Western Digital WD1500AHFD i WD1500ADFD

Kada je reč o Western Digitalu, jedno od pitanja koje se postavlja jeste „Šta više reći?” Plasirajući kvalitetne hard diskove na tržište već dugi niz godina, ovaj proizvođač je stekao manje-više monotonu reputaciju kada su u pitanju stepen pouzdanosti i ostvarene performanse. Uz zanemarljiv broj „feleričnih” serija, Western Digitalovi diskovi su zaradili zavidan kor zadovoljnih korisnika koji se redovno opredeljuju za ovu marku. Poslednja velika inovacija koju je WD ponudio kupcima jeste serija diskova po imenu Raptor. Da se podsetimo, radi se o diskovima namenjenim serverima i naprednim radnim stanicama koji se vrte na 10.000 obrtaja u minutu, poseduju posebne sisteme za stabilizaciju glave, optimizovani su za rad u RAID nizovima i mogu da „izađu na crtu” mnogim SCSI diskovima, a da se pri tom ne obrukaju. Još jedna od važnih osobina Raptora je i to što su to prvi „Enterprise” diskovi na tržištu sa cenovnim rangom prijemčivim običnim kupcima, što je uglavnom posledica korišćenja SATA interfejsa za povezivanje s računarom. Jedina mana ovih diskova je kapacitet: prvi modeli su mogli da smeste 36 odnosno 74 GB podataka (WD360GD i WD740GD). Međutim, WD se i za to pobrinuo.

Za ovaj broj smo odlučili da vam prikažemo dva najmlađa pripadnika čopora. Radi se o modelima Raptora sa oznakama WD1500ADFD i WD 1500AHFD. Kao što se vidi iz oznake modela, ovi diskovi imaju nazivni kapacitet od 150 GB. Naizgled isti, ova dva modela se razlikuju po tome što WD1500ADFD, kao i prethodnici, pripada klasi „Enterprise”. Nasuprot njemu, WD1500AHFD je smešten u klasu „Desktop”, nosi ime Raptor X i predstavlja najveću estetsku inovaciju na polju hard diskova otkako su ih zatvorili u metalna kućišta. Naime, Raptor X je prvi moderni hard disk koji radoznalim korisnicima pruža direktan uvid u svoj rad kroz providan poklopac. Vrhunske performanse uz „eye catching” dizajn jasno govore da je WD RaptorX namenjen „gejmerima” koji računare nose na LAN partije.

Iako na prvi pogled činjenica da hard disk ima providan poklopac ne izgleda kao preterano impozantno dostignuće, problematika izrade hard diskova je ovakav pristup estetici uređaja do sada ograničavala na pojedinačne primerke diskova koji su se mogli videti na štandovima proizvođača tokom sajmova i čiji su radni vek i pouzdanost bili izuzetno ograničeni. Naime, da bi ispravno radio, hard disku je pored besprekorno čiste atmosfere u kućištu neophodna i zaštita od elektrostatičkog pražnjenja i uticaja spoljnih elektromagnetnih polja. Drugim rečima, kućište hard diska mora da provodi električnu struju i ne sme imati velike izolovane površine. U suprotnom bi podaci na pločama bili ugroženi blizinom zvučnika i drugih jakih kalemova i transformatora (npr. neonske sijalice), kao i mnogo banalnijim situacijama poput naelektrisanja čestica u kućištu diska usled trenja uzrokovanog okretanjem ploča ili prenošenjem naelektrisanja na kućište dodirom.

Kako bi ispunio ove uslove, WD se posvetio istraživanju materijala i tehnologija koji bi omogućili izradu potpuno funkcionalnog providnog poklopca. Izbor je pao na jednu vrstu kristalnog polikarbonata presvučenog providnim elektroprovodnim slojem. Ovako napravljena ploča oblikovana je u sočivo radi što boljeg rasipanja svetla, doprinoseći i estetskom doživljaju. Sočivo je sa ostatkom poklopca izrađenog od aluminijuma spojeno preko okvira sa posebno raspoređenim metalnim oblastima za kontakt sa poklopcem, dok se za provodnost samog okvira brinu ugljenične nanocevi.

Krajnji rezultat ovog postupka više je nego interesantan. Hard disk je do sada predstavljao jednu običnu (uglavnom crnu) kutiju i retko ko je imao priliku da svojim očima vidi šta se unutra dešava tokom rada. Međutim, činjenica je da estetika nikada nije bila preterano bitan faktor kada je kupovina hard diska u pitanju. Zbog toga smo nakon početnog divljenja i polučasovnog posmatranja pokreta glave uz komentare tipa „Vid’ mu glave!” pristupili ocenjivanju performansi modela WD1500AHFD i njegovog „konzervativnog” srodnika WD 1500ADFD.

Interfejs je stariji SATA brzine 1,5 Gbit/s, ali je podržan i NCQ. Za testiranje performansi koristili smo uobičajene metode i softver. Programi za „sintetiku”, QuickBench i HDTach, mere brzine pri sekvencijalnom čitanju i pisanju, kao i vreme traženja, brzinu pri slučajnom pristupu podacima na disku i maksimalnu ostvarenu brzinu interfejsa. Nasuprot njima, PCMark05 nudi simulaciju različitih režima rada hard diska kao što su podizanje Windowsa XP, pokretanje aplikacija, skeniranje antivirusnim softverom. Konačna ocena ovim programom jeste srednja vrednost ostvarenih brzina poznatija kao skor (score). Rezultati sintetičkih testova su jasni sami po sebi: skorovi i brzine treba da budu što veći, a vremena traženja što manja.

Najrealniji test koji koristimo i dalje je kopiranje i brisanje oko 4 GB velikih i oko 2 GB malih fajlova. Međutim, u ovom slučaju je njegov značaj znatno umanjen jer referentni disk koji koristimo svoje ploče okreće na „mizernih” 7200 obrtaja u minutu i predstavlja usko grlo. U ovom slučaju ovakav test više prikazuje beneficije koje se dobijaju kupovinom Raptora kao dodatnog diska odnosno kao novog sistemskog diska. Rezultati koje smo dobili testiranjem svedoče da su ova dva modela identična, što smo i očekivali. Prvo što smo primetili jeste da formatirani kapacitet iznosi 139 GB. Na prvi pogled, proizvođač je slagao za kapacitet u deklaraciji, ali pošto se nominalni kapacitet računa u decimalnom, a formatirani u binarnom sistemu, realna razlika je oko 5 GB, što je uobičajeno. Sintetički testovi su dali gotovo jednake rezultate, dok su testovi kopiranja u neznatnoj meri favorizovali WD1500ADFD, ali je to zanemarljivo. Ostvarene brzine pri čitanju podataka od 78 MB/s više su nego zadovoljavajuće. Nasuprot tome, brzine upisivanja od oko 25 MB/s ipak su ispod normi, čak i za diskove koji se vrte na 7200 obrtaja u minutu. Ova, na prvi pogled izuzetno nelogična razlika može se pripisati tome što prilikom upisivanja podataka diskovi ne koriste svoj bafer od 16 MB dovoljno dobro.

Kada se sve sagleda, utisci o ova dva diska pomalo su kontroverzni. Izuzetno mala brzina pri upisu podataka i primetan nivo buke koju prave jedine su mane koje smo našli kod ovih diskova. S druge strane, znajući da je broj upisa na hard disk zanemarljivo mali kada se uporedi sa brojem čitanja u svakodnevnom radu, brzina pisanja ne mora predstavljati preveliki hendikep, dok buka ipak nije primarni parametar u dizajniranju serverskih diskova. Najveći utisak na nas ipak je ostavio providni Raptor X, ponajviše zbog tehnologija koje su upotrebljene za unapređenje estetskog izgleda hard diska.

Jedno je sigurno, oba ova hard diska su napravljena za korisnike koji znaju šta žele i spremni su to da plate, bilo da se radi o performansama ili o estetskom utisku koji računar u celini treba da ostvari. Zbog ovog drugog je sam WD napravio i spisak „WD Raptor X Approved” tj. preporučenih kućišta za disk Raptor X koja imaju mesta za montiranje hard diska na bočnoj providnoj stranici ili drugačije, ali tako da se vidi unutrašnjost WD diska. Sjajno, ali bolje da ne znate koliko takva kućišta koštaju.

Bojan ŽIVKOVIĆ