 Pipe Dream (1990), to jest Pipe Mania kako glasi naziv igre u Evropi, jedna je od najjednostavnijih i najzaraznijih logičkih igara izdatih do sada. Verovali ili ne, za njen nastanak zaslužan je čuveni LucasArts, a pored originalne izvedbe za Atari ST (1989) pamte se verzije za arkadni aparat, Amigu 500, PC, SNES, GameBoy, Sony PlayStation, pa čak i mobilne telefone.
Zadatak igrača naizgled je jednostavan. Početnu i krajnju tačku potrebno je povezati naznačenim brojem cevi čime se omogućava nesmetan protok tekućine i sprečava njeno razlivanje po okolišu. Otežavajuću okolnost čini podatak da je vreme za razmišljanje (to jest za postavljanje inicijalnog broja cevi pre nego što tekućina nezadrživo jurne svojim putem) ograničeno te da komponente (cevi) nije moguće rotirati, već postavljati isključivo u originalnom položaju. Takođe, igračko polje je, naročito u kasnijem stadijumu, natrpano brojnim preprekama pa je potrebno „vijugati” unaokolo kako bi se dosegla propisana norma cevi. Na svu sreću, igra nije toliko teška da vas posle nekoliko pređenih nivoa iznervira do te mere da odustanete od daljeg igranja. Međutim, to nikako ne znači da ćete za nekoliko sati igranja uspeti da ugledate pozdravni ekran – naprotiv, potrebno je uložiti prilično truda i dobrano utrenirati reflekse kako bi se postigla perfekcija. Za kraj samo još jedan savet. Prilikom igranja isključite zvučnike! Zvučna komponenta ume da bude neobično iritirajuća, i to baš u onim trenucima kada zahtevate maksimalnu koncentraciju. Vladimir PISODOROV | | |
