrudili da u instalacioni paket uključe sve dodatke koji su potrebni da bi program nakon raspakivanja u destinacionom direktorijumu funkcionisao kako je zamišljeno. U nekim segmentima nalazi se i po nekoliko različitih rešenja (modula), a dozvoljeno je i njihovo ručno dodavanje (moduli se distribuiraju u obliku DLL datoteka). Jedina stvar za koju ćete morati sami da se snađete jeste BIOS konzole koji je pod copyrightom te autori nemaju prava da ga distribuiraju zajedno sa emulatorom. Inače, program će prepoznati bilo koju aktuelnu verziju PlayStation 2 BIOS-a, a ukoliko u svom vlasništvu imate konzolu, možete ga grabovati samostalno. Nažalost, usled nedostatka prostora, nećemo se detaljno baviti svakim modulom i načinima za njihovo pravilno podešavanje pa ćete više informacija morati da potražite na forumu oficijelnog sajta.

Ono što verujemo da vas najviše interesuje jeste podatak o kompatibilnosti, brzini izvršavanja igara i hardverskoj zahtevnosti. Odmah treba istaći da je PCSX 2 izuzetno zahtevno parče programskog koda te da je navedena konfiguracija u Infoboxu tu isključivo provizorno i predstavlja minimum minimuma (shvatite ovo veoma ozbiljno). Da bismo vam približili problematiku, pozabavićemo se brojkama. Naime, PCSX 2 trenutno „vidi” nešto više od 1400 igara (da biste pokrenuli bilo koju, morate ih uskladištiti u obliku klasičnih ISO fajlova), od čega je njih preko 450 označeno kao igrivo. U praksi to znači da se pod emulatorom dotični naslovi izvršavaju bez većih uočljivih nepravilnosti, brzinom koja je prihvatljiva za nesmetano igranje (15 frejmova u sekundi i više). Za tako nešto potreban je što moćniji DualCore procesor, 1 GB RAM-a i grafička kartica najnovije generacije. Primera radi, igre označene kao igrive (i to sa framerateom od 25 do 40 sličica u sekundi), na mašini pomenutoj u Infoboxu „vukle” su se uz iscrtavanje od svega 5 do 10 sličica u sekundi. Međutim, čak i ako uspete da zadovoljite hardverske predispozicije i dostignete željeni framerate, sva je prilika da se igre neće u potpunosti izvršavati kao na konzoli (ali će biti veoma blizu). Povremeno su mogući grafički glitchevi, nenadana usporenja, dok je najveći problem još uvek vezan za zvuk koji zna da napravi prilične probleme, ali i „iscrtavanje” cut scena.

Tokom perioda testiranja uspešno smo pokrenuli nekoliko igara (Resident Evil 4, Ferrari F355 Challenge, God of War, X-Men Legends...), međutim tokom samog igranja iz raspoloživog hardvera nismo uspeli da „iscedimo” više od 10 frejmova u sekundi. To je ozbiljno igranje učinilo nemogućom misijom, ali, ako je verovati onima sa „svemirskim mašinama”, upravo ovi naslovi trebalo bi da se „kotrljaju” perfektno. Bilo kako bilo, ne dozvolite da vas iznesene brojke pokolebaju – preuzmite emulator i probajte sami da zaključite kako će vaš hardver reagovati na opterećenje kojim će ga PCSX 2 podvrgnuti. Samo tako ćete dobiti pravu sliku.

Na kraju, ne možemo a da se ne zapitamo koji su naredni potezi autorskog tima, kao i šta se u budućnosti može očekivati na polju brzine izvršavanja i kompatibilnosti. Na ova pitanja je veoma teško dati odgovore – upravo zbog razloga koje smo naveli na samom početku teksta. Ono što su autori PCSX 2 postigli zaslužuje svako divljenje, bezrezervnu podršku i aplauz na otvorenoj sceni, ali obični smrtnici još uvek mogu samo da sanjaju o emulatoru koji će savršeno funkcionisati. Prebacivanje koda u 64-bitno okruženje i dalji napredak PC hardvera sigurno će doprineti tome da se situacija znatno poboljša, ali ne treba zaboraviti da je za takvu gimnastiku potrebno izdvojiti priličnu svotu novca (hardver) i imati odgovarajuće 64-bitno radno okruženje (Microsoft). Dok se sve kockice ne slože, primorani smo da uživamo sporadično i ne gubimo nadu. Ovo što sada imamo je već više od onog čemu smo se pre samo godinu-dve mogli nadati.

Vladimir PISODOROV