Demo verzija nam ne uliva previše poverenja u finalni rezultat, što je porazno u svetlu nebeskih nada koje smo ulagali u igru. Da podsetimo, T-72: Balkans on Fire je tenkovska simulacija smeštena na ex-Yu prostor od 1991. do 1995. godine, u kojoj preuzimate ulogu ruskog oficira-dobrovoljca koji se bori na srpskoj strani. Ratovanje protiv jedinica Hrvatskog vijeća obrane u SAO krajini, krljanje sa mudžahedinima u Bosanskoj krajini i ostale lepe stvari trebalo bi da predstavljaju sadržaj finalne verzije igre. Od njih, iznenađujuće, u demou nema ni najmanjeg nagoveštaja.

Umesto toga, ponuđene su nam tri trening misije potpuno neutralnog karaktera i projektovane na način koji smara odsustvom zabavnog faktora. Vožnja od tačke A do tačke B u prvoj, gađanje ciljeva u drugoj i borba s protivničkim tenkom u trećoj pate od manjka tutorijal-asistenta, koji je u slučaju ovako kompleksne simulacije neophodan. Ovde ste na početku svake misije stavljeni na ledinu uz dva-tri retka skrolujućeg teksta koji navodi raspoložive komande, a dalje je sve na vama. Ružnjikava grafika, desetine tastera, tišina na livadi okruženoj grafički neimpresivnim brdima... Nebaždarenost i nedovršenost – to je prvi utisak.

Druga impresija je pozitivnija. Igra uspeva da detaljno simulira koncept kontrole tenka i stanice koje su vam na raspolaganju. Najviše nas je zadivila vožnja, a pogotovo način na koji je simulirano šaltanje brzina i efekat koji ono ima u zavisnosti od terena po kojem se krećete. O autentičnosti ovih detalja mogu posvedočiti svi koji su služili otadžbini i imali terenske vežbe u JNA i višesatne vožnje na T-55.

T-72: Balkans on Fire je tipična ruska roba: nerafinisana, kockasta i ružnjikava, sa kompleksnom strukturom i težnjom ka detaljima koja je za svaku pohvalu, ali koju će retko ko videti zbog lošeg pakovanja. Možda se i varamo, pa će full verzija biti potpuno drugačija od ovog komadića iščupanog iz konteksta. Čak i da sve ostalo omane, imaćemo igru koja predstavlja simpatičnu inverznu propagandu holivudski etabliranog naroda loših momaka i, za promenu, priča jednu ratnu priču iz naše perspektive.

Miodrag KUZMANOVIĆ