Orbis-Avia i Wireframe Productions su klasični predstavnici one druge ruske škole proizvođača zabavnog softvera: onih koji igre prave nogama, a ne rukama i glavom, onih koji misle da su solidne ideje i independent šmek dovoljni da kompenzuju nedostatke na tehničkom planu i bagove. Demo PSI: Syberian Conflicta bi mogao da se nađe na posteru koji upozorava građanstvo na opasnost od takvih developera.

Ova real-time strategija ima solidnu premisu. Tunguska eksplozija s početka prošlog veka, za koju se decenijama spekulisalo da je rezultat udara meteora ili ostatka komete, predstavljala je rušenje vanzemaljske letelice. Sovjetska vlada je širu zonu incidenta potpuno izolovala, prethodno odstranivši svaki očuvani komad letelice pogodan za analizu. Šezdeset godina posle, jedna od graničnih patrola na obodu zone registruje izvesne anomalije na delu zida koji je odvaja od ostatka Sibira... Igra će imati dve kampanje (ruske oružane snage protiv invazione armije aliena), a demo donosi dve misije koje ilustruju obe strane medalje. Kontrola jedinica (bez obzira na stranu) krajnje je nezgrapna, a neke stvari za koje smo navikli da se mogu automatizovati (lečenje jedinica od strane „medica”) ovde se moraju manuelno pokretati. Preglednost je takođe rogobatno rešena: kada je jedinica zaklonjena nekim objektom u okruženju, nedostajući „komad” predstavljen je ružnom zelenom senkom umesto uobičajene transparentnosti objekta. Ovo izgleda izuzetno gadno pri sukobu većeg broja jedinica u šumi, na primer.

Grafika kaska najmanje tri godine u odnosu na aktuelne trendove (senčenje je izuzetno ružno odrađeno), dok za zvuk važe potpuno uvrnuta pravila: u „ljudskoj” kampanji jedinice su potpuno mutave, radio-komuniciranje s bazom i komandni chatter predstavljeni su samo u tekstualnom obliku, dok su alieni potpuno drugačiji sa kvalitativne i kvantitativne strane. Njihove jedinice zvuče daleko „alienskije” i uvrnutije od bilo kakvih drugih vanzemaljaca u bilo kojoj real-time strategiji. Ne znamo da li je ovaj debalans posledica nedovršene biblioteke zvukova u demo verziji ili predstavlja ono što će nas dočekati u finalnoj. Takođe, u grafički prikaz njihovih jedinica i heroja uloženo je mnogo više truda nego u ljude, što možda ipak podrazumeva autorsko fokusiranje na njihovu kampanju, s jadnim čovečanstvom koje je bačeno u drugi plan.

Miodrag KUZMANOVIĆ