Reklama kaže da je Advent Rising superiorna naučno-fantastična pucačina u trećem licu na čijem je scenariju radio legendarni Orson Skot Kard. Naš prvi utisak se u potpunosti slaže s time, ali isključivo ako pridev superiorno ćušnemo pod tepih i zamenimo ga sa pozajmljeno ili pokradeno. Cela stvar, od prve demo-sekunde, vrišti na ripoff Haloa, počevši od zapleta, preko vizuelnog utiska, pa sve do dizajna kompletnog prvog nivoa. Ovakvih stvari je bilo oduvek, ali prvi put tvrdimo da ovde zaista ima elemenata za pokretanje sudskog postupka.

Gideon Wyeth je tipičan mladi pilot iz daleke budućnosti: voli da leti, da pravi neoprezne manevre, a barske tuče na svemirskim stanicama mu nimalo nisu strane. Ima verenicu koja ga zbog toga kori i starijeg (slavnijeg) brata kome je sve to jako simpatično. Na povratku sa rutinske misije u svojoj matičnoj luci zatiče gigantski vanzemaljski brod čija je miroljubiva posada došla da upozori čovečanstvo na skoru invaziju Seekera, izuzetno neprijateljske rase aliena. Scena se ređa za scenom, Tragači dolaze pre nego što su im se nadali, a naš unlikely hero počinje sa francuskom obradom svega što ima više (ili manje) od pet prstiju na ruci... Autori igre obećavaju drastično produbljivanje zapleta u kasnijem toku igre i epsko-apokaliptičnu priču koja uključuje traganje za istinom o pravom poreklu čovečanstva, našoj davno uništenoj matičnoj planeti itd.

Prvi nivo je totalna replika prvog chaptera iz Haloa: seekerski juriš na svemirsku stanicu, opšta bežanija ka kapsulama za spasavanje, junak koji se probija do komandnog mosta sekući put od jedne skriptovane scene do druge... Tragači izgledaju kao mešavina 90% Covenanta i 10% kentaura, marinci (i njihovo oružje) ne podsećaju, već izgledaju isto kao kolege iz X puta pominjane igre... Plameni zidovi koji vas usmeravaju jedinim mogućim putem, laserski lajt-šou koji pršti sa svih strana, vojnici koji kratko pružaju uzaludan otpor vanzemaljskim komandosima...

Zamerke koje upućujemo demou sasvim sigurno neće biti ispravljene u finalnoj verziji igre. Prva i najveća je ujedno i apsolutno banalna: vaš lik i svi ljudski NPC-ovi imaju nerealno dugačke noge! Ovo ne deluje kao propust, već kao fantastično glupa dizajnerska odluka koja banalizuje jedan relativno ozbiljan scenario. Ne znam ko može da se uživi u ulogu junaka koji podseća na posledicu istezanja u crtanom filmu i da u njegove ruke poveri sudbinu čovečanstva. Od nogu je gori samo njegov default raskrečeni stav, sa stopalima razmaknutim na metarsko odstojanje i rukama koje stoje u položaju prvih sekundi revolveraškog obračuna u nekom špageti vesternu. Druga, treća i četvrta kritika tiču se uprošćene grafike i čudnog sistema kontrole, kao i automatskog snimanja pozicije po checkpoint sistemu.

Miodrag KUZMANOVIĆ